Privredna komora Srbije donirala Tanjugu video opremu

Foto: Cenzolovka

Video produkcija bila je u fokusu prošlogodišnje konferencije Asocijacije evropskih agencija u Beogradu, čiji je domaćin bila Novinska agencija Tanjug. Tanjugova direktorka, Branka Đukić, prema pisanju Politike, rekla je tada da novinske agencije medijima pružaju informacije kojima se može verovati i da to „ima svoju cenu”.

Deset meseci kasnije, Tanjugu pomoć stiže iz Privredne komore Srbije, donacijom od 1.435.000 dinara. Novac je dat za kameru najnovije generacije i prateću opremu među kojom su laptop, stativ, torba, montažna jedinica i dodatak za server.

[povezaneprice]

Donacija je Tanjugu uplaćena 21. juna 2018. godine po osnovu ugovora koji su potpisali Privredna komora Srbije i Tanjug u cilju „kvalitetnijeg praćenja i aktivnog izveštavanja o važnim društveno-ekonomskim događajima u Srbiji“, piše u odgovoru Komore Centru za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS).

Navodi se i da Tanjugov ekonomski servis prati teme o aktivnostima Komore i drugih poslovnih asocijacija.

Novi način obračuna članarina u Privrednoj komori

Privredna komora Srbije posluje po Zakonu o privrednim komorama i shodno tome ona je neprofitna organizacija privrednika koje povezuje zajednički poslovni interes. Funkcija Komore, između ostalog, jeste i da zajedničke interese zastupa pred državnim organima i organizacijama.

Novac za rad Komore obezbeđuje se iz članarina, naknada za usluge i iz drugih izvora. Od prvog januara 2017. članstvo u Komori obavezno je za sva pravna lica u državi. Uveden je i sistem naplate članarina koji zavisi od tipa pravnog lica, a obračunava se na osnovu veličine i poslovnih prihoda. Prema Odluci Komore, u 2018. mesečna članarina ne sme da prelazi iznos od 185.000 dinara.

Uvođenje ovakve prakse pokrenulo je raspravu o njenoj ustavnosti.

Udruženje za zaštitu ustavnosti i zakonitosti poziva se na Ustav Republike Srbije po kome članstvo ne može biti nametnuto. Sporno im je i to što se prilikom obračuna članarina u obzir ne uzima ekonomska moć preduzeća, koja ne zavisi nužno od velikog broja radnika i visokih prihoda.

Privredna komora Srbije nije odgovorila na pitanja novinarke CINS-a o obaveznom plaćanju članarina.

Privredna komora Srbije najviše prihoda ostvaruje od članarina koje su od 1. januara 2017. godine obavezne za sva pravna lica. Tako po tom osnovu u 2017. prikupljeno 2.043.524 dinara, što je tri puta više u odnosu na 2016.

Iako nema rešen status, Tanjug je u 2017, poredeći sa prethodnom godinom, uvećao prihode od donacija, dotacija i subvencija, kao i prihode od prodaje proizvoda i usluga, a redovno posluje sa državnim institucijama, organima i javnim preduzećima.

Tokom 2016. godine, ova novinska agencija je od donacija, dotacija i subvencija dobila tri miliona dinara, dok je taj iznos u 2017. povećan na 4.350.000 dinara. Priliv novca po ovom osnovu bio je do 48 puta veći kada je država po zakonu subvencionisala Tanjug, pokazuju finansijski izveštaji.

CINS je ranije pisao o ugovorima državnih institucija sa Tanjugom. Ugovori su sklapani i na način koji isključuje mogućnost da se za posao prijave druge novinske agencije, uprkos tome što su i dalje na snazi propisi o prestanku rada ove agencije nakon neuspešne privatizacije 2015. godine i tome što su milioni dinara državnog novca dati za njeno gašenje. Takva praksa nastavljena je i u 2018. godini.

U periodu od novembra 2015, kad je Tanjug trebalo da bude ugašen, do kraja 2017. godine državne institucije dale su 37.641.004 dinara za sklapanje komercijalnih ugovora sa ovom agencijom. Isplate su nastavljene i u 2018 – do sredine juna Tanjugu je uplaćeno još 3.197.060 dinara, a neke državne institucije sklopile su u tom periodu i nove ugovore.

Rast prihoda i ugovori s državom

Poslednji finansijski izveštaj Tanjuga za 2017. godinu pokazuje da je ova agencija uvećala ukupne prihode te godine – sa 112.886.000 dinara u 2016. na 134.625.000 dinara u 2017. godini.

Tanjug je za više od 40 odsto povećao prihode od prodaje proizvoda i usluga – sa 86.542.000 dinara u 2016. na 122.866.000 dinara u 2017. Tanjugovi konkurenti prihodovali su znatno manje od prodaje tokom 2017: Novinska agencija Beta – 60.739.000 dinara i FoNet – 29.052.000 dinara.

Za prihode Tanjuga delom su zaslužne i pojedine državne institucije koje su nastavile da isplaćuju novac agenciji tako što su sklapale različite komercijalne ugovore i nakon što je Tanjug trebalo da bude ugašen 31. oktobra 2015. Od tada do 15. juna 2018. agenciji je isplaćeno 117.628.222 dinara državnog novca, od čega 40.838.064 dinara po osnovu komercijalnih ugovora. Ostatak novca dat je za gašenje Tanjuga.

Izvor: CINS

Pre prestanka važenja Zakona o javnom preduzeću Novinska agencija Tanjug, ova agencija je novac dobijala sklapanjem ugovora sa Ministarstvom kulture i informisanja, na osnovu više zakona, pravilnika i rešenja koji su regulisali njeno subvencionisanje. Nakon dve neuspele prodaje u okviru privatizacije državnih medija Tanjug je trebalo da prestane da radi, a Vlada je 30. oktobra 2015. godine donela Odluku o pravnim posledicama prestanka rada Tanjuga. Agencija je ipak nastavila da posluje.

Institucije su tokom 2016. i 2017. novac Tanjugu isplaćivale i po osnovu ugovora sklopljenih putem javnih nabavki na način da druge, konkurentske, agencije ne mogu da se prijave za posao – kroz pregovarački postupak bez javnog poziva – o čemu je CINS već pisao.

Glavni i odgovorni urednik agencije Beta, Dragan Janjić i direktor FoNeta, Zoran Sekulić, su u ranijem razgovoru za CINS bili saglasni da je takva praksa negativno uticala na njihov rad, ali se nikada nisu žalili Republičkoj komisiji za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki. Obe agencije su takođe sklapale ugovore sa državnim institucijama kroz pregovarački postupak.

Trend javnih nabavki putem kojih se pregovara isključivo sa Tanjugom nastavljen je i u 2018. godini.

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, kao i Radiotelevizija Vojvodinesklopili su na taj način ugovore vredne po 1.200.000 dinara, Kabinet ministra za inovacije i tehnološki razvoj obavezao se da Tanjugu isplati 400.000 dinara, a Kancelarija za saradnju s medijima Vlade Republike Srbije – pola miliona dinara.

Rešenje – ista meta, isto odstojanje

Prema navodima iz poslednjeg finansijskog izveštaja Tanjuga za 2017. godinu, rešenje za nastavak rada Agencije tražiće se u okviru nove medijske strategije.

Isto je pisalo i u prethodnom izveštaju za 2016, ali je u međuvremenu rad na strategiji bio stopiran.

U maju ove godine trećina Radne grupe koja je radila na izradi ovog dokumenta je istupila. Reč je o predstavnicima Asocijacije medija, UNS-a i Koalicije novinarskih i medijskih udruženja koju čine NUNS, NDNV, ANEM, Lokal pres i AOM, te nezavisnom predstavniku Dejanu Nikoliću.

Ministarstvo kulture i informisanja je sredinom juna u pisanom odgovoru CINS-u navelo da je prvobitno formirana Radna grupa „ predložilа dа Republikа Srbijа bude osnivаč novinske аgencije u sklаdu sa evropskom regulаtivom u ovoj oblаsti“.

Nova Radna grupa za izradu medijske strategije formirana je 18. juna na sastanku Ane Brnabić, predsednice Vlade, sa predstavnicima medijskih i novinarskih udruženja.

Za predsednika Grupe imenovan je Dejan Stojanović iz Ministarstva kulture i informisanja, dok članove Radne grupe u ime medijskih i novinarskih udruženja čine Vukašin Obradović, Tanja Maksić, Jelena Kleut, Stojan Marković, Boban Tomić, Dalila Ljubičić, Nino Brajović, Maja Raković i Dragana Čabarkapa.

Agencija FoNet objavila je 30. avgusta, pozivajući se na Službeni glasnik, kako je Vlada Srbije odobrila 14,4 miliona dinara Republičkoj direkciji za imovinu – za finansiranje izbora procenitelja koji bi trebalo da analizira ugovore i utvrdi visinu naknade za ustupanje imovinskih prava Tanjuga. Za realizaciju je nadležno Ministarstvo finansija.

Pogledajte šta je o statusu Tanjuga rekao Petar Jeremić, predstavnik Udruženja novinara Srbije (UNS), na panelu CINS-a održanom 30. maja 2018: