Od „Ćuruvija dočekao bombe“ do „Gospodari zvuka“: Već viđen scenario poznatog autora

„Još se nije osušila krv Slavka Ćuruvije na rukama Đorđa Martića, a on traži novu, moju. Eto, slučajno sam pretekao te 1999. godine, pa sada Martić pokušava da nadoknati tu grešku“ , počinje tekst objavljen kao reagovanje Dragana Bujoševića, nekadašnjeg saradnika Slavka Ćuruvije, vlasnika i urednika Evropljanina i Dnevnog telegrafa.

Bujošević podseća i da je Đorđe Martić bio glavni urednik Politike Ekspres koji je po nalogu Mirjane Marković, supruge Slobodana Miloševića objavio tekst „Ćuruvija dočekao bombe“, nekoliko dana pre ubistva Ćuruvije.

„Jer, eto, Mira, Đorđe i nesretni pisac teksta su znali da Ćuruvija sarađuje sa NATO“, napisao je Bujošević.

[povezaneprice]

On je ironično dodao da sada Martić zna da Bujošević sarađuje sa NATO, i to decenijama.

„Toliko mu je bilo potrebno kako bi meta koju crta na mom čelu bila isto toliko velika i uočljiva kao ona koju je nacrtao Ćuruviji. Da me ne promaše, da ne preteknem kao 1999“ , zaključio je Bujošević.

Na kraju svog teksta Bujošević napominje da će to „koliko Martić dobro crta, videti na sudu“, a Ilustrovanoj, kako ironično dodaje „svaka čast jer šest strana na kojima se piše o RTS i meni, a da nema ni jednog slova ni RTS ni mog“.

Martić preko Politike revidira istoriju i negira sudske postupke

Ovo nije prvi put u skorijoj istoriji da je Đorđe Martić dospeo u javnost zbog izvrtanja činjenica. Pre nešto manje od godinu dana, u listu Politika objavljen je njegov tekst pod naslovom „Ćuruvija, Račak i Gordić“, na šta su reagovala udruženja novinara kao i Vladina Komisija za utvrđivanje činjenica o ubistvima novinara.

Kako je navela tada Komisija, tekst je „ciničan pokušaj bivšeg glavnog i odgovornog urednika Politike Ekspres da krivicu za atentat na čuvenog beogradskog novinara Slavka Ćuruviju posmrtno svali na Zorana Đinđića i opoziciju Slobodana Miloševića“.

Komisija je dodala da je zaprepašćena činjenicom da je ugledni beogradski list pristao da posluži kao platforma Martićevom pokušaju brisanja istorije i negiranja sudskog postupka koji je u toku.

AFERA REGLER

Na Radio – televiziji Srbije 1. marta je održana poslednja debata pred početak izborne tišine u kojoj su, uz stalnu prepirku, učestvovali gradski menadžer Goran Vesić , nosilac liste „Beograd odlučuje. Ljudi pobeđuju“ Dragan Đilas, predsednik LDP-a Čedomir Jovanović i lider DS-a Dragan Šutanovac.

Najviše prostora u emisiji dobio je Goran Vesić koji je svima upadao u reč i oduzimao vreme ostalim učesnicima emisije, tako da gotovo nikome nije dozvoljavao da završi rečenice.

Uprkos tome, nakon debate, i to u sred izborne tišine, reagovala je članica Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) Olivera Zekić koja se otvorenim pismom u kome je navela da je u emisiji Upitnik utišavan ton kada je govorio Goran Vesić, i to da bi se bolje čuo drugi kandidat – Dragan Đilas.

Na pitanje novinara Insajdera da li je njeno pismo zloupotreba institucije REM-a, Olivera Zekić je tada poručila da ima pravo da nastupa samostalno kao članica REM-a.

Na ovo je reagovao i predsednik Srbije i predsednik Srbije i -SNS-a Aleksandar Vučić koji je izjavio da nikada neće pristati da ode na RTS dok ne potpiše ugovor da niko ne sme da mu smanjuje ton i dok ne bude omogućeno „njegovom čoveku“ da to kontroliše.

RTS je u međuvremenu saopštio da je stručna analiza pokazala da je zvuk bio u skladu sa standardima ali da je tražena i analiza REM-a, ali ona nije dobijena.

„Komisiji je neshvatljiv uređivački potez Politike, koja dozvoljava Đorđu Martiću da u cenjenom listu nastavlja sa targetiranjem ljudi, a da od njega prethodno nije zatražila ni objašnjenje zašto je stavio simboličku metu na leđa Slavka Ćuruvije“, dodaje se u saopštenju.

Ova komisija je tom prilikom takođe pozvala Uredništvo Politike da objavi ovo saopštenje i da se izvini javnosti zbog uređivačkog propusta.

Politika je, međutim, ignorišući Kodeks novinara Srbije i svoju obavezu da omogući da se u raspravi o važnom društvenom pitanju čuje i druga strana odbila da objavi saopštenje Komisije i odgovor predsednika Komisije Verana Matića.

Savet za štampu, odlučujući po žalbi zbog neobjavljivanja pisma Verana Matića, doneo je odluku da je Politika time prekršila kodeks. Iako je, nakon ovoga, Politika bila u obavezi da objavi odluku Saveta za štampu, ona ni to nije učinila.

Matić Politici: Zašto je Martiću dozvoljeno da blati sa predumišljajem i optužuje bez dokaza

I Veran Matić je na početku svog pisma listu Politika podsetio da je Martić čovek koji je u aprilu 1999. godine naručio i objavio sramni tekst „Ćuruvija dočekao bombe“.

„Javno je žigosao osnivača Evropljanina kao NATO izdajnika i optužio ga da je prizivao bombardovanje svoje domovine. Slavko Ćuruvija ubijen je samo nekoliko dana nakon što je tekst ‘Ćuruvija dočekao bombe’ pročitan na Drugom dnevniku RTS“, podsetio je Matić.

On je dodao i da je Specijalni sud za organizovani kriminal pozvao Martića pre dve godine da svedoči na suđenju pripadnicima Službe državne bezbednosti optuženim da su ubili Slavka Ćuruviju, kako bi se rasvetlile okolnosti pod kojim je nastao tekst „Ćuruvija dočekao bombe“.

„Bivši glavni urednik Politike Ekspres javno je obelodanio da je nalog za potkazivanje kolege dobio od direktora i glavnog urednika Politike Hadži Dragana Antića“, napisao je Matić, dodajući da ne veruje da se iko time iznenadio jer je Antićeva bliskost i lojalnost bračnom paru Milošević bila legendarna.

„Ali zašto Hadži Dragan Antić taj gnusni posao nije sam obavio? Zašto kukavički napad na kolegu nije objavio u listu koji je lično uređivao, u Politici? Zašto je izabrao manje uticajnu Politiku Ekspres? Ne znam da li je štitio sebe, ili nešto veće od sebe – ugled najstarijeg lista na Balkanu“, zapitao se Matić i dodao da pravi odgovor javnost možda nikada neće saznati.

Dodao je, međutim, da prateći Martićevo svedočenje nije ni sanjao da će, u svojstvu predsednika Komisije za utvrđivanje činjenica o ubistvima novinara, od Uredništva Politike morati da traži odgovor na mnogo teže i neugodnije pitanje.

„Kakav se to strašan obrt u Politici dogodio osamnaest godina posle zločina nad Slavkom, da je 19. maja osramoćenom bivšem glavnom uredniku dozvolila da na stranicama Politike radi ono što je 1999. radio u Politici Ekspres – da blati sa predumišljajem i optužuje bez dokaza? Ono čime svoj list 1999. nije hteo da ukalja čak ni intimus bračnog para Milošević“, upitao je Matić u pismu koji je Politika odbila da objavi.

Upitao se i kakav uopšte može da bude razlog da Politika dozvoli Đorđu Martiću da bez dokaza prlja Slavka Ćuruviju i Zorana Đinđića, ljude koji više ne mogu da se brane.

„Ne pitam za motive Đorđa Martića, njegova je uloga završena, njegov profesionalni integritet nemoguće je dići iz mrtvih. Pitam za motive lista koji je proteklih godina dostojno čuvao uspomene na kolegu stradalog zbog slobode govora i premijera ubijenog u sačekuši“, dodao je predsednik Komisije za istraživanje ubistva novinara.

Na kraju pisma Matić navodi da, „ako se ostavi po strani sve u čemu se u srpskom novinarstvu i politici danas ne slažemo, u jednom se sigurno slažemo: Ćuruvija i Đinđić su bili žrtve političkih atentata“.

„Zločini koji su nad njima počinjeni ničim se ne mogu pravdati. Đorđe Martić nije čitaocima Politike ponudio ni činjenice, ni dokaze, ni svedočanstvo koje iz prve ruke rasvetljava tragične događaje. Servirao im je ono što izgleda jedino ume, podmukle insinuacije i neproverenu kombinatoriku svojstvene lošem novinarstvu“, napisao je tada Matić.

Podsetimo, Slavko Ćuruvija ubijen je na Uskrs, 11. aprila 1999.

Nedelju dana pre toga u listu Politika Ekspres, čije je glavni i odgovorni urednik bio Đorđe Martić, objavljen je tekst pod naslovom „Ćuruvija dočekao bombe”, u kome se glavni urednik „Dnevnog telegrafa” označava kao izdajnik.

U Beogradu danas jedna ulica nosi ime Slavka Ćuruvije, a na mestu gde je ubijen nalazi se memorijalna ploča.

Posle 16 godina istrage, tek 2015. nakon formiranja Komisije za istraživanje ubistava novinara stiglo se do optužnice i suđenja osumnjičenima za ubistvo Slavka Ćuruvije.

Kraj suđenja za ubistvo novinara i vlasnika Dnevnog telegrafa i Evropljanina, sudeći po izveštajima, nije pri kraju, a prošle godine je dvojici optuženih za ubistvo Ćuruvije, Milanu Radonjiću i Ratku Romiću ublažena mera pa se sada umesto u zatvorskom pritvoru nalaze u kućnim pritvorom uz elektronski nadzor.

Za ubistvo Ćuruvije optuženi su i bivši načelnik resora BD Radomir Marković i pripadnik DB Miroslav Kurak, koji je bekstvu.

Suđenje za ubistvo Ćuruvije, između ostalog, otkriva mehanizam funkcionisanja tajne službe i njenu ulogu u političkim ubistvima koja su se dogodila u Srbiji. Navodi iz optužnice koja tereti pripadnike tadašnje Državne bezbednosti za ubistvo Ćuruvije trebalo bi da služe i kao upozorenje i podsećanje na to koliko je opasna matrica medijskog linča koja je i u slučaju ovog ubistva bila priprema i najava za ono što će se dogoditi.

Kako se navodi u optužnici, Slavko Ćuruvija je ubijen zbog „javnog istupanja u zemlji i inostranstvu i kritike nosilaca političke vlasti, mogućnosti da utiče na javno mnjenje i delovanje opozicionih društvenih snaga, radi očuvanja postojeće vlasti“.

Kako je mehanizam rada službi bezbednosti u političkim ubistvima funkcionisao u slučaju ubistva Ćuruvije Insajder je objavio u serijalu o radu službi bezbednosti pod nazivom Službena tajna.