Naglašavajući da „podržavaju sve njegove napore u pogledu objektivnog i kritičkog izveštavanja javnosti o radu državnih organa, javne uprave i u vezi svih drugih pitanja od interesa za javnost“, predsednik Višeg suda Zoran Krstić je obavestio Blagojevića da je dokumentacija pronađena.
Krstić je obrazložio da je januara 2017. godine Osnovni sud dostavio osuđujuću presudu protiv Bojana Marinkovića i njegovu žalbu, te da je predmet potom dodeljen sudiji Miljanu Petroviću. Ipak, nakon toga je i došlo do greške, a predmet nije vraćen Osnovnom sudu na doradu – kako je prethodno saopšteno iz Višeg suda.
Spisi predmeta od strane postupajućeg sudije nisu vraćeni Osnovnom sudu u Nišu radi otklanjanja procesnih nedostataka. Uvidom u AVP utvrđeno je da je pogrešno uneta primedba da je predmet vraćen Osnovnom sudu 24. marta 2017. godine. Grešku je napravila radnica pisarnice – piše u dopisu predsednika Višeg suda Zorana Krstića.
Predsednik suda dalje zaključuje da je istekao devetomesečni „instruktivni rok za odlučivanje“ u tom predmetu, ali to pravda i time da je u 2017. godini došlo do „enormnog povećanja priliva predmeta“ u Viši sud.
Sve do novembra 2017. godine je u građanskoj materiji postupalo 6 sudija, jer nakon izbora troje sudija u sudije Apelacionog suda, godinu dana nije izvršen izbor novih – kaže Krstić.
Krstić je posebno precizirao i situaciju u kojoj je sudija Miljan Petrović, koji je trebalo da odlučuje u konkretnom slučaju. Petrović je, tvrdi Krstić, u maju 2018. godine imao u radu 1.566 predmeta.
Orijentaciona norma za ovu vrstu predmeta je rešavanje 32 predmeta mesečno, što znači da je njemu za rešavanje ovih predmeta potrebno oko 4 godine – piše u dopisu.
Krstić se na kraju dopisa izvinio zbog propusta, i naglasio da predmet još nije rešen „samo zbog izuzetno velike opterećenosti sudija“.
Presuda navodno izgubljena, Marinković napredovao
Podsetimo, pozivajući se na svog brata, potpredsednika SNS i tadašnjeg ministra Igora Mirovića, Bojan Marinković – Bojzi je marta 2014. uputio ozbiljne pretnje novinaru i uredniku Južnih vesti Predragu Blagojeviću.
On je pozvao Blagojevića telefonom i „upozorio ga“ da više ne piše o direktoru niškog Vodovoda Dejanu Andrejeviću i njegovim saradnicima.
Nemoj slučajno da ti je više palo na pamet da napišeš nešto o Andrejeviću, inače ćeš da imaš posla sa mnom. Skrati jezik da posle ne bi bilo kasno!!! – rekao je između ostalog.
Tokom istrage i većeg dela suđenja Marinković je negirao krivicu za pretnje, krivično delo za koje je zaprećena kazna od 6 meseci do 5 godina zatvora. Ipak, krajem januara 2016. se nagodio sa tužilaštvom i priznao krivicu, nakon čega je pravosnažno osuđen na godinu dana uslovne zatvorske kazne.
Samo par meseci kasnije, Marinković je na listi SNS izabran za odbornika u Skupštini grada Niša, dok je njegov brat Igor Mirović u međuvremenu napredovao do mesta predsednika Vlade Vojvodine.
Po Blagojevićevoj tužbi se Marinković više nije pojavljivao na sudu, pa je Osnovni sud u njegovom odsustvu presudio da mora Blagojeviću da isplati i 250.000 dinara odštete.
Ipak, iako je Marinković žalbu na presudu uložio još oktobra 2016. godine, presuda još nije donata – jer je dokumentacija navodno bila izgubljena.
Naime, iz Višeg suda su tvrdili da su dokumentaciju vratili Osnovnom sudu, a iz Osnovnog su tvrdili da ništa nisu primili.
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.