Tužbe protiv RTV i RTS: Zaposleni traže milione evra zbog umanjenih plata

Da li javna sredstva čine više od 50 odsto prihoda Radio-televizije Srbije i sestrinske joj Radio-televizije Vojvodine, i da li se prihodi od takse za javni medijski servis imaju smatrati javnim sredstvima – upravo od odgovora na ova pitanja zavisiće ishod tužbi koje ovih dana protiv svojih rukovodstava podnose pojedini zaposleni u javnim servisima.

Milanović: Duguje nam Vlada Srbije, ne RTS i RTV

U Sindikatu „Nezavisnost“, koji predvodi akciju u obe televizijske kuće, smatraju da su zaposlenima od prvog dana 2016, kada je ponovo uvedena taksa, kako tvrde, nezakonito umanjivane zarade za 10 odsto.

Tužbe koje će podneti zaposleni u RTV obuhvataju upravo period od 1. januara 2016. sve do donošenja presude, kaže za Cenzolovku Darko Šper, poverenik Sindikata „Nezavisnosti“ u RTV koji ima oko 1.200 zaposlenih.

„Očekujemo da će sudu biti predato oko 200 tužbi“, precizirao je. „Mi u RTV odlučili smo se za grupnu tužbu.“

„U pitanju su milioni evra, bez zateznih kamata. To je novac koji nam duguje Vlada Srbije, a ne matične kuće“ (Dragan Milanović Pilac)

U RTS su se pak opredelili za drugačiju taktiku, objašnjava za Cenzolovku predsednik Granskog sindikata kulture, umetnosti i medija „Nezavisnost“ Dragan Milanović Pilac.

„Početkom marta predato je prvih 30 tužbi, a uz to je išlo i oko 15 kilograma dokumentacije. Sledeći neophodnu proceduru, oko 220 radnika RTS uzelo je formular za potvrdu o tome koliko im je novca oduzeto, ali je RTS odbio da im izda tu potvrdu“, navodi Milanović.

To će na sudu biti važan dokaz o tome da RTS nije preduzeo ništa kako bi na drugačiji način rešio ovaj problem, dodaje sagovornik Cenzolovke i navodi da će nova tura tužbi uslediti čim bude završeno davanje punomoćja advokatima.

Kao i kolege na RTS, ni zaposleni na RTV, koji su kao prvi korak pred tužbu zatražili od računovodstva tačan podatak o tome koliko im je zakinuto u proteklom periodu, nisu bili bolje sreće. Zasad, moguće je baratati samo procenama o zakinutim iznosima.

„U pitanju su milioni evra, bez zateznih kamata“, izbacuje Milanović. „To je novac koji nam duguje Vlada Srbije, a ne matične kuće.“

Podnošenje tužbi protiv matičnih kuća krajnja je mera za kojom su posegli zaposleni u javnim servisima. Prošle godine „Nezavisnost“ je rukovodstvima RTV i RTS pokušao da štrajkom upozorenja skrene pažnju na ovo pitanje.

Onaj u RTS bio je odložen nakon što se u pregovore s upravom RTS-a oko štrajkačkih zahteva uključila Republička agencija za mirno rešavanje radnih sporova.

[povezaneprice]

„Posle šest održanih sastanaka, rukovodstvu RTS je u junu prošle godine miritelj Živko Kulić uputio predlog preporuke o načinu rešavanja kolektivnog radnog spora. I, jedna od tih preporuka bila je da se na zarade više ne primenjuje umanjenje od 10 odsto, odnosno da se te zarade vrate na raniji nivo, počev od 1. maja 2017. godine. RTS se o te preporuke oglušio, verujem po političkoj direktivi“, kaže Milanović.

Mogućnost podnošenja tužbi sindikalci u RTV najavili su svom rukovodstvu još jesenas, a nakon toga je na toj relaciji zamrla svaka komunikacija, navodi Darko Šper.

„Učestvovali smo kao posmatrači, budući da još nismo imali reprezentativni status, u pregovorima oko kolektivnog ugovora“, kaže Šper. „Nakon što su se predstavnici ostalih sindikata pobunili zbog našeg prisustva, isključili su nas iz daljih pregovora.“

Šper navodi i da je, od kada je krenula akcija prijavljivanja zaposlenih za podnošenje tužbe, sindikat koji predvodi postao stalna meta provokacija ostalih sindikata u pokrajinskom javnom servisu.

Koprivica: Umanjenje zakonito

U RTV, po običaju, nisi bili voljni da za Cenzolovku daju komentar o najavljenim tužbama zaposlenih u toj kući.

Odgovor od generalnog direktora Miodraga Koprivice dobila je zato, kako saznaje Cenzolovka, Advokatska kancelarija Beljanski, koja zastupa zaposlene koji su se odlučili na tužbu. Na ponudu da pristupi pregovorima sa Sindikatom „Nezavisnost“, Koprivica je advokatima sindikata odgovorio da se zaposlenima u RTV zarade umanjuju za 10 odsto na osnovu Zakona o privremenom uređivanju osnovica za obračun i isplatu plata, odnosno zarada i drugih stalnih primanja kod korisnika javnih sredstava, budući, kako je napisao, da je RTV korisnik javnih sredstava.

Koprivica je utemeljenje za takvu tvrdnju, kako navodi u svom odgovoru u koji je Cenzolovka imala uvid, pronašao u odgovoru Ministarstva finansija na upit Samostalnog sindikata RTS o obavezi te kuće da se povinuje umanjenju zarada.

„Očekujemo da će sudu biti predato oko 200 tužbi. Mi u RTV odlučili smo se za grupnu tužbu“ (Darko Šper, Nezavisnost)

Taj odgovor potpisao je državni sekretar Nenad Mijailović koji između ostalog navodi da su u 2016. godini javna sredstva činila 78 odsto prihoda RTS, dok je sopstvene prihode činilo samo 21 odsto. Dalje, navodi državni sekretar, taksa ima karakter „nesumnjivo ustupljenog neporeskog javnoga prihoda“, te se otuda prihodi od takse imaju smatrati javnim prihodima.

Ovakav stav Ministarstva finansija, međutim, ni najmanje ne unosi nervozu među sindikalce uoči sudskih postupaka.

„Smatramo da je zakon na našoj strani i da taksa ne predstavlja javni prihod“, kaže Darko Šper. Ono što RTV dobija iz budžeta, što je oko 900 miliona dinara godišnje i što je jedini javni prihod, ipak ne prelazi 50 odsto prihoda RTV. (U 2016. ukupni prihodi RTV bili su 2,1 milijarda dinara.)

Milanović smatra da ima neoboriv argument: novac od takse, kaže, ne ide preko budžeta, već se sliva direktno javnim servisima, i otuda se ne može smatrati javnim prihodom.

„To nije mišljenje Ministarstva finansija, već mišljenje jednog činovnika“, kategoričan je predsednik Granskog sindikata kulture, umetnosti i medija „Nezavisnost“. „Javna sredstva su u 2016. godini činila oko 29 odsto ukupnih prihoda RTS, dok su ostali prihodi dolazili najviše od takse i marketinga, i to je činjenica.“

U svoje argumente pred sudom sindikalci ubrajaju i činjenicu da je sporni zakon, po kojem su i zaposlenima u javnim servisima od novembra 2014. umanjivane plate, donet „s ciljem očuvanja finansijskog sistema u Republici Srbiji i sistema plata i zarada u javnom sektoru“. A Zakon o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru, opet, navodi da se njegove odredbe, pored ostalih, ne odnose na zaposlene u javnim medijskim servisima.