Pismo Mirka Krlića UNS-u: Urednik „Zrenjanina“ Dalibor Bubnjević me šikanira i maltretira

Mesecima trpim užasno šikaniranje i maltretiranje, što je već poprimilo karakter bespomoćne političke kampanje od strane glavnog urednika lista „Zrenjanin“ Dalibora Bubnjevića. Iskrivljujući stvarnost, lažima, klevetima i insinuacijama glavni urednik nedeljnika „Zrenjanin“ D. Bubnjević pokušava da me diskredituje kao čoveka, roditelja četvoro dece i unizi moje ljudsko i profesionalno dostojanstvo.

Urednik lista „Zrenjanin“ Bubnjević je školski primer kako se ne radi u novinarstvu. Iako Kodeks novinara Srbije propisuje da novinar ne izveštava o temama u kojima ima privatni (lični ili grupni) interes, Bubnjević ne prestaje da piše komentare, kleveće i izvrgava ruglu mene i moju porodicu mesecima unazad. Sve to čini kroz list čiji je urednik i vd direktor. Sva svoja nedela i intrige pokriva slobodom izražavanja i slobodom štampe i kvalifikuje kao napad na slobodu medija.

Dvadeset pet godina sam hranio porodicu novinarskim hlebom i nikada nisam vređao ljude, ponižavao ili klevetao, jer to nije posao novinara, i kao dugogodišnji član udruženja poštovao sam etiku i profesionalizam u novinarstvu. Kao novinara vodile su me istina i činjenice. Bubnjević od prvog dana, navodnog sukoba sa mnom, ne govori istinu. Zar se niko nije zapitao kada to glavni urednik izveštava sa večere iz restorana. Te večeri, kada je iskonstruisao i slagao da sam ga ošamario, nije bio na novinarskom zadatku u restoranu, već je cele večeri jeo i pio provocirajući me i dobacujući. Ja sam mu odgovorio, samo verbalno. Ali, ne kao novinaru, već kao privatnom licu Bubnjeviću.

Tri dana nakon te večere nastupile su konstrukcije događaja, prikupljanje lažnih svedoka i dokaza i opšta kuknjava novinarskim udruženjima i javnosti, urednika Bubnjevića da sam ga ošamario na radnom zadatku.

Glavni svedok je Jelena Milićević, na nesreću ovog grada, šef dopisništva RTV Vojvodine, sa završenom trogodišnjom trgovačkom školom, pored obrazovanih novinara bez zaposlenja. Kakav šef takvo i dopisništvo….! Dotična tvrdi da je sve videla kroz staklena vrata muškog toaleta! Nigde na svetu, pa ni u hotelu Vojvodina ne postoje staklena providna vrata na klozetskim prostorijama. Lepo bi bilo da svedokinja Jelena objasni svoju potrebu posmatranja muškog pisoara i svoju ličnu ambiciju pri takvom zavirivanju.

Niti sam ga ošamario niti je bio na radnom zadatku.

Da laž nije strana Daliboru Bubnjeviću najbolje će potvrditi nedavna sudska presuda u sporu sa udruženjem „Stop mobing Srbija“ gde je dotični osuđen na novčanu kaznu odlukom zrenjaninskog Suda za davanje lažne izjave.

Podneo je krivičnu prijavu protiv mene i preko lista „Zrenjanin“ čiji je glavni urednik iz nedelje u nedelju vrši bezočnu kampanju i pritisak na Tužilaštvo povodom tog slučaja.

Preuzimajući na sebe ulogu tužioca i sudije u izmišljenom sporu, koji je on iz samo njemu znanih razloga iskonstruisao u svojim komentarima i listu već mi je presudio. Da li je to istinitost, nepristrasnost i objektivnost što moraju da poštuju svi novinari a posebno urednici?

Kao novinar koji je 25 godina živeo na novinarskom hlebu odgovorno i profesionalno obavljao svoje poslove, poznato mi je da je pravo na privatni život suženo kada je reč o javnim ličnostima i nosiocima javnih funkcija, ali to ne znači da mediji mogu da ga krše bez ikakvog razloga i objašnjenja.

Kao što i Kodeks novinara propisuje, podaci iz privatnog života javnih ličnosti objavljuju se samo ukoliko je to u interesu javnosti, odnosno ukoliko imaju direktne posledice na više ljudi. Ne znam po koga imaju posledice moje studentske emotivne veze, pre više od trideset godina, da ih Bubnjević objavljuje iz nedelje u nedelju. Na najprljaviji način ne štedi prostor u svojoj novini da me kleveće.

U svojim komentarima, zloupotrebljavajući list i funkciju glavnog urednika, javno proziva tužilaštvo da nije efikasno povodom njegovog slučaja u kojem je mene lažno optužio. Bubnjević krši etiku, Kodeks novinara Srbije, Zakon o informisanju i bruka odgovorne profesionalne novinare i urednike.

Kao narodni poslanik uvek sam spreman da informacije o svom radu učinim dostupnim za javnost.

Osim toga, mora se poštovati pretpostavka nevinosti i niko se ne može označiti učiniocem kakvog kažnjivog dela, odnosno oglasiti krivim ili odgovornim pre pravosnažne odluke suda ili drugog nadležnog organa.

Urednik Bubnjević i njegova privatna svedokinja Jelena Milićević, koja je u muškom toaletu videla moj navodni nasrtaj na Bubnjevića!?

Oboje su sramota za srpsko novinarstvo, u kojema su urednik i dopisnik časnu profesiju novinarstva sveli na blam i prezir, a pozicije uredništva u istoj ulozi da me kleveću, optužuju, stavljaju na stub srama, i vrše pritisak na tužilaštvo, nepoštujući nepristrasnost, istinu ni  etiku u novinarstvu.