Inkvizitorske ideje ministra Nenada Popovića

Predsednik Aleksandar Vučić i ministar policije Nebojša Stefanović pretprošle nedelje su upozorili na opasnosti od lažnih vesti reagujući pre svega na paniku koja se stvorila u javnosti zbog navoda na društvenim mrežama da je voda u Beogradu zagađena.

Nakon njihovih izjava Popović je predsedniku predložio formiranje radne grupe za odbranu od lažnih vesti istakavši da je „ono što se dešavalo prethodnih nedelja, posebno u Beogradu, samo proba za neke buduće lažne vesti”.

„Ja se u vladi bavim inovacijama, a ove lažne vesti su nešto novo što se pojavilo poslednjih godina”, objasnio je Popović poreklo svoje ideje.

U radnoj grupi, prema njegovoj zamisli, sedeli bi predstavnici vlade, stručnih tela, agencija, NVO, a ideja je da se „uspostavi pravni i institucionalni okvir kako građani ne bi bili izloženi lažnim vestima”. Ostalo je nejasno, međutim, šta bi tačno ta grupa radila i koje bi bile njene ingerencije.

[povezaneprice]

Međutim, ni Popović, kao ni Vučić i Stefanović,nikada nisu reagovali na brojne lažne vesti koje svakodnevno šire upravo provladini mediji. Paradoks da vlast hoće da se bori protiv lažnih vesti samo kada joj ne idu u prilog, dok sa druge strane finansijski pomaže najproblematičnije medije, za novinarku Istinomera Milku Domanović dokaz je da „priča o radnoj grupi nije poruka za tabloide i da su oni najmanje zabrinuti”.

„Kristalno je jasno da se ovo ne odnosi na profesionalne proizvođače lažnih vesti u vidu tabloida i da neće da udari svoj na svojega, niti da se ovolika galama zbog lažnih vesti digla zato što je neko napokon progledao i shvatio kakvi su nam mediji, već da bi to jedino moglo da vodi kontroli i kažnjavanju nepodobnih”, navodi Domanović.

Sličan stav ima i novinarka Vremena Tamara Skrozza koja ističe da će na ovaj način za širenje lažnih vesti biti optuživani mediji kritički orijentisani prema vlasti, blogovi, onlajn izdanja i društvene mreže. Ona strahuje da će im biti doturane lažne vesti, kako bi potom bili zatvarani.

„Ovakva grupa bi lako mogla da se pretvori u nekakvu inkviziciju usmerenu ka istrebljenju medija”, navodi Skrozza.

I predsednik Udruženja novinara Srbije Vladimir Radomirović ističe da mediji treba da rade svoj posao, a država svoj i da će se „svako mešanje države u posao medija loše završiti”.

„Zato se slažem sa ministrom Popovićem da odluku o formiranju radne grupe za borbu protiv lažnih vesti treba doneti mirne i hladne glave. U situaciji kada većina novinara u Srbiji radi za 20.000 dinara u medijima koji nisu sigurni da će dočekati sledeći mesec lako je širiti lažne vesti. Zato država najpre treba domaćim medijima da omogući ravnopravan položaj koji će voditi njihovom snaženju i samim tim smanjivanju uticaja lažnih novinara i lažnih vesti”, navodi Radomirović.

Sprega politike i laži

Da nije opasna, ideja ministra Popovića bila bi komična. Ovako spomenutu inicijativu ocenjuje predsednik Nezavisnog društva novinara VojvodineNedim Sejdinović, navodeći da bi „orvelovska vlast za koju je laž istina, a istina laž, to telo iskoristila za dodatno sluđivanje javnosti”.

Ono malo medija, dodaje, koji se drže standarda biće proglašeni lažovima jer nam vlast, koja vlada pomoću lažnih vesti, svakodnevno prezentuje da je istina relativna.

Na sličnom tragu je predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Slaviša Lekić: lažne vesti i aktuelna vlast su neodvojive. On podseća i nanedavno istraživanje portala Istinomer koji je tokom godinu dana ocenio oko 140 izjava 32 domaća političara i javna funkcionera – od ukupno 92 ocene, političari su u 83 odsto slučajeva govorili neistinu, a samo je šest izjava ocenjeno kao istinito.

„Kad bilo ko iz vlasti zakuka zbog širenja lažnih vesti „čiji je cilj destabilizacija Srbije” setite se jedne jedine nepatvorene istine: srž politike ove vlasti je laž”, smatra Lekić.

A da vlast zaista hoće da se bori protiv lažnih vesti, njih jednostavno ne bi bilo. Takav stav ima Tamara Skrozza ocenjujući da vlastima to ipak ne ide u prilog jer su „njihovi mediji istovremeno i njihovi najveći promoteri i najubojitija oružja”.

„Bez tih i takvih medija, ova vlast bi bila daleko kraćeg veka i nije uopšte čudno što za to dobijaju finansijsku kompenzaciju”, navodi Skrozza.

Više štete nego koristi

Radne grupe su lažna vest po sebi, prema rečima novinarke Milke Domanović, jer najčešće samo stvaraju privid da se nešto radi, raspravlja i traga za najboljim rešenjem. U najboljem slučaju, kaže ona, rezultat rada ove grupe bio bi jedno veliko ništa. U svim ostalim slučajevima – ona bi mogla da donese više štete nego koristi.

U njoj bi, uveren je Slaviša Lekić, sedeli oni koji se predstavljaju kao medijski stručnjaci i analitičari, a zapravo su ljudi bliski vlastima. S obzirom na količinu lažnih vesti u tabloidima i nekim nacionalnim televizijama, oni bi bili u neprestanom zasedanju, ali ne zadugo.

„Realno najveća opasnost jeste da bi sami sebe uhvatili u laži tako da bi rok trajanja te grupe bio iznimno kratak”, zaključuje Lekić.