Lukić je rekla da ovo nije prva nagrada koju su dobile, ali je prva nagrada koju su dobile kao žene, nagrada koja je ustanovljena u znak sećanja na jednu hrabru i lepu ženu Maju Maršićević Tasić i koju su dobile od žirija koji čine 17 žena.
Ona je rekla da je „18 godina posle izbora 24. septembra 2000. godine, jasno da je poraz kompletan i da smo izgubili sve“.
„Izgubili smo čak i tekovinu za koju smo bili uvereni da je nemoguće da je izgubimo, a ta tekovina je pravo da slobodno i demokratski biramo svoje političke predstavnike. Umesto države koju nismo uspeli da napravimo dobili smo hordu koju povezuje odanost vođi“, rekla je Lukić.
Ona je rekla da je u Srbiji uspostavljen dvopartijski sistem.
„Imamo partiju onih koji su ushićeni Vučićem i partiju onih koji su paralisani Vučićem“, istakla je Lukić.
Ona je rekla da „problem nije samo u tome što je ova vlast organizovana kao mafija koja brani nekog člana svoje familije, pa se tako sve državne institucije uključuju u odbranu jedne kafane na vrhu Kopaonika, uključuju se u izbore za članove Mesne zajednice u nekom selu, cela država se obruši na neki mali nezavisni medij“.
Lukić je rekla da je „problem i to što je stvorena konzistentna i organizovana fiktivna realnost, koja će jednog nada neminovno propasti“.
„Pitanje je šta ćemo tada ugledati, da li će ostati makar nešto na čemu ćemo moći ponovo da počnemo da gradimo. Ma kako neskromno zvučalo, mi to svakog dana pokušavamo sa Peščanikom – da ostavimo neki trag koji će jednog dana nekome možda pomoći da Srbiju izvede iz ovog košmarnog lavirinta“, rekla je Lukić.
Vuković Mesarović je rekla da će joj „od nagrade biti toplije oko srca ove zime u Vučićevoj Srbiji“ i pročitala pesmu Vislave Šimborske.
Predsednica žirija Tamara Skrozza rekla je da su Svetlana Lukić i Svetlana Vuković Mesarović u „grupi rodonačelnica ženske borbe, ženskog fronta“.
„One su simboli snage, istrajnosti i nepokolebljivosti“, rekla je Skrozza.
Ona je podsetila da je Svetlana Lukić na radiju od 1987, a Svetlana Vuković Mesarović od 1990. godine.
„Od 1994. godine postaju simboli Radija B92, a od 2007. godine samostalno uređuju sajt Peščanika“, rekla je Skrozza.
Skrozza je istakla da „dve Cece“ decenijama pokazuju šta je borba i kako borba izgleda, kako se i po koju cenu osvaja sloboda.
„U njihovom slučaju ne samo sloboda, već ono što je trenutno još deficitarnije, a bez čega slobode nema – istrajnost i nepokolebljivost, uporno insistiranje na principima bez obzira na cenu, na kontroverze, čaršiju, na onu uvek problematičnu podelu na njihove i na naše“, rekla je Skrozza.
Izvršni direktor Centra za nenasilnu komunikaciju (CANVAS) Srđa Popović izdvojio je dve osobine Maje Maršićević Tasić.
„Jedna je spremnost da uči. Učila je kako sa ljudima, kako sa ljudima sa kojima se ne slažeš, učila je šta sve moraš da bi došao do cilja, a druga je da ulažeš u ljude“, rekao je Popović.
Fond „Maja Maršićević Tasić“ osnovali su Majini prijatelji 2001. godine u želji da sačuvaju uspomenu na njenu borbu za osvajanje slobode.
Nagrada se dodeljuje svake godine 24. septembra ženama koje se svojim delovanjem zalažu za afirmaciju principa ljudskih prava, pravne države, demokratije i tolerancije u društvu.
Nagrada „Osvajanje slobode“ dodeljena je 18. put, a žiri su činile sve dosadašnje dobitnice nagrade.
FoNet, Ksenija Pavkov
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.