10 razloga zbog kojih Suzana Vasiljević nema šta da traži na sastanku premijerke s novinarima

Jednog dana kada se bude pisala istorija srpskog medijskog mraka, 23. maj 2018. zauzeće posebno mesto. Tog dana, naime, ozvaničeno je i formalizovano mešanje predsednika države u medijsku regulativu, otvoreno je pogažen Ustav Republike Srbije, pa i konačno potvrđena superiornost kabineta predsednika nad Vladom i kabinetom premijerke.

Vešt šahista kakav već jeste, Aleksandar Vučić je sve te „muve“ ubio samo jednim udarcem: na sastanak premijerke s predstavnicima novinarskih udruženja i asocijacija (NUNS, UNS, Asocijacija medija, ANEM, AOM, RAB Srbija i Sindikat novinara Srbije) poslao je svoju savetnicu za medije Suzanu Vasiljević.

Sa skupa je saopšteno da je ovo „prvi u nizu planiranih susreta“, da će termin narednog „biti naknadno dogovoren“, a da je glavna tema bio rad na novoj medijskoj strategiji „kako bi se zajedno došlo do najboljih rešenja u interesu medija i javnosti i da bi se zajednički radilo na poboljšanju položaja medija u Srbiji“.

Sve to, međutim, ostalo je u senci činjenice da je sastanku novinarskih udruženja s premijerkom prisustvovala osoba koja nije ni deo medijske zajednice, ni deo Vlade. U trenutku kada je ista ta osoba pogazila i totalno diskreditovala Ministarstvo kulture i informisanja saopštivši da je odlučeno da se rad na strategiji vrati na početak, Cenzolovka je opširno pisala o toj temi.

Zato ovaj put taksativno, da se ne zaboravi i (ako je ovde ikome stalo do slobode govora i medija) nikada više ne dopusti.

1. Ustav Republike Srbije, kojim se definišu dužnosti i obaveze predsednika Republike, nigde ne navodi pravo predsednika da na bilo koji način utiče na medijsko zakonodavstvo. Naprotiv, njegove nadležnosti nabrojane u članu 112 obuhvataju sasvim drugačije oblasti. Konačno, čak i u zakletvi koju je morao da položi prilikom preuzimanja funkcije, predsednik se obavezao da će „sve svoje snage posvetiti … ostvarivanju ljudskih i manjinskih prava i sloboda … (i) očuvanju mira i blagostanja svih građana Republike Srbije“.

Potpisnica ovih redova moli drage kolege i koleginice koji predstavljaju novinarska udruženja da – pre nego što termin idućeg sastanak bude dogovoren – utvrde ko će sve biti prisutan, a zatim procene da li ćemo se i dalje saginjati i klečati ili ćemo konačno pokazati ko smo

Prisustvo Suzane Vasiljević ili neke druge buduće savetnice nekog drugog predsednika na skupu organizovanom zbog medijske strategije predstavlja prekoračenje nadležnosti predsednika i kršenje Ustava Republike Srbije.

2. Uz brojne druge odredbe koje su se u našim uslovima pretvorile u fraze koje dobro zvuče, a koje niko ne primenjuje, u članu 4 Zakona o javnom informisanju doslovce se navodi: „Sloboda javnog informisanja ne sme se povređivati zloupotrebom službenog položaja i javnih ovlašćenja, svojinskih i drugih prava, kao ni uticajem i kontrolom nad sredstvima za štampanje i distribuciju novina ili mrežama elektronskih komunikacija koje se koriste za distribuciju medijskih sadržaja.“

Ukoliko na sastanku novinarskih udruženja s premijerkom sedi osoba koja je direktna predstavnica predsednika Republike, a sastanak je organizovan baš zbog eventualnog unapređenja slobode javnog informisanja – to nije ništa drugo do povređivanje zloupotrebe službenog položaja i kršenje Zakona o javnom informisanju. Jer, to što je Suzana Vasiljević predsednikova asistentkinja formalno joj ne daje nikakvo pravo da prisustvuje ovakvom skupu. U kom je ona svojstvu sedela za tim stolom? Koja joj je bila uloga? Može li se govoriti o bilo kakvoj slobodi, kad te gleda, sluša, zapisuje i sve prenosi „tamo gde treba“ osoba koja je lična izaslanica nosioca najviše vlasti u državi?

3. Funkcija medijske savetnice nije uređivanje medijske scene, medijske regulative ili bilo čega što se tiče medija jedne države. Funkcija medijske savetnice jeste da savetuje i u medijskom smislu asistira onome ko ju je angažovao – u ovom slučaju to je Aleksandar Vučić. Njen posao nije da SAVETUJE MEDIJE ili da na bilo koji način utiče na njih. To podrazumeva rad na medijskoj strategiji, izradu medijskih zakona, pa i razgovore koje medijska udruženja vode s premijerkom i Vladom Srbije.

Ako mediji žele sastanak sa medijskom savetnicom, a medijska savetnica na to pristane; ili pak ako medijska savetnica izrazi takvu želju, a udruženja pristanu – onda se takav skup i organizuje.

Iako je medijska savetnica Aleksandra Vučića još od 2012. godine, ona se NIKADA, nijednom, nije javno oglasila povodom napada na novinare, povodom targetiranja medija i novinara na naslovnim stranama tabloida, povodom hajki na ovog ili onog novinara na TV Pink. NIKADA

4. Suzana Vasiljević je osoba koju bi poželeo svaki predsednik: zahvaljujući njoj i silnim marketinškim ekspertima koje građani Srbije skupo plaćaju – šef Suzane Vasiljević je sveprisutan ne samo u domaćim već i u regionalnim i svetskim medijima. Sve to ipak ne znači da bi Suzanu Vasiljević trebalo da slušaju urednici medija i predstavnici novinarskih udruženja. Ako to žele – u redu. Ali, oni ovaj put takvu želju nisu iskazali: medijska savetnica im je jednostavno „servirana“.

5. Suzana Vasiljević je osoba pred kojom je i uz čiju je prećutnu saglasnost predsednik Srbije urlao na novinare, vređao ih, prozivao poimence, stavljao im metu na čelo. Nikada Suzana Vasiljević nije ustala u odbranu svojih bivših kolega, nikada nije rekla bilo šta afirmativno o njima, a – imajući u vidu funkciju koju već godinama obavlja – logično je pretpostaviti da aktivno učestvuje u koncipiranju Vučićevih odnosa sa medijima i novinarima.

Kao takva, Suzana Vasiljević mogla bi čak i da se postidi pred predstavnicima novinarskih udruženja, ali nikako da prisustvuje sastanku sazvanom zbog „poboljšanja položaja medija“. Ona na tom sastanku ne sme da bude, jer je direktno odgovorna za ono što se medijima danas dešava.

6. Postoji osnovana sumnja da je Suzana Vasiljević uticala na način izveštavanja pojedinih medija, da je pozivala urednike i vršila selekciju novinara koji će izveštavati s ovog ili onog putovanja predsednika Republike.

Kao osoba za koju se osnovano sumnja da je ograničavala slobodu medija i govora, uticala na uređivačku politiku i vršila diskriminaciju novinara i medija (opet kršenje Zakona o javnom informisanju) ona nema šta da traži na sastanku o poboljšanju položaja medija.

7. Za vreme premijerskog i predsedničkog mandata šefa Suzane Vasiljević, Srbija konstantno pada na rang-listama poštovanja slobode govora i informisanja. Tokom 2017. pala je za čitavih 10 mesta na listi Reportera bez granica, što njen šef ocenjuje kao „političku kampanju“.

Suzana Vasiljević je osoba pred kojom je i uz čiju je prećutnu saglasnost predsednik Srbije urlao na novinare, vređao ih, prozivao poimence, stavljao im metu na čelo. Nikada Suzana Vasiljević nije ustala u odbranu svojih bivših kolega

Istovremeno, prema istraživanju Medijske održivosti, koje već 17 godina sprovodi IREX, Srbija je u 2017. ocenjena najgore od početka praćenja, i to u svim oblastima koje se posmatraju. Prema tom istraživanju, goru ocenu od Srbije imaju samo Kazahstan, Uzbekistan i Turkmenistan.

Kao lična izaslanica čoveka koji je „po komandnoj odgovornosti“ krivac za ovako nizak stepen medijskih sloboda Suzana Vasiljević nije imala nikakve osnove da se 23. maja uputi na sastanak u Vladi i da u bilo kom svojstvu razmatra načine za poboljšanje medijske situacije.

8. Iako je medijska savetnica Aleksandra Vučića još od 2012. godine, ona se NIKADA, nijednom, nije javno oglasila povodom napada na novinare, povodom targetiranja medija i novinara na naslovnim stranama tabloida, povodom hajki na ovog ili onog novinara na TV Pink. NIKADA. Suzana Vasiljević nije rekla ništa što bi moglo da ilustruje njenu eventualnu brigu o dobrobiti medija ili poboljšanju medijskih sloboda.

Njen iznenadni interes za tu tematiku stoga može da znači da interesa zapravo i nema. Zašto bi onda bila na sastanku? Osim ako njena uloga nije bila nešto sasvim različito od onoga zbog čega je sastanak zapravo sazvan?

9. Za vakta šefa Suzane Vasiljević nestalo je više priznatih medija, nekoliko novinara štrajkovalo je glađu, a jedan takav štrajk je upravo u toku. Ni ona ni njen šef tim povodom nisu uradili ništa, izuzev što je on koristio svaku priliku da javno napadne ovog ili onog novinara ili medij koji bi se našao pred zatvaranjem. Da su hteli da učine bilo šta po pitanju poboljšanja situacije u medijima, to im je bila odlična prilika.

U kom je svojstvu Suzana Vasiljević, savetnica predsednika Vučića, sedela za tim stolom? Koja joj je bila uloga? Može li se govoriti o bilo kakvoj slobodi, kad te gleda, sluša, zapisuje i sve prenosi „tamo gde treba“ osoba koja je lična izaslanica nosioca najviše vlasti u državi?

10. Tokom poslednjih nekoliko godina srpski mediji su pod nezapamćenim ekonomskim, političkim, pravnim i bezbednosnim pritiskom. Iznova se nalaze nove forme ugnjetavanja ono malo preostalih slobodnih medija – oni se diskredituju u zemlji i inostranstvu, muče višemesečnim inspekcijama, ucenjuju i maltretiraju na raznorazne načine.

Novinari su umorni od protesta, događaja na kojima upozoravaju, kukaju i apeluju; novinari su siromašni, bolesni i iscrpljeni radom na „više koloseka“ (kako bi preživeli); novinarima je svega dosta.

U toj i takvoj situaciji prisustvo žene koja je najbliža saradnica čoveka odgovornog za to stanje – u najmanju je ruku nepristojno.

Već za koji dan prisustvo Suzane Vasiljević na sastanku medijskih udruženja s premijerkom sigurno će biti iskorišćeno u nekom Vučićevom intervjuu kao dokaz da se on trudi i zalaže za regulisanje problema u medijima i oko njih. Biće to još jedan orden na njegovom reveru – nešto protiv čega ni reč neće reći njegovi evropski prijatelji, nešto u čemu će čak i OEBS aktivno učestvovati, nešto što spolja izgleda pozitivno, a što zapravo skriva totalnu trulež i potpuni raspad institucija.

U izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije u procesu EU integracija biće zabeleženo da je napravljena nova strategija, a verovatno i da je predsednik lično „pogurao“ čitavu stvar.

Za to vreme nama će biti sve gore, bićemo sve bedniji i ugroženiji, polako ćemo nestajati, a naredbe urednicima i komentari na ono što je objavljeno i dalje će stizati uz osmeh, u formi umilnog glasa stacioniranog u Pionirskom parku.

Zbog svega navedenog, potpisnica ovih redova moli drage kolege i koleginice koji predstavljaju novinarska udruženja da – pre nego što termin idućeg sastanak bude dogovoren – procene da li ćemo se i dalje saginjati i klečati ili ćemo konačno pokazati ko smo.