Nisu krive mreže

Nešto je ili vest ili laž i ne znam kako smo došli do te formulacije lažne vesti. To je dozvoljeno na satiričnim sajtovima, ali tu je naznačeno o čemu se radi, objasnila je Vlatković Odavić.

Ona je, u serijalu Pres Ekstra, napomenula da nije zagovornik formiranja novih tela da bi se rešavali problemi koje neko ranije nije rešio.

Srbija ima sasvim dovoljno regulatornih tela koja bi trebalo da počnu da rade svoj posao, „ni manje, ni više od toga“, rekla je Vlatković Odavić u razgovoru s novinarkom Ivanom Šanjević.

Prema njenom mišljenju, nije rešenje da država na bilo koji način interveniše kada je u pitanju sadržina onoga što se objavljuje u informativnom programu. Da ne budem pogrešno shvaćena, mislim da bi trebalo da interveniše kada su u pitanju rijaliti programi, rekla je Vlatković Odavić, povodom mogućnosti da država formira radnu grupu za borbu protiv lažnih vesti.

Svako ko sebe zove novinarom, morao bi svaku vest da proveri, jer pisana i nepisana pravila govore da se ne može napisati da je Dobrica Ćosić dobitnik Nobelove nagrade, a da se to ne proveri. To je lako proverljiva informacija, ilustrovala je Vlatković Odavić.

Kako je ukazala, objavi se vest da je zatrovan beogradski vodovod, informacija koja je potpuno neproverljiva, ali se u moru lažnih, poluistinitih i istinitih informacija, sveprihvata. Nisu za to krive društvene mreže, smatra Vlatković Odavić, jer bi to bilo lako rešiti ukidanjem društvenih mreža i „onda nema tračeva“.

To postoji oduvek, samo je pitanje da li, kao novinari, imamo pravo da to objavljujemo, navela je ona i dodala da se ne može reći da su lažne sve informacije na društvenim mrežama, jer ih i vrlo ozbiljni mediji koriste za promociju sopstvenog sadržaja.

Društvene mreže pomažu brzom prenosu informacija i zato nam se čini da ima više lažnih vesti, predočila je Vlatković Odavić i ukazala da je u Srbiji propaganda, odnosno laž normalna stvar decenijama.

Od „belih laži“, posle Drugog svetskog rata o ekonomskom napretku i bratstvu i jedinstvu, do devedesetih godina iraspirivanja rata u mejnstrim medijima, podsetila je Vlatković Odavić.

Ona smatra da Srbija nije iskoristila priliku da očisti sopstveno dvorište i bude medu pionirima borbe protiv propagande i lažnih vesti. Sada je tamo neki pristojan svet u zapadnoj Evropi počeo da se bavi pitanjima „fejk njuza“, pa smo se i mi sada dosetili da bismo to mogli da sprečimo, uporedila je Vlatković Odavić.

Upitana da li se drugo i drugačije mišljenje proglašava za lažnu vest, ona je odgovorila da je to najednostavnije učiniti i u svrhu propagande reći: „To je lažna vest“.

Vlatković Odavić bi volela da za to mogu da optužim političare, interesne grupe ili bilo koga, jer svi oni imaju prirodnu potrebnu da propagandistički deluju prema javnosti.

Naša je, međutim, obaveza da to ne dozvolimo, poručila jeona i naglasila da ne možemo da ni aboliramo medije. Potpuno je prirodno da je neko pokušao da joj „poturi laž“, ali Vlatković Odavić misli da nije bila žrtva lažnih vesti, jer se strašno plaši, pošto je ono što javno izgovori ili objavi, lako proverljivo.

Činjenica je da se proteklih godina pokazuje da je potpuno svejedno da li je nešto proverljivo ili nije, da li je neko slagao ili nije. Ne radi se samo o kodeksu, precizirala je ona, već je to negde i kućno vaspitanje. Ne možete biti žrtva laži, objaviti lažnu vesti i kriti seiza toga da vam je to neko podvalio, zaključila je Vlatković Odavić.