Obeležena 19. godišnjica ubistva Slavka Ćuruvije: Neprihvatljivo utišavanje novinara

Gotovo dve decenije su jako dug vremenski period kad se čeka zvanično otkrivanje istine i zadovoljenje pravde, ali i jako krako vreme da bi tek tako zaboravili prošlost, izjavio je danas predsednnik NUNS Slaviša Lekić, prilikom obeležavanja 19. godišnjice ubistva novinara Slavka Ćuruvije i ocenio da Srbija „nije ni pravna, ni pravedna“.

Lekić smatra da ne može da se zaboravi ko je bacio fatvu i odapeo strelu, ko je opstruirao pretkrivični postupak i ko je dozvolio da pripadnici DB sami od sebe uzimaju izjave.

I ko je zaturao, a ko poturao svedoke i ko je odlučio da slučaj temelji na svedočenju onog koji služi kaznu tri puta po 40 godina i ko je pitanje – Ko je ubio Ćuruviju – proglasio neprijateljskim pitanjem, rekao je Lekić. I ko se hvalio da mu nije žao kad je ubijen Ćuruvija, podsetio je Lekić, a ko se napio zbog toga i ko je otkrio „treći metak Branke Prpe“, a ko je medijski ispalio taj metak…

Nema te političke garniture koja u prethodnih 19 godina nije obećala promptno rešavanje ubistva, napomenuo je Lekić i ukazao da je ova vlast pre četri godine obelodanila ono što je bilo očigledno i što smo znali još novembra 2000. godine. Aleksandar Vučić je čak formirao i Komisiju, kao simbolički privid promena koje se u stvarnosti izostale, smatra Lekić i konstatuje da će tek malobrojni primetiti da se on i izvinio, „ali ne zbog toga što je bio deo vlasti države koja je počinila ubistvo, već što smo toliko godina čekali da izvršioci ubistva dođu pred lice pravde“.

„U tom istom režimu kojim je rukovodio Milošević participirali su i Ivica Dačić i Maja Gojković i Tomislav Nikolić, autor čuvene rečenice: ‘Nije mi žao što je ubijen Ćuruvija'“.

Pozivajući se na Nikolićevu kasniju izjavu, povodom formiranja Vučićeve komisije, da je Srbija „pravna i pravedna“, Lekić je poručio da „nije Srbija ni pravna, ni pravedna“.

Ravno 19 godina kolege Slavka Ćuruvije sa ovog mesta upućuju iste reči, naglasio je Lekić, apelujemo da država nađe i kazni one koji su u sred bela dana, precizno, hladno i profesionalno likvidirali novinara Ćuruviju.

Prema njegovoj oceni, „te reči žive jedan dan, u sve manjem broju medija i nikad ne stignu do onih kojima su upućene“.

„Država ih ne čuje, ignoriše ih, odbijaju se od nje, kao od Berlinskog zida i posle godinu dana poput eha vrate se na ovo isto mesto, da bi ponovo bile izrečene, ponovo živele  jedan dan i tako u krug“, objasnio je Lekić.

On je na mesto Ćuruvijinog ubista u Svetogorskoj ulici predočio da nema više reči, apela ili poruka za državu.

Lekić je mislio da ih ohrabri, da kaže „kako bi bilo u redu da neko iz vlasti, zapravno ne bilo ko, dođe na ovo mesto, položi venac i uputi javno izvinjenje porodici, a onda i kolegama ubijenog Slavka Ćuruvije za sve ove godine u kojima država sve što je učinila, uradila je – naopako“.

„Odustao sam, shvatio sam da to ne bila dobra ideja, da bi to bio više bizaran nego iskren čin. Možda bi ih to ponelo i kakvi su, u nedostatku savesti, oni bi mu još i spomenik podigli“, zaključio je Lekić.

Radomirović: Ni druga ubistva nisu rešena

Predsednik Udruženja novinara Srbije (UNS) Vladimir Radomirović poručio je danas da ne može biti slobode medija i novinarstva dok ubice i napadači na novinare nisu kažnjeni, dok je predstavnik Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju za slobodu medija Arlem Dezir ocenio da je neprihvatljivo utišavanje novinara ubijanjem.

Radomirović je, na obeležavanju 19 godina od ubistva vlasnika Dnevnog telegrafa Slavka Ćuruvije, rekao da, zahvaljujući Komisiji za istraživanje ubistava novinara, danas teče suđenje optuženima za ubistvo Slavka Ćuruvije.

Ohrabruje nedavna izjava predsednika Višeg suda u Beogradu da će to suđenje biti završeno do kraja godine, rekao je Radomirović.

On smatra da je za žaljenje što neka druga ubistva nisu rešena, poput ubistva Milana Pantića, kolega za RTS 1999. godine, kao i 14 srpskih i albanskih novinara na Kosovu za koje niko nije odgovarao.

Dezir: Još čekamo pravdu

Ohrabruje nas činjenica da današnjem skupu prisustvuje i predstavnik Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) za slobodu medija Arlem Dezir.

Verujemo da će i OEBS uložiti sve napore da napadi i ubice novinara budu konačno kažnjeni, rekao je Radomirović.

Dezir je istakao da je za njega važno što je danas u Beogradu, kako bi odao poštu sećanju na Slavka Ćuruviju.

Ćuruvija, kao jedan od najprominentnijih i kritički nastrojenih novinara, ubijen je 1999. godine, a 19 godina kasnije još čekamo pravdu, ukazao je Dezir. Utišavanje novinara ubijanjem je prosto neprihvatljivo, naglasio je on.

Dezir je istakao da je Ćuruvija bio hrabar novinar, nije se plašio da piše o najosetljivijim pitanjima u teškim vremenima za Srbiju i da je platio najvišu cenu za profesionalni rad i posvećenost novinarstvu.

Dezir je poručio da je borba protiv nekažnjivosti napada na novinare njegov prioritet i istakao da je od presudnog značaja da svaki napad na medijske profesionalce bude osuđen sa najvišeg nivoa.

Novinari su stub demokratskih diskusija u društvu, dodao je Dezir i pozvao vlasti da obezbede da počinioci i nalogodavci napada na novinare ne prođu nekažnjeni.

Dezir je dodao da OEBS podržava rad Komisije za istraživanje ubistva novinara i najavio da će nestaviti prati istragu ubistva Ćuruvije, ali i Milana Pantića, Dade Vujasinović i drugih novinara na teritoriji zemalja članica OEBS.

On je podsetio i na ubistva novinara u Slovačkoj i na Malti i poručio da nema demokratije bez slobodnih novinara, posvećenih etičkim standardima.

U proteklom periodu, prema njegovoj oceni, bilo je mnogo priče o lažnim vestima, propagandi i činjenici da svako može da objavi svašta na internetu.

Oni koji poosvete svoj rad i život objavljivanju istinitih, proverenih informacija moraju biti zaštićeni, jer nema demokratije, ako nema slobodne štampe, novinarstva, rekao je Dezir.