Sloboda medija u Srbiji: Od „najtežeg položaja“ još gore

Tribinu je organizovao Departman za komunikologiju i novinarstvo pomenutog fakulteta, a tim povodom prisutnima se obratio i upravnik ove katedre profesor doktor Zoran Jovanović:

“Prošle godine, na Dan slobode medija organizovana je akcija Pet minuta gromoglasne tišine, zbog‘najtežeg položaja novinara u novijoj istoriji Srbije’. Od ‘najtežeg položaja’ prošlo je godinu dana, a Reporteri bez granica zabeležili su pad Srbije za 10 mesta na listi medijskih sloboda”, istakao je.

On je dodao i da “danas kada govorimo da je fašizam slomljen, mi se vraćamo u ralje istog”, objašnjavajući da je fašizam nemogućnost alternative, te da trenutno stanje medijskih sloboda oslikava upravo to.

Direktor i glavi i odgovorni urednik Vranjskih novina, koje su ugašene zbog političkih i ekonomskih pritisaka, Vukašin Obradović, pojasnio je da se ovaj trenutak ne sme posmatrati izolovano:

„Naš najveći problem u Srbiji je što mi nikada nismo imali političku elitu koja smatra medije važnim za demokratski proces. Ni pre 6. oktobra, ni danas, nemamo dominantnu svest o tome da su mediji četvrti stub demokratije“, pojasnio je, i dodao:

„Ovakav položaj medija je posledica jednog državnog projekta vladajuće stranke i njenog čelnog čoveka, koji se svodi na to da Srbiji danas nisu potrebni slobodni mediji, jer su oni smetnja ostvarivanju političkog interesa. To ima katastrofalne posledice. Dijalog ne postoji u svim segmentima društva, što usporava njegov razvoj“.

Na tribini je osim urednika ugašenih Vranjskih i portala Južnih vesti, trebalo je da učestvuje i novinarka TV Belami Dušica Dejić, ali je neposredno pre događaja otkazala učešće, objasnili su organizatori.

Najviše problema na lokalu

Učesnici diskusije ocenili su i da su lokalni mediji u najtežoj situaciji, kao i građani i građanke koji žive u manjim zajednicama.

„Lokalni mediji ostaju bez sredstava za rad, trpe najveće ekonomske i političke pritiske. Kako ćemo to rešiti, to je veliko pitanje. Mislim da ovo što se desilo sa Vranjskim, i što se dešava Kikindskim i Južnim vestima, ne uliva mnogo optimizma“,  rekao je Obradović.

Da je situacija na lokalu teža, saglasan je i Blagojević, koji je istakao da kada govorimo o lokalnim medijima, perspektiva za televizije, radio stanice i novine ne postoji, pre svega sa ekonomskog aspekta:

„Jedini izlaz vidim u web portalima, novim tehnologijama, u novim medijima, jer tu su troškovi najmanji, i najveća je mogućnost za nezavisnost uređivačke politike“.

Da je uloga lokalnih medija u demokratskom procesu veoma značajna, učesnici tribine obrazlažu i tvrdnjom da „nacionalni mediji neće promeniti bilo šta u ovoj zemlji“.

„Bilo kakva promena može da dođe jedino od lokalnih medija, jer na kraju krajeva i ’97 bunt protiv Slobodana Miloševića nisu pokrenuli nacionalni mediji, koji su bili, kao i ovi sada, pod kontrolom vlasti, već su ga pokrenuli najsiromašniji lokalni mediji“, rekao je Predrag Blagojević.

Sa tim u vezi, Vukašin Obradović istakao je da novinari moraju više da obrate pažnju na novinarsku solidarnost, te da utiču i na kolege i na građane da se što više okrenu unutrašnjosti, „i da shvate da se mnogo toga dešava i van Beograda“.

Reakcije međunarodnih institucija ključne

Kako zaključci analiza međunarodnih organizacija o stanju u Srbiji pokazuju, sudstvo, tužilaštvo i policija nisu slobodni, već su pod kontrolom vlasti, podsetio je Blagojević.

Upravo zbog toga deo rešenja problema medijskih sloboda u Srbiji vidi kroz pritisak razvijenih zemalja Evropske unije na srpsku vlast.

„Pošto vlast u Srbiji ima sve alate i silu, praktično ima, da ne kažem oružje da ubije bilo koji medij, jedini način da mi nateramo tu vlast da promeni neke politike je pritisak od spolja“, zaključio je.