Govoreći o projektnom sufinansiranju medijskih projekata, Brajović je za list u izdanju Službenog glasnika, rekao da je ono „dobra ideja, ali je loša regulativa, a još gora praksa“.
„Uočili smo da je iz godine u godinu sve više organizacija koje nisu reprezentativne u medijskoj zajednici, ali čiji članovi komisijama za projektno sufinansiranje medijskog sadržaja od javnog značaja služe da vlastima bliski mediji dobijaju novac“, rekao je Brajović.
On kaže da „pare poreskih obveznika za proizvodnju medijskih sadržaja od javnog značaja tako dobijaju i mediji koji ne emituju program, ne proizvode nego prenose tuđe vesti ili služe kao portal za obračune sa političkom konkurencijom“.
Odgovarajući na pitanje da li se UNS angažovao, nakon privatizacije medija, kada su „lokalni mediji neuspešno privatizovani, odnosno kada je to loše urađeno po zaposlene“, Brajović je rekao da je UNS „deceniju i po zagovarao razvoj preduzetništa u medijima, nudio besplatne obuke za nove medije, predlagao kolegama da se udružuju i sami kupe medije u kojima rade, tražio izmene Zakona o javnom informisanju i medijima i uspeo da obezbedi da zaposleni u medijima koji nisu našli kupca dobiju besplatno kapital tih medija“.
„Povlačenjem iz vlasništva u medijima, država je povukla novac koji je do tada u njih ulagala. To je ključna greška ili loša namera kreatora Strategije“, rekao je Brajović govoreći o situaciji u medijima nakon Medijske strategije za period od 2011. do 2016. godine.
„Suštinska posledica sprovođenja Strategije je drastično siromašenje medija. Iz istraživanja, koje je za potrebe Medijske koalicije sprovedeno 2011. godine, u UNS-u smo izračunali da su ukupna ulaganja javnog novca u medija sa svih nivoa vlasti godišnje iznosila oko četiri milijardi i 250 miliona dinara. Posle povlačenja države iz medija ta ulaganja iznose oko milijardu i 250 miliona dinara. Što znači, sada je iz javnih izvora medijima dostupno manje od trećine novca u odnosu na 2011. godinu“, kaže Brajović.
Govoreći o izradi nove Medijske strategije, Brajović je istakao da je formirana nova Radna grupa čiji članovi mogu da za svaku oblast pozovu stručnjake po svom izboru.
„Obavezno je i učešće zainteresovanih organizacija i predstavnika drugih ministarstava i sekretarijata. Dokument će moći da sadrži više rešenja za pojedina pitanja kako bi se izbeglo preglasavanje. Ipak, izgubljena je još jedna godina za poboljšanje medijskog sistema“, kaže Brajović.
Na pitanje kakav je materijalni položaj novinara i urednika koji rade u lokalnim medijima, Brajović je rekao da „najteži u novijoj istoriji“.
„Novinari u lokalnim medijima zarađuju od 25 do 40. 000 dinara. Novinari i medijski radnici slabije su plaćeni od zaposlenih u bilo kojoj javnoj službi. Plate su im manje nego radnicima u prosveti, zdravstvu, javnoj upravi. Takav položaj za posledicu ima pad kvaliteta novinarstva, gubitak interesa mladih da se bave novinarstvom i naravno loše informisanje“, rekao je Brajović.
Izvor: UNS / Naše mesto
Snaga dobre priče: O mitologiji medija
Vučić i Tramp: Netrpeljivost prema medijima i podrugljivo odbacivanje drugačijeg mišljenja
Deset medijskih sporazuma za „zajedničku budućnost” sa Kinom, zemljom cenzure i progona novinara
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.