Istovremeno se mora omogućiti potpuna i efikasna kontrola javnosti nad radom javnih preduzeća i drugih subjekata osnovanih ili finansiranih od strane organa javne vlasti, kaže se u saopštenju koje su potpisale 33 organizacija i medija i 21 pojedinac.
„Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu je u sklopu javne rasprave o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja objavilo najnoviji Nacrt 22. marta 2018. godine. U članu 3. tačka 5. ove verzije predviđa se da u organe vlasti spadaju i pravno ili fizičko lice koje obavlja delatnosti od opšteg interesa. Ovo neopravdano zakonsko rešenje značilo bi da svako može tražiti bilo koju informaciju od udruženja, medija, pa čak i pojedinaca čija aktivnost se na bilo koji način odnosi na javni ili opšti interes. Primenom ovog rešenja bi se prvenstveno onemogućio rad istraživačkih novinara, nevladinih organizacija i svih drugih koji doprinose ostvarenju javnog interesa“, kaže se u saopštenju i podseća da, „iako se u tačkama 4. i 6. Nacrta precizira da u organe javne vlasti spadaju javna preduzeća i drugi subjekti osnovani ili finansirani od strane organa javne vlasti, naknadno dodatom odredbom se predviđa da se organom vlasti ne smatra društvo kapitala koje posluje na tržištu u skladu sa propisima o privrednim društvima, bez obzira ko je njegov član ili akcionar. Ovim se van domašaja kontrole javnosti ostavlja veliki broj preduzeća o čijem poslovanju javnost ima opravdan interes da zna“, navodi se u saopštenju.
Organizacije, mediji i pojedinci smatraju da Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaju u demokratskom društvu mora služiti kontroli rada organa javne vlasti, drugih subjekata koji vrše javna ovlašćenja i onih koji se finansiraju iz javnih prihoda. Međutim, upozoavaju oni, prema poslednjoj verziji Nacrta, Zakon bi se mogao koristiti za kontrolu onih koji nemaju javna ovlašćenja niti se finansiraju iz javnih prihoda.
Oni, s obzirom na veliki značaj ovog zakona za razvoj demokratije u Srbiji i ostvarenje javnog interesa kroz kontrolnu ulogu medija i nevladinih organizacija, zahtevaju da se i pre okončanja javna rasprave iz teksta Nacrta zakona uklone ona rešenja koja bi se mogla zloupotrebiti ili koja bi nanela štetu interesu javnosti da zna.
Organizacije i mediji:
- Centar za unapređivanje pravnih studija
- Civil Rights Defenders
- CHRIS network
- Jednakost
- Gayten-LGBT
- Praxis
- Inicijativa mladih za ljudska prava
- Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS)
- Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV)
- Asocijacija onlajn medija
- Udruženje novinara Srbije (UNS)
- Fond za humanitarno pravo
- Labris
- Udruženje “Danubius”
- Savez Antifašista Srbije
- Forum ZFD
- Institut za evropske poslove
- Centar za evroatlantske studije
- Peščanik
- Edukacioni centar Leskovac
- BIRODI
- Parada ponosa Beograd
- Veliki Mali
- Zelena mreža Vojvodine
- Grupa “Izađi”
- Da se Zna
- Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji
- OFER Bujanovac
- Centar građanskih vrednosti Subotica
- Portal „Magločistač“
- Kontrapres
- Nedeljnik “Kikindske
- A 11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava
Pojedinci
- Saša Gajin
- Goran Miletić
- Danica Vučenić
- Dr Vesna Pešić
- Vladimir Todorović
- mr. sci. Zlatoje Martinov
- Srđan Hercigonja
- Vjera Ruljić
- Nataša Govedarica
- Vladimira Dorčova Valtnerova
- Lazar Čovs
- Lea Kotlica
- Veljko Milić
- Đorđe Subotić
- Dragomir Olujić
- dr Zorana Šobot Matić
- Natalija Jakovljević Ivanić
- Žarka Radoja
- Tamara Spaić
- Radovan Laćarak
- Filip Mladenović
Ako je ustavni osnov za donošenje ovog zakona i dalje sadržan u odredbi člana 51. stav 2. Ustava Republike Srbije, kojom je propisano da svako ima pravo na pristup podacima koji su u posedu državnih organa i organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, u skladu sa zakonom, onda bi naziv ovog zakona trebalo promeniti tako da glasi:“Zakon o pristupu podacima koji su u posedu državnih organa i organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja (u skladu sa ovim zakonom)“.