Droga i pornografija nisu najstrašnija stvar na Dark Netu

Bartlet je godinama istraživao digitalno podzemlje i na njemu hakere, dilere droge, političke ekstremiste, a svoja saznanja objavio je u knjizi Dark Net. Gostujući u Novom danu TV N1, rekao je da je tokom istraživanja “mračnih ćoškova” interneta bio iznenađen koliko se brzo na sve to navikao.

“Za mene je bilo iznenađenje kada sam otišao na tržište droge, koje je izgledalo kao Amazon. Bio sam šokiran, a sledeći dan mi je bilo normalno. To je proizvod interneta ponekad”, navodi on.

Ljudi, kako kaže, ne razumeju da na Dark Netu postoji veliki broj profesionalnih prodavaca koji se ponašaju kao Amazon ili eBay, samo što ne prodaju knjige, već ono što je nelegalno

“Sve izgleda isto, imate korupu – možete da vidite šta ste kupili – slike, opise… Postoji konkurencija, oni vam nude ‘sjajne usluge’ – jedan paket kupiš, drugi dobiješ džabe, ako vratiš drogu, vratiće vam pare. Neki čak nude i organski kokain! Konkurencija podiže kvalitet i snižava cene”, opisuje Bartlet.

Iako nije baš sve na Dark Netu loše, jer ga koriste i vladini agenti, novinari istraživači i borci za ljudska prava, Bartlet upozorava da lako možete biti uvučeni u razne vrste kriminalnog ponašanja.

“Kao mali sam ukrao neku sitnicu iz prodavnice, dobio sam po prstima i nikada nisam ništa slično uradio, a danas mladi učestvuju u prevarama kreditnim karticama”, ističe on.

Dodaje i da Dark Net koriste radikalne grupe – poput nenonacista ili islamskih terorista – ali da je njihov cilj pre svega da budu na “normalnom” internetu, jer na Facebooku i YouTubeu imaju veću publiku. Ono što im, kako kaže, Dark Net omogućava jeste da mogu da postave svoj sadržaj na internet, a da ne budu cenzurisani.

Bartlet ipak ističe da ni ekstremizam, ni tržište drogom, ni pornografija nisu najšokantnija stvar koju je video na Dark Netu.

“Najšokantniji deo ticao se foruma o poremećajima u ishrani gde tinejdžerke, na hiljade foruma, ohrabruju ekstremno prehrambeno ponašanje. Stvaraju subkulturu koja je prijateljski nastrojena. Mislio sam da će biti užasno, zlo, međutim sve je bilo fino, a jedne druge podstiču da jedu 200 kalorija dnevno kako bi smršale. To je tragično jer one nisu bile zle, a jedna drugu su uvlačile u opasno ponašanje. To je na neki način bilo još gore od droge”, navodi Bartlet.

Facebook nikada neće prestati da prikuplja naše podatke

Gost Novog dana je na neki način učestvovao i u raskrinkavanju afere o zloupotrebi privatnih podataka sa Facebooka od strane kompanije Kembridža analitika.

“U avgustu prošle godine, predstavio sam dokumentarnu seriju iz dva dela, a drugi deo se ticao Kembridž analitike i Facebooka, i koliko su oni važni bili u saradnji sa Trampovom kampanjoam. U Teksusu, u San Antoniju, gde se nalazi digitalni centar Trampove kampanje, analizu podataka vršili su analitičari Republikanske stranke, 13 ljudi iz Kembridž analitike, i osoblje Facebooka i Googlea koji su radili zajedno sa njima, pomagali im da iskoriste njihov marketing. Ljudi ne shvataju kako su blisko sarađivali”, ističe on.

Smatra i da je osnivač Facebooka Mark Zakerberg u svedočenju pred Senatom pokušavao da uveri investitore i političare da je sve u redu, ali ističe da je Facbook pre svega advertajzing kompanija, i da nikada neće prestati da prikuplja privatne podatke korisnika, jer ako bi stali, njihov biznis bi propao.

“Pretpostavljam na kraju da će senatori i kongresmeni pokušati da proguraju veću zaštitu privatnosti, a to će naštetiti Facebooku”, očekuje Džejmi Bartlet.