Lažne vesti stigle u Srbiju

O čemu se radi? Naši državni organi i vrhovni političari dohvatili su se svetske priče o fake news, lažnim vestima. Ova najnovija moda mnogo nervira naše glavešine koji nikada ne lažu i ne praktikuju lažne vesti, pa je širenje ove opake bolesti na naš teren pripisano specijalnom ratu protiv Srbije. Cilj je da se naruše naš mir, stabilnost, napredak i napori da se reši kosovski čvor. Zato je pokrenuta borba protiv lažnih vesti koje neprijatelj koristi kao glavno oružje u borbi oko Kosova. U Srbiji dosada nije bilo tih zapadnjačkih zastranjivanja, pa se toj pošasti suprotstavio lično Predsednik sa celokupnim državnim aparatom.

Ispalo je da je laganje uvozna roba i smišljeno oružje unutrašnjih izdajnika u saradnji sa stranim službama, koje vode specijalni rat slabljenja i destabilizacije Srbije. Što je najbolje objasnio sam Predsednik države: „Biće velikih pritisaka, što već danima govorim, i spolja i iznutra, da se pozicija Srbije oslabi, da ne bismo mogli pre svega da dođemo do rešenja za KiM, ali s druge strane, ako bismo i došli do rešenja, da nijedno ne bude dobro“. Neprijatelj radi ne samo na tome da se ne nađe rešenje i Srbija destabilizuje, nego ako se ono i nađe, ima da ne bude dobro! A šta je dobro rešenje ne znamo! Predsednik odavno nagoveštava da on zna dobro rešenje, ali neće da ga kaže, jer sada, pod pritiskom čuva tajnu da je domaći izdajnici i spoljašnji neprijatelji ne pokvare.

Dok je Predsednik uvek pomalo tajanstven i namerno nelogičan, Dačić je kristalno jasan, a tome on i služi. Tamo gde Predsednik filozofski zamumulji i samo nagoveštava, Dačić gađa pravo u metu: „Cilj širenja lažnih vesti koje se pojavljuju u našoj zemlji je destabilizacija Srbije. Svedoci smo raznih lažnih vesti, kao što je vest o kvalitetu vode za piće, kao i informacije da vlada planira da izazove nemire na severu Kosova, da mi sami napadnemo naš narod, pa do ove poslednje vesti o nestanku novinara“. Zatrovana voda, tobože neko sipao metan u vodovod, najbolji je primer specijalnog rata. Hrabri Vesić je dva puta otvorio slavinu i dva puta iskapio česmovaču i časno dao doprinos borbi protiv širenja lažnih vesti. Već su pohvatani ti što su zatrovanu vodu izmislili, a zna se i to da ne žive u Zrenjaninu.

Udarna priča o nestanku i pronalasku novinara Cvetkovića iz Bele Crkve, idealno se namestila, a možda je i skroz nameštena. Da li je stvarna ili kabinetska, tek ova priča idealno pokazuje kako funkcioniše mreža destabilizacije koja se nad Srbijom nadvila. Sam novinar je obećao da će za neki dan sve detaljno ispričati javnosti, zasada još ne može; tužilaštvo po pravilu ćuti; ministar Stefanović misteriozno obaveštava da su izjave novinara „čudne“ i „nelogične“ i da Cvetković nije prošao poligraf. O čemu je trebalo da svedoči, ne zna se. Predsednik Vučić je obećao da će za nekoliko dana, najviše pet, da objasni celu „igru“ oko novinara koju je, uzgred, pripisao opoziciji. Pošto zna da se umešao unutrašnji neprijatelj, odnosno opozicija, on je uložio ogroman lični trud. Potegao je veliku istragu, po celu noć nije spavao zbog brige za novinara, naredio je da se svaki papir prevrne i da se izvrše sve analize, a naročito ga je intrigirao nađeni plastični sat bez ikakve vrednosti. Sve službe su upregnute, sva sredstva upotrebljena da se novinar nađe: specijalni policijski psi koji nisu nanjušili krv (o tome svemu lično Predsednik), avijacija je nadletala Belu Crkvu, uključeni su i ronioci. Toliki trud je porazio neprijatelja koji je smerao da Vučiću podmetne nestanak novinara. Navodno se po društvenim mrežama šuškalo da je on upleten. Vlast je odmah prepoznala da opozicija primenjuje „ukrajinski scenario“ po kome je ruski novinar Arkadij Babčenko simulirao da je ubijen, a sutradan se pojavio živ i zdrav na konferenciji za medije. Nameštaljka je otkrivena, a sam slučaj će se dugo istraživati kako bi se otkrile metode tih lažova i lopovčina koji rade protiv svoje zemlje. Vučić bez dileme kaže da to nisu samo bedne laži, nego da kad „njima ponestaje para u dubokim džepovima, pa da ih napune. Oni bi uživali da se desi najgori scenario da bi imali političku korist“.

Lažne vesti, kako obaveštava Politika, uzdrmale su građane Srbije, mada dosada nije jasno šta je lažno u slučaju novinara Cvetkovića. Ili je sve lažno („kabinetski scenario“), ili nestanak nije bio lažan. Jedno je sigurno: taj slučaj je ubačen u mrežu širenja lažnih vesti koje su usmerene protiv države i Vučića lično, što je jedno te isto. Poruka je da treba držati jezik za zubima. Nemoj slučajno da se neko kurči pa da krene da priča da je nova železnička stanica (a i autobuska) prokletstvo i čist idiotizam. Kad Politika kaže da su stručnjaci za bezbednost konstatovali da je naša zemlja na meti čak šezdesetak agenata iz stranih zemalja, svakakva glupost koju neko u javnost ispali pod tu rubriku će da se stavi. Stručnjaci kažu da se svih šezdeset agenata bave širenjem lažnih vesti zarad destabilizacije naše zemlje. I to rade u Srbiji, sram ih bilo, u kojoj Predsednik nikad laž nije izgovorio, nikad ništa nije ukrao, živi i ne spava za dobrobit Srbije. Neka ih, neka se bave tom nečasnom rabotom, uspeti neće. Da su nešto drugo pokušali, pa i da se zabrinemo, ali sa lažima nemaju šanse.