Tek nas čeka ozbiljan uticaj društvenih mreža

Nekoliko bučnih problema u državi izbacili su društvene mreže ove godine u prvi plan u odnosu na tradicionalne medije. Poplave, sumnjivi doktorati nekolicine političara i razbijanje albanskih pekara i poslastičarnica, tri su upadljiva primera kako Tviter i Fejsbuk mogu uticati na javno mnjenje, medije i državne organe.

Pričalo se i ranije o uticaju socijalnih internet platformi, pre svega na predizborne kampanje i ishode glasanja, ali je srpsko društvo još daleko od takve vrste uticaja. S druge strane, sve što stane između dva izborna ciklusa podložno je ozbiljnom uticaju društvenih mreža.

Uloga, pre svega tviteraša, a onda i ljudi na Fejsbuku u poplavama u martu ove godine, može se posmatrati na različite načine. Bilo je tu puno kritike, ponešto dezinformacija, ali je glavni utisak ostao da su građani na društvenim mrežima najzaslužniji za podizanje svesti o posledicama poplava, pozivanje na pomoć, organizovanje volontera itd.

Višednevno insistiranje ljudi na socijalnim mrežama da se skrene pažnja na problematične doktorate Nebojše Stefanovića, Siniše Malog i Aleksandra Šapića i neprestano zatrpavanje internet prostora analizom njihovih radova dovelo je do toga da se slučajem pozabave i mediji, potom i Ministarstvo prosvete, pa nezavisne komisije.

Priča, pak, o problematičnim doktoratima Nebojše Stefanovića, Siniše Malog i Aleksandra Šapića nikako ne bi imale takav odjek u tradicionalnim medijima da nije bilo Tvitera i Fejsbuka.

Višednevno insistiranje ljudi na socijalnim mrežama da se skrene pažnja na ovaj problem i neprestano zatrpavanje internet prostora analizom doktorata dovelo je do toga da se slučajem pozabave i mediji, potom i Ministarstvo prosvete, pa nezavisne komisije. Rezultat nije onakav kakav su učesnici kampanje očekivali, ali su ljudi na Tviteru i Fejsbuku pokazali da više ništa nije moguće sakriti.

Velik je odijum na društvenim mrežama bio i povodom napada na pekare čiji su vlasnici Albanci. Mediji su, doduše, od početka izveštavali o incidentima, ali je pritisak na državne organe stvoren na internetu, što je rezultiralo ekspresnim pronalaženjem krivaca.

No, popularnost društvenih mreža još nije dovela do toga da bi na takav način mogla da se menja vlast, ali će to sve više biti izraženo u narednim godinama.

Poslovni internet strateg Dragan Varagić za „Dnevnik“ kaže da su socijalne mreže u Srbiji dosta sazrele u poslednje dve godine, iako su još daleko od uticaja kakav se beleži u nekim zapadnim zemljama.

Prema poslednjim podacima Zavoda za statistiku Srbije više od 50 odsto populacije svakodnevno je na internetu. Broj korisnika Tvitera je, u odnosu na ukupnu populaciju duplo veći nego u Velikoj Britaniji koja je lider u toj oblasti u Evropi.

Od 2010. godine živimo u vremenu u kojem su društvene mreže postale bitan faktor objašnjava Varagić.

Prema njegovim rečima postoji logičan sled događaja koji su doveli do toga.

Mediji su počeli ozbiljno da prihvataju Tviter i Fejsbuk kao izvor i to u mnogo većoj meri nego zemlje u regionu. Veliki broj novinara od početka je prihvatio Tviter kao internet platformu koja im odgovara. To je za sobom povuklo javnu sferu: političare, stranke, svet estrade. Za njima su na Tviter masovno počeli da dolaze i drugi ljudi kaže Varagić.

Kako naglašava naš sagovornik, stranke su te koje vrlo ozbiljno shvataju društvene mreže i teže toma da budu sveprisutne.

Varagić, međutim, upozorava na to da debate ne može biti na društvenim mrežama dok je nema u društvu. Ako u životu nema dijaloga, neće ga biti ni na internetu. Političari su dobar primer za to.

Oni jako prate šta se dešava na mrežama. Imaju na stotine angažovanih članova čiji je zadatak da zatrpavaju prostor dirigovanim komentarima i slično. No, popularnost društvenih mreža još nije dovela do toga da bi na takav način mogla da se menja vlast, ali će to sve više biti izraženo u narednim godinama.

Internet ne može da odluči ko će na izborima pobediti, ali može da utiče negativno na nekog ko ga ne koristi kako treba kaže Varagić.

S druge strane, događaji poput afere s diplomama političara, poplave i drugi pokazuju da uticaj ozbiljno raste.

Već nekoliko godina stvari se vrlo lako prelivaju sa interneta u klasične medije koji na taj način imaju lagan uvid u to šta ljude trenutno najviše zanima. U naredne dve godina, kada počnu ozbiljne teme da se pokreću, one će postajati sve vidljivije i mediji neće imati mnogo izbora osim da pišu o njima kaže Varagić.

Iako smo još u fazi razvoja interneta u kojoj vlada opšta kakofonija mišljenja i informacija, i kada ozbiljne priče ne postoje dok se njima ne pozabave klasični mediji, situacija se menja.

S druge strane, ta kakofonija glasova za sada svedoči o tome  da na  društvenim mrežama još uvek ima više monologa nego dijaloga i da se prave ozbiljne debate tek očekuju. Varagić, međutim, upozorava na to da debate ne može biti na društvenim mrežama dok je nema u društvu.

Društvene mreže nisu ništa različite od komunikacije uživo. Onako kako komuniciramo sa svojom okolinom, komuniciramo i na Fejsbuku i Tviteru jer su to samo još neki komunikacioni kanali. Ako u životu nema dijaloga, neće ga biti ni na internetu. Političari su dobar primer za to.

Kako se ophode jedni prema drugima u emisijama ili u Skupštini, takvi su im razgovori i na mreži tvrdi Varagić. Bilo bi lepo kada bi Fejsbuk i Tviter doveli do boljeg dijaloga, ali… Ipak, najvažnije je da se neke društvene promene dešavaju zahvaljujući društvenim mrežama i to će biti sve izraženije u narednim godinama.

Očekujem, recimo, da budu zaslužne za liberalizaciju načina dolaska do sredstava za pojedine grupe: prikupljanje novca za humanitarni rad, bolesnu decu…