Sud je na prvom suđenju odbio Ilićev tužbeni zahtev, a Apelacioni sud ukinuo je prvostepenu presudu i predmet vratio na ponovno suđenje.
Ilić je tužio udruženje građana Peščanik, urednice portala Svetlanu Lukić i Svetlanu Vuković i Slobodana Tomića zbog teksta „Šibicarski trikovi“ objavljenog 13. aprila 2015. godine.
Tomić je u tekstu pisao tome gde se nalazio tadašnji ministar odbrane Bratislav Gašić neposredno pre i nakon helikopterske nesreće u Beogradu 13. marta 2015. godine u kojoj je poginulo sedam osoba.
On je pisao i o dve fotografije Tanjuga, odnosno Srđana Ilića i tražio da pojasne zašto se na jednoj fotografiji sa mesta pada helikoptera vidi dalekovod, a na drugoj ga nema.
Ilić je podneo tužbu jer je u tekstu, kako je naveo, izneta jasna tvrdnja da je menjao sadržaj fotografije, što je u novinskoj fotografiji neetičko i najstrože zabranjeno i traži 700.000 dinara za povredu časti i profesionalnog ugleda, kao i za pretrpljni strah zbog objavljivanja neistinitih, nepotpunih i netačnih informacija.
Na ročištu u oktobru treba da budu saslušani Ilić, Svetlana Lukić i Slobodan Tomić.
Filmovi o novinarima i za novinare
Kako ojačati lokalne medije i obnoviti informisanje o radu opštinskih vlasti: Britansko rešenje daje rezultate
Medijski amandmani umiru u skupštinskom mraku: Noćno zasedanje Odbora, u četiri čina
Tekst prilično neprecizan, slučajno ili namerno – ne znam, ali ok, to je to copy/paste novinarstvo. Na žalost, koleginica Barišić (jedina koja je bila u sudnici) je nestala pre kraja ročišta, pa nisam imao priliku da sa njom porazgovaram, što sam imao nameru da urqdim posle ročišta.
Citiram ključnu rečenicu „Peščanik“-a :
“Spekulacije o dalekovodina su nakon nekoliko dana nestale, a znimljivo je da su sa spekulacijama nestali i dalekovodi sa slika”.
Kolege iz „Peščanik“-a, i koleginice Barišić, sa fotografija ništa nije „nestalo“, fotografije na sajru „Peščanik“-a su potpuno iste kakve su bile dana kada su emitovane – a meni je napravljen pakao od života, posle 30+ godina uspešne karijere bez mrlje i osvojene gomile nagrada, bacili ste me u medijsko blato sa najtežom optužbom, provlačili su me kojekakvi „no name“ likovi po društvenim mrežama – pošto se menjanje sadržaja fotografije smatra najvećim mogućim neprofesionalizmom i ne-etičkim penalom u agencijskoj fotografiji i uvek rezultira otkazom.
Takođe, „Peščanik“ je fotografije objavio bez dozvole, kako Tanjug-a, tako i moje dozvole. Ili kako bi se reklo „ukrao“ ih je sa interneta.