Mladi i informisanje: Portali i društvene mreže

„Vidi ih, samo telefone drže. Nekad su se u prevozu čitale knjige, novine, a danas samo vise na tim telefonima“, kaže crvenokosa gospođa, dok druga klima glavom.

Sa „čačkanjem“ telefona ne zaostaju ni odrasli, bar prema istraživanju koje pokazuje da prosečan korisnik mobilnog telefona uređaj dodirne 2.617 puta u toku dana.

Drugo istraživanje, koje je nedavno objavila Krovna organizacija mladih Srbije, pokazalo je da se upravo preko mobilnih telefona mladi najviše informišu – čak 93,5 odsto ispitanika informacije dobija baš preko „pametnih ljubimaca“.

Internet je čudo

Mobilni telefon je glavni uređaj preko koga mladi dolaze do informacija, a nalaze ih najviše na portalima i društvenim mrežama.

Istraživanje koje je KOMS sproveo u periodu od maja do jula 2018, pokazalo je i da gotovo polovina mladih ne gleda i ne čita vesti svakodnevno.

Kada se informišu, osim preko mobilnih telefona, to rade i preko laptopova, televizije, desktop računara…

[povezaneprice]

Među „staromodnima“, koji vole da čitaju sa papira je četvrtina mladih. Tako dnevne novine svakodnevno kupuje oko 13 odsto ispitanika, dok svaka deseta mlada osoba novac izdvaja za nedeljnike.

I dok novine, koje su nekada bile glavni izvor informisanja, danas mladi jedva da čitaju, i značaj televizije u informisanju slabi. Manje od polovine mladih gleda informativne emisije i vesti, a na televiziji biraju filmske i dokumentarne kanale.

S druge strane, internet beleži rekorde – vesti na portalima čita osam od deset mladih, a ne zaostaju ni društvene mreže. Preko Instagrama, Fejsbuka, Tvitera, Jutjuba i drugih društvenih medija informiše se sedam od deset mladih ljudi.

Fejsbuk i Instagram su šampion i vicešampion. Tako devet od deset osoba uzrasta od 15 do 30 ima profil na Fejsbuku, dok jedna četvrtina stanovnika Srbije ovog uzrasta nema profil na Instagramu.

Analogno-digitalne generacije

Mladih je u Srbiji oko 1,2 miliona i čine 17 odsto populacije. Tu se ubrajaju svi rođeni između 1988. i 2003. godine. Među njima su milenijalci i post milenijalci. Oni koji su odrasli uz svega nekoliko televizijskih kanala, dajlap internet i bili zvezde u školi ukoliko su imali mobilni telefon sa polifonim melodijama. Ali i oni mlađi, pripadnici generacije zed, rođeni početkom ovog veka, kojima je to sve nezamislivo.

Taj procep između generacije ipsilon i zed – analognih i digitalnih generacija, napravile su savremene tehnologije. Čini se da ih mladi lako prihvataju i raduju se svakoj novoj izmeni, dok im stariji, takozvani bejbibumeri i dalje pristupaju sa izvesnom dozom straha.

Milenijalci i post milenijalsi, koji i čine grupu mladih, tehnologiju znaju da koriste i umeju da prepoznaju prave i lažne vesti. Vrlo su oprezni kada je o izvorima informacija reč.

Za pravovremeno i adekvatno informisanje najbitnije su im činjenice u tekstu, odnosno emisiji koju gledaju ili slušaju. Kao drugi bitan faktor pri izboru informacija ispitanici u KOMS-ovom istraživanju naveli su nezavisnost medija koji informaciju prenosi, dok su im komentari najmanje bitni.

Mladima su pri informisanju najvažniji sadržaj i tema, dok im je takozvana oprema teksta – kombinacija teksta i videa, kao i naslov i fotografije u tekstu – najmanje važna pri traženju informacija.

Četvrtini ispitanika bitno je i ko je autor informacije.

Da bi nešto uopšte pročitali ili pogledali, bitna im je tema. Ukoliko ih tema zainteresuje, nateraće ih da „kopaju“ i traže informacije, a to najčešće rade na Guglu i drugim internet pretraživačima. Mladi informativne sadržaje traže i direktno na sajtovima medija, kao i u postovima medija na društvenim mrežama, te postovima prijatelja, ali i na aplikacijama medija na telefonima.

Ipak, njuz aplikacije na telefonima ima tek četvrtina mladih, dok portale svakodnevno posećuje polovina ispitanika iz istraživanja Krovne organizacije mladih Srbije.

Zanimljivo je da je istraživanje pokazalo da se preko porodice i prijatelja informiše više od trećine mladih.

Tako bejbibumeri i članovi iks generacije, uz internet postaju izvor informacija milenijalcima i postmilenijalcima.

I dok ti stariji ponekad odbijaju da se prilagode tehnologijama, mladi znaju da je iskoriste i često ne čačkaju samo telefone uzalud, kako stariji misle, već preko njih uče i rade.