Beograd odložio Tanjugu plaćanje poreza

Novinska agencija Tanjug založila je 205 umetničkih dela ukupne vrednosti 7.069.166 dinara kako bi joj Sekretarijat za javne prihode Grada Beograda odložio plaćanje poreza od 5.704.093 dinara na rate u trajanju od pet godina. Agencija za privredne registere (APR) usvojila je rešenje o založnom pravu nad umetninama Tanjuga 5. maja 2017. godine.

Pravo nad delima u svojstvu „založnog poverioca” dato je Gradu Beogradu, što znači da će u slučaju da Tanjug ne isplati dug u predviđenom roku Grad moći da ga naplati prodajom umetničkih dela. Shodno tome, Tanjug u tom periodu ne sme da ošteti, uništi, proda ove predmete, prema zapisniku koji je potpisao poreski inspektor gradskog Sekretarijata za javne prihode 22. marta 2017.

Pre toga, Tanjug je 13. marta 2017. podneo Sekretarijatu zahtev da mu se odloži plaćanje poreza, navodeći da poreski dug čini nešto više od 5% ukupnog godišnjeg prihoda Tanjuga u prethodnoj godini, kao i da bi im prinudna naplata celokupnog iznosa nanela „bitnu ekonomsku štetu” i bila „neprimereno veliko opterećenje“.

Na osnovu dokumentacije do koje je došao Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) ne može se zaključiti da li je Tanjug počeo da otplaćuje dug. U dokumentima je navedeno da se dug odnosi na porez na imovinu i naknadu za korišćenje građevinskog zemljišta, međutim nije precizirano o kojoj je imovini reč.

Prema podacima katastra nepokretnosti, Tanjug ima pravo na korišćenje 122.908 m2 državnog zemljišta u beogradskim opštinama Čukarica i Zemun. Reč je o njivama i objektima, među kojima su poslovne i porodične stambene zgrade. Sedište Tanjuga od šezdesetih godina prošlog veka je u državnoj zgradi u centru Beograda, koja je jedan od 155 spomenika kulture u Srbiji.

Procenu vrednosti 197 slika i 8 skulptura u vlasništvu Tanjuga, koje se nalaze u prostorijama ove novinske agencije na Obilićevom vencu u Beogradu, uradio je sudski veštak za oblast likovnih umetnosti Instituta za ekonomska istraživanja.

Iz Sekretarijata za javne prihode Grada Beograda odbili su da daju intervju za CINS kako bi detaljnije objasnili dogovor s Tanjugom. Naveli su da su podaci prikupljeni o Tanjugu tajna, te da ne mogu da daju informacije o poresko-pravnom položaju ove agencije.

Direktorka Tanjuga, Branka Đukić, nije pristala na intervju do objave ovog teksta. Javljajući se na telefonske pozive novinarke CINS-a, ona je navela da je primila imejl sa upitom za intervju, da se pozivima vrši pritisak na nju i tražila je da je novinarka CINS-a više ne zove.

Tanjug i ranije odlagao poreske obaveze

Tanjug je bio jedan od 73 državna medija za koje je planirana privatizacija. Prodaja Tanjuga nije uspela u dva navrata, pa je ova agencija trebalo da bude ugašena još 2015. godine, ali je nastavila sa radom. Do danas nije u potpunosti objašnjeno po kom osnovu.

Zakon o javnom preduzeću Novinska agencija Tanjug prestao je da važi 31. oktobra 2015. godine. Vlada je donela Odluku o pravnim posledicama prestanka ovog javnog preduzeća, kojom je predviđeno da se zaposlenima isplate neisplaćene zarade i druga primanja, kao i da arhivsku građu Tanjuga preuzme Arhiv Jugoslavije. U 2016. zbog toga je kao jedina zaposlena u agenciji ostala direktorka Branka Đukić.

U trenutku u kome je bilo planirano gašenje Tanjuga, Đukić je izjavila da ova agencija ne mora da ima zakon da bi radila.

Tanjug se danas u APR-u vodi kao aktivno privredno društvo.

Bivši državni sekretar istog Ministarstva i aktuelni generalni sekretar Udruženja novinara Srbije (UNS), Nino Brajović, nakon više dogovora o davanju izjave nije odgovorio na poziv novinarke CINS-a. U januaru 2017. je za N1 izjavio da je Tanjug fenomen privatizacije i dodao: „Tanjug živi od medijskih usluga, a korisnici tih usluga jesu državni organi i javna preduzeća”.

Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije(NUNS), Slaviša Lekić, navodi da je Tanjug primer kako se propisi o privatizaciji medija nisu primenjivali onako kako bi trebalo, već u skladu sa političkim interesima i da opstaje zahvaljujući državnom novcu što je proteklih godina stavljalo, a i danas je tako, u neravnopravan položaj novinske agencije – FoNet i Betu.

Direktor agencije FoNet, Zoran Sekulić, za CINS kaže da je država trebalo da napravi pres biro. Sličnog je mišljenja i glavni i odgovorni urednik agencije Beta, Dragan Janjić.

„Rešenje je u formiranju prave informativne službe koja će do detalja da prati rad svih državnih organa i (…) to što uradi nudi džabe svima u Srbiji – i medijima i građanima – pošto se to radi za pare budžetske.(…) A sve ostalo je stvar konkurencije međusobne. Takav pristup teoretski obara cenu privatnim agencijama, ali on je fer“, kaže Janjić.

Zoran Sekulić iz FoNeta kaže: „Samo nas dovedite u ravnopravne startne pozicije, pa ako smo dobri, mi ćemo da se razvijamo. (…) A ovo, mi ne možemo ni da se odmerimo, ni da se poredimo, jer taj koji nam je na terenu na kome se mi nalazimo je favorizovan, privilegovan i radi nezakonito“.

Prema godišnjem finansijskom izveštaju, Tanjug je 2016. godinu završio sa gubitkom od 51,3 miliona dinara, dok je odložio poreske obaveze u visini od 3,5 miliona dinara. Istovremeno je ostvario veći prihod od prodaje proizvoda i usluga, 86,5 miliona dinara, u odnosu na Betu i FoNet koje su imale 65,7 miliona dinara i 30,6 miliona dinara.

Iz finansijskog izveštaja za 2016. se vidi da je Tanjug nastavio da posluje. U njemu piše da je iz Ministarstva kulture i informisanja najavljeno „da se traži rešenje, u okviru nove medijske strategije, za nastavak rada agencije“. Slično je izjavio i ministar Vladan Vukosavljević tokom novembra prošle godine. Izveštaj za 2017. još nije objavljen.

Da je neophodno razjasniti pravni status Tanjuga i uskladiti ga sa postojećim zakonodavstvom piše i u izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije za 2016.