Svedočenja pred senatskim odborom gledalo preko 20 miliona Amerikanaca

Ta dramatična svedočenja u prošli četvrtak, prema podacima Nilsena, na šest televizijskih i kablovskih kanala pratilo je 20,4 miliona Amerikanaca. U ukupni auditorijum nisu, međutim, uračunati oni koji su skoro devetosatni prenos, delimično ili u fulu, pratili na telefonima ili kompjuterima putem lajv-striminga, ili uz pivo i prigodno „krštene“ sendviče u barovima i na drugim javnim mestima.

Trampov rijaliti

Tri glavna kablovska njuz-kanala, Foks njuz, MSNBC i CNN, imala su ukupnu prosečnu gledanost od 11 miliona tokom oba svedočenja, dok je samo svedočenja sudije Kevanoa gledalo 13 miliona Amerikanaca.

Foks njuz je imao polovinu auditorijuma (5,66 miliona), dok su se MSNBC i CNN morali zadovoljiti sa 2,88 miliona, odnosno 2,51 milionom gledalaca.

Veliki rejtinzi pratili su i rutinske post festum specijalne emisije s neizbežnim analitičarima, a sve to deluje još impresivnije u konkurenciji ponude na glavnim TV mrežama – Foks je u isto vreme prenosio utakmicu NFL, ABC je emitovao novu epizodu „Uvoda u anatomiju“, a na CBS je išla premijera povratničkog serijala „Marfi Braun“.

Ovolika gledanost javnih istupa univerzitetske profesorke psihologije i aktuelnog sudije „drugog najmoćnijeg suda u SAD“, federalnog Apelacionog suda za sudsku oblast Distrikta Kolumbije, pred članovima Senatskog odbora za pravosuđe, s obzirom na višednevnu uvertiru, i nije bila neočekivana.

Deset dana ranije profesorka Ford je prvi put istupila u javnosti i Vašington postu potvrdila dotadašnje glasine o tome da je ona žrtva seksualnog napastvovanja koje se desilo leta 1982. godine, a u čemu je, prema njenom čvrstom uverenju, učestvovao aktuelni – ovo nije zanemarljivo – kandidat predsednika SAD za doživotnu funkciju sudije Vrhovnog suda. Koji je tu, kao i sve druge slične optužbe, a ima ih, kategorično odbacio.

[povezaneprice]

Sama spremnost profesorke Ford da o tom iskustvu satima pred kamerama govori pod zakletvom i pritom odgovora na pitanja, kao i očekivana nastojanja sudije Kevanoa da se, takođe satima, od te optužbe brani, pojačala je zainteresovanost za nesumnjivo temu broj jedan u javnosti u drugoj polovini septembra, a od svega je učinila događajem koji se, uprkos tome što se odvija u radno vreme, ne sme propustiti.

Kako god da izgledaju brojke, ta svedočenja spadaju tek u vrh najatraktivnijih za gledaoce. Sličnu gledanost (više od 20 miliona) imalo je svedočenje Anite Hil 1991. godine: pred istim senatskim odborom, kao i Kristin Ford, iznosila je optužbe o seksualnom uznemiravanju na račun, baš kao i Kristin Ford, kandidata za Vrhovni sud (danas sudije tog suda, Klarensa Tomasa). Do sada je ipak daleko najviše ljudi (više od 40 miliona gledalaca) pratilo svedočenje potpukovnika Korpusa marinaca Olivera Norta 1987. godine, kada je zajedničkom kongresnom komitetu iznosio saznanja o tajnim operacijama Reganove administracije nazvane po razotkrivanju „Iran–Kontra skandal“.

Ali, to su bila posve drugačija vremena, u kojima, pored ostalog, Donald Tramp nije bio na mestu predsednika. Atraktivan i pre stupanja na dužnost, u januaru 2017, Tramp je svoj dosadašnji mandat pretvorio u veoma gledani/praćeni rijaliti-šou, u kojem javnost povremeno dužnu pažnju poklanja i svima koji su na bilo koji način povezani s glavnim akterom.

Kad je u junu prošle godine smenjeni direktor FBI Džejms Komi svedočio o odnosu s predsednikom, koji ga je i smenio, pred Senatskim odborom za obaveštajne aktivnosti, pred televizorima, u svojim domovima, bilo je oko 19,5 miliona Amerikanaca. (Komi je ta iskustva kasnije pretočio u knjigu koja se samo u prvoj nedelji prodala u preko 600.000 primeraka.)

Uprkos tome što su mediji i Tramp od početka na ratnoj nozi, gde ih on napada i etiketira čak kao „neprijatelje naroda“ i „opoziciju“, televizije u eri Trampa doživljavaju renesansu političkog izveštavanja i rejtinge „koji idu u nebo“.

Intervju Džordža Stefanopulosa sa Komijem na ABC ove godine, recimo, pratilo je gotovo 10 miliona gledalaca i bio je to najgledaniji program na toj televiziji u poslednje tri godine. Nešto ranije, intervju Endersona Kupera sa Stormi Denijels, porno-glumicom koja tvrdi da je pre 12 godina imala aferu s Trampom, ne dišući je na CBS pratilo bezmalo 22 miliona Amerikanaca.

Padaju rekordi gledanosti

Trampu naklonjeni Foks njuz bio je najgledaniji kablovski njuz-kanal tokom 2016. i 2017, kao i u prvom kvartalu ove godine, s prosečnih dva i po miliona gledalaca u prajm-tajmu. Istovremeno, očevidno Trampu nenaklonjeni MSNBC ostvario je prošle godine najbolju gledanost, uvećavši gledanost za pola miliona u prajm-tajmu u odnosu na 2016. godinu, dok  u prvom kvartalu 2018. godine drži drugo mesto.

I dok 24-časovno izveštavanje o Trampu, njegovim ispadima i tvitovima, „ruskoj istrazi“, funkcijama nedoraslim saradnicima i ko zna o čemu još neumorno bustuju TV rejtinge, pojavljivanje samog Trampa na ekranima nije uvek garant rekordne gledanosti. Ona, kako se pokazalo, pre svega zavisi od toga koliko prilika dozvoljava da gledaocima budu zadovoljena očekivanja od Trampove pojave – drugim rečima, da li će Tramp moći da bude Tramp.

Kada nije bio sputan protokolom i konvencijama, kao na prvoj debati republikanskih pretendenata na predsedničku nominaciju u avgustu 2015, Foks njuz je zabeležio nepojamnih 24 miliona gledalaca, što je najviša gledanost u istoriji jedne debate u predizbornoj sezoni. Sledeću debatu, ovaj put na CNN, gledalo je 23 miliona ljudi, skor kakav taj njuz-kanal nikad nije imao u svojoj istoriji.

A kad su se Tramp i Hilari Klinton suočili u svojoj prvoj TV debati, septembra 2016, na 13 televizijskih stanica pratilo ih je 84 miliona Amerikanaca, što je najviša gledanost jedne TV debate od 1960. godine. Njihove preostale dve debate pratilo je 66,5, odnosno 71,6 miliona gledalaca (i u ovom slučaju ubrojani su samo gledaoci ispred televizora u svojim domovima).

S druge strane, za Trampovu inauguracije i prvi govor o „Stanju nacije“ pred Kongresom, očito se unapred, s razlogom, znalo da će, usled protokola i neizbežne upotrebe telepromptera, biti lišeni njegovog prepoznatljivog „slobodnog stila“, te im je gledanost bila daleko od „istorijske“ i „rekordne“. Za sve osim za – Donalda Trampa.