Decenije u lažnim vestima

Za plasiranje lažnih vesti u Srbiji jedni optužuju druge, vlast opoziciju, opozicija vlast, a postoje i pojedinci na društvenim mrežama koji plasiraju sadržaje tog tipa, ocenio je Čoban, u okviru serijala Pres Ekstra.

Kao primer termina za koje ne znamo šta znače, on je pomenuo razgraničenje i razmenu teritorija sa Kosovom, za koje nam niko nije rekao šta znače, a mogu da budu ili relevantni ili totalno lažne vesti.

To su opasne stvari, rekao je Čoban novinarki Andrijani Milaćević i ukazao da je domaća javnost, čak ne iz medija, već sa zvaničnog nivoa, preplavljena tim terminima, koji su sveprisutni.

On smatra da je fenomen fejk njuz, kao pojam, počeo da se koristi kada ga je Donald Tramp upotrebio na tviteru, pre oko dve godine, kada je došao na vlast.

Fejk njuz je globalno i u našem regionu nešto što živimo već decenijama, samo što to sad zovemo lažnim vestima, precizirao je Čoban, napominjući da postoje i foto lažne vesti.

On je podsetio i na slučaj kada je devedesetih poznato umetničko delo na stranicama Novosti upotrebljeno u propagandne svrhe, objavljivanjem slike Uroša Predića „Siroče na majčinom grobu“, uz potpis da je to dete u Bosni kojem su Muslimani ubili majku.

Dok je pre deset i više godina trebalo 24 sata ili pola dana da se u Dnevniku u pola osam i sutrašnjim dnevnim novinama demantuje neka lažna vest, u eri društvenih mreža reakcije stižu odmah.

On se pozvao i na sopstveni slučaj, kada je na tviteru svojevremeno prokomentarisao spomenik Jurija Gagarina sa velikim postamentom i malom glavom.

Za par sati, Bi-Bi-Si je preuzeo fotografiju i tvit. Za nekoliko sati desetine hiljada ljudi su to videli i retvitovali, posle čega je reagovao gradski menadžer Goran Vesić, pa je spomenik uklonjen, ispričao je Čoban.

Prema Čobanovoj oceni, borba sa lažnim vestima je stvar svakog pojedinca, konzumenta vesti, da ima izgrađen odnos prema njima.

Sebe sam više puta udario po prstima i proverio da li je vest autentična, pre nego što sam na nju odgovorio, ilustrovao je Čoban i podsetio na vest o Nobelovoj nagradi Dobrici Ćosiću, na koju su reagovale mnoge javne ličnosti.

Kao građani, konzumenti vesti, moramo sebe da istreniramo da pre nego što komentarišemo, to i proverimo iz više izvora, objasnio je on i poručio da bi profesionalni mediji morali da rade po profesionalnim standardima i ne podlegnu „klikabilnosti“.

U trci za brojem pregleda, vrlo često imamo da i ozbiljni mediji zađu u zonu „klikabilnosti“, svesni da će neka atraktivna vest privući više pažnje, nego istinita.

Ali onda, kad se to ispostavi kao netačno, kredibilnost medija se kruni i kad tad će dati loše rezultate, zaključio je Čoban.