Ta aktuelnost nema veze sa strateškim opredeljenjima iz budućeg teksta strategije već sa tim da bi neke izmene mogle biti donete i u međuvremenu“, rekao je Vukosavljević u intervjuu za agenciju Beta povodom dve godine od stupanja na funkciju ministra.
Vukosavljević je to rekao upitan da li će se medijska legislativa menjati i pre usvajanja medijske strategije i na koji način kao i da li će Ministarstvo biti otvoreno za eventualne inicijative za izmene i dopunu postojećih zakona.
Prema njegovim rečima, sada ostaje da se obave konsultacije i sa drugim donosiocima odluka i sa Vladom Srbije.
„To je sad pitanje šta je starije, kokoška ili jaje, da li ipak sačekati usvajanje nove strategije, pa u skladu sa principima naglašenim u njoj, spiskom zakona i potreba da se izvrše promene i adaptacije ili donošenje novih zakona. Druga mogućnost je da u procesu izrade medijske strategije predložimo izmene i dopune medijskih zakona za koje smatramo da su i sada aktuelne ili celishodne ili veoma potrebne“, rekao je Vukosavljević.
Ministar je demantovao navode da je odbacivanjem već gotovog Nacrta Medijske strategije, posle razgovora premijerkeAne Brnabić i predsednika Srbije Aleksandra Vučića, okrnjen legitimitet Ministarstva.
„I dalje smatram da je tekst Nacrta strategije koji je sačinila Radna grupa Ministarstva dobar. Do takvih posledica dovela je primedba legitimitetu, odnosno podršci tekstu, jer su neka od važnih udruženja u samom toku procesa izrade strategije napustila Radnu grupu“, rekao je ministar i dodao da veruje da će prvobitni tekst odbačene medijske strategije činiti veći deo novog dokumenta koji bi trebalo da bude gotov do kraja godine.
Vukosavljević je ocenio da ne bi smelo da se zaboravi da medijska udruženja nisu napustila radnu grupu za izradu strategije iz jedinstvenog razloga, već je za to svako imao svoj razlog. „Nije postojao jedinstven okvir primedbi ili rezervi prema postupcima i metodama Ministarstva“, rekao je on.
Ministar je dodao da je ideja bila da se uradi kvalitetan tekst, a onda da se kroz sveobuhvatnu široku javnu raspravu uključi što veći broj učesnika i da svi oni u „punom kapacitetu izraze svoje rezerve, daju predloge za korekciju, druga rešenja, čak i suprotna rešenja“.
Prema njegovim rečima, do suprotnog stanovništa došlo se iz različitih razloga – malo pod pritiskom medijskih udruženja jer ona smatraju da je važno da svako relevantno udruženje učestvuje u radnoj grupi.
„Legitimitet Ministarstva apsolutno nije okrnjen. Svoj posao smo uradili. Na terenu smo političke procene da je važno da u izradi samog teksta, nečega što će biti na javnoj debati, učestvuje što više subjekata. To nije bilo neophodno, ali ako sepokaže da je bilo celishodno, bitno je da ćemo do kraja godine imati tekst medijske strategije, kako je najavljivano“, rekao je mnistar.
Upitan koja su ključna pitanja za koja očekuje predloge rešenja, Vukosavljević je rekao da ne želi da se bavi pretpostavkama. Dodao je da smatra da će ranije istaknuta pitanja biti platforma za dalji rad.
„To su pitanja konkursnog finansiranja, elektronskih medija, interneta, novih medija. Medijska sfera se vrtoglavom brzinom menja i nepohodno je doći do gipkih rešenja i principa koji će zadovoljiti potrebe medijskog tržista“, rekao je ministar.Naveo je da je radna grupa sebi postavila rok da tekst strategije bude gotov do kraja godine. „Srbija je trebalo da dobije strategiju pre dve godine. Kad je otišlo ovo vreme treba sačekati još nekoliko meseci. Na rok treba gledati sa optimizmom“, rekao je ministar i ponovio da veruje da će urađeni tekst predstavljati najveći deo budućeg teksta.
Upitan šta očekuje od susreta i saradnje Tima za pregovore Vlade Srbije i Koordinacionog tela medijskih udruženja i asocijacija i koje rezultate, ministar je naveo da očekuje otvorene razgovore o položaju, statusu i bezbednosti novinara.
„Uvek je dobro da vrata za dijalog budu otvorena, bez obzira na stereotipe „, rekao je on i dodao da su „interesi predstavnika medija, bezbednost novinara i njihov status pitanja od interesa svake razumne vlade i medijskog sektora“.
Prema clanu 12. stav 1. Zakona o državnoj upravi, organi državne uprave pripremaju nacrte zakona, druge propise i opšte akte za Vladu i predlažu Vladi strategije razvoja i druge mere kojima se oblikuje politika Vlade. Iz ove odredbe zakona ne vidi se nikakva veza izmedju nacrte zakona i strategije razvoja, niti strategija predstavlja pravni osnov za donosenje zakona. Zato, po mom misljenju, nema mesta pitanju „šta je starije, kokoška ili jaje“. Nadam se da ce posle obavljenih konsultacije i sa drugim donosiocima odluka i sa Vladom Srbije, predmetno pitanje obuhvatititi i zakone i stategije i u drugim oblastima. Jer, oblikovanju politike Vlade putem razlicitih pravnih akata cini mi se da nema smisla.
Posto su izmene medijskih zakona izgleda moguće i pre strategije, predlazem Vam da u naslovu i tekstu Zakonu o javnim medijskim servisim reci „javni medijski sservis“ promenite u reci „medijska jaavna služba“.
Naime, ako se, u clanu 1. stav 1. Zakon o javnim službama, javnom službom u smislu ovog zakona smatraju ustanov … , zasto se onda u clanu 2. st. 3. i 4. Zakonu o javnim medijskim servisima. Javna medijska ustanova „Radio-televizija Srbije“ i Javna medijska ustanova „Radio-televizija Vojvodine“ ne zovu Javna medijska sluzba „Radio-televizija Srbije“ i Javna medijska sluzba „Radio-televizija Vojvodine“?.
Stavise, mislim da iz punih naziva obe javne sluzbe treba izostaviti nepotrebnu rec „ustanova“ tako da puni nazivi tih sluzbi glae
– Medijska javn sluzba“Radio-televizija Srbije“, i
– Medijsksa javn sluzba“Radio-televizija Vojvodine“.