Regulisanje rijaliti programa: kako, zašto i da li je potrebno?

U poslednje vreme imali smo priliku da čujemo različite stavove o rijaliti programu u Srbiji.

Najskorije, vic koji je 2. oktobra jedan od učesnika Zadruge ispričao o maloj Milici i bombardovanju naišao je na lavinu kritika i osuda – uključujući i Željka Mitrovića koji je izjavio da je učesnik diskvalifikovan.

Međutim, najviše pažnje privukla je rasprava između ministra kulture i informisanja Vladana Vukosavljevića i vlasnika Pink televizije Željka Mitrovića.

Njihovi argumenti su se mahom svodili na kvalitativne ocene preferencija ljudi koji gledaju rijaliti, dok je pitanje konkretnog mehanizma regulisanja programa ostalo u drugom planu.

Kako bi regulisanje rijalitija uopšte moglo da izgleda, ako bi do njega došlo?

Koja je uloga ministra, a koja uloga REM-a po pitanju ove regulacije?

Prof. dr Rade Veljanovski, član predsedništva Pokreta slobodnih građana i profesor na Fakultetu političkih nauka koji je učestvovao u izradi aktuelnog medijskih zakona, kaže za Talas da je u navedenoj polemici na obe strane izraženo nepoznavanje naše regulative:

„Osnovno pitanje je sledeće: Kada je Pink napravio svoj programski elaborat i konkurisao za dozvolu za emitovanje, da li je napisao da će imatu tu vrstu sadržaja i koliko? Ja sam potpuno uveren da nije. Dakle, Regulatorno telo za elektronske medije (REM) mora to da pogleda i na osnovu toga mora da reaguje.“

Te reakcije bi, kako kaže, mogle da budu opomena, privremeno prekidanje programa i na kraju oduzimanje dozvole za emitovanje.

[povezaneprice]

„REM je ovde glavni akter, prosto mi je neverovatno da ministar to ne zna.“

Profesor Veljanovski ističe da ministar ne može da uređuje medije niti bi trebalo, već da je jednostavno napipao problem „sa kojim ne zna kako da se nosi, što je neoprostivo.“

Ono na šta ministar ima pravo i što Veljanovski preporučuje jeste da pozove REM na poštovanje zakona:

„Ministarstvo zna da Savet REM-a već 2-3 godine nema kompletan sastav, trenutno ima 6 članova umesto 9, a njih 6 je uvek postavljano po želji vlasti tako da REM nije nezavistan. On samo izvršava naloge vlasti i onih medija koji su bliski vlasti.“

Šta su opcije – plaćanje pretplate ili oporezivanje?

Veljanovski smatra da predlozi koje smo mogli da čujemo u jeku ove rasprave nemaju nikakve veze sa evropskom praksom:

„Srbija je u Evropi, nije u Americi, nagovestila je da želi da uđe u EU i treba da se drži evropskih standarda. A ono što ti standardi kažu jeste da svi mediji, radio i TV, moraju da napišu jasne programske elaborate u kojima će navesti programe koje planiraju da emituju.“

„Ukoliko nije jasno navedeno u elaboratu, ni REM ni Ministarstvo ne smeju to da dozvole.“

Naš sagovornik dodaje da je sadržaj rijaliti programa problematičan sa stanovišta zaštite dece te da bi, shodno Zakonu o javnom informisanju i medijima, to trebalo emitovati uveče nakon 23 časa, a ne reprizirati čitavog dana.

Član 50, stav 3 Zakona o elektronskim medijima:

„Sadržaji koji mogu da škode fizičkom, mentalnom ili moralnom razvoju maloletnika moraju biti jasno označeni i ne objavljuju se u vreme kad se osnovano može očekivati da ih maloletnici prate, imajući u vidu uobičajeni raspored njihovih aktivnosti, osim izuzetno kao zaštićena usluga sa uslovnim pristupom na način predviđen ovim zakonom.“

Nemoguće je oporezovati rijaliti program kao takav, ono što je opcija jeste premeštanje rijaliti programa na poseban kanal za koji bi se, eventualno, plaćala pretplata. Veljanovski, međutim, ne misli da su izgledi za tako nešto visoki:

„Zašto bi, na primer, Pink to uradio? Pink ima daleko veću publiku na terestrijalnim kanalima nego što bi to imao u drugom scenariju. Nemaju nikakav podsticaj da uklone rijaliti sa svog kanala sa nacionalnom frekvencijom“, zaključuje Veljanovski.

Nije problem u rijalitiju kao takvom – već u kršenju medijske regulative

Maja Divac, urednica Produkcijske grupe Mreža, kaže za Talas da rijaliti programi nisu sami po sebi protivni zakonu jer u svetu postoje i pozitivni primeri koji su kreativni i imaju obrazovnu funkciju:

„Međutim, sadržina rijaliti programa kakvi se emituju kod nas, a koji promovišu nasilno, vulgarno i neprimereno ponašanje (uključujući i pornografsko) i u kojima se krše ljudska prava i vređa ljudsko dostojanstvo, u suprotnosti je i sa domaćom i sa evropskom medijskom regulativom.“

Naša sagovornica dodaje da domaće televizije sa nacionalnom frekvencijom treba da „prestanu sa emitovanjem takvih nedostojnih i štetnih programa“ ali da, umesto toga, rade na kreiranju novih, usled čega je potrebno da reaguje REM čiji je zadatak da kontroliše emitere i izriče odgovarajuće mere ukoliko se utvrdi da postoji kršenje zakona.

„Za ovakvo kršenje zakona REM ima mogućnost da televizijama privremeno ili trajno zabrani emitovanje programa. Međutim, dobro je poznato da REM, umesto da ispunjava svoje nadležnosti i obaveze, štiti interese onih koje bi trebalo da sankcioniše.“

Ona zaključuje da je prvi korak koji treba preduzeti smenjivanje aktuelnim članova Saveta REM-a koji, kako kaže, „kontinuirano i sistematski odbijaju da sprovode svoje zakonske obaveze“, a da njihovo mesto treba da dođu nekorumpirani ljudi koji u svom radu poštuju etičke standarde i medijske zakone.

Član 47, stav 4 Zakona o elektronskim medijima:

„Pružalac medijske usluge (…) dužan je da: ne pruža programske sadržaje koji ističu i podržavaju narkomaniju, nasilje, kriminalno ili drugo nedozvoljeno ponašanje, kao i sadržaje koji zloupotrebljavaju lakovernost gledalaca i slušalaca.“

Jedna opcija je premeštanje rijaliti programa na kablovsku televiziju

Slobodan Georgiev, novinar BIRN-a i urednik portala Javno.rs, ističe da je tretman rijaliti programa problematičan sa stanovišta slobode izražavanja:

„Rijaliti programe treba pomeriti na kabl, a ako je to nemoguće, onda bi njihovo prikazivanje trebalo da bude posle 23h.“

„Kada se jednom uđe u zabranu onda je pitanje gde će se to okončati i zato ne bi trebalo reći da su oni zabranjeni, nego da je taj format moguće emitovati na kablovskim kanalima u bilo koje vreme i na TV stanicama sa nacionalnom frekvencijom kasno noću.“

Georgiev dodaje da je njegov stav da samo Javni servis treba da bude na nacionalnoj frekvenciji, dok bi svi ostali morali da plate licencu za određeni period uz striktnu obavezu poštovanja programske sheme.

„I daljinski upravljač je neko oružje“

Marko Somborac, autor „Blic stripa“, kaže da nije pobornik zabrana programa:

„I daljinski upravljač nam je neko oružje.”

“Ipak, zbog psovki, prostakluka, tuča, ‘slobodnih’ scena, verujem da bi trebalo da vidimo neko rešenje koje postoji u svetu koje je npr. da se puštaju tek uveče i na posebnim kanalima, ne znam šta bi falilo tako nečemu“, zaključuje Somborac.

Da li je naš regulatorni okvir dobar?

Kako zaključuju naši sagovornici, ovde nije reč o zabrani rijaliti programa kao takvog – jedna opcija jeste emitovanje nakon 23 časa na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, a druga premeštanje ovakvog programa na kablovsku televiziju.

Izvan toga, deluje da je jedan od najvećih problema elektronskih medija u Srbiji to što regulatorno telo, REM, ne obavlja svoj posao, niti njegov Savet funkcioniše u punom sastavu.

Ako Zakon o elektronskim medijima nalaže formiranje REM-a, a REM ne obavlja zakonsku funkciju već, kako ističu sagovornici, radi u interesu vlasti i medija bliskih vlasti, pitanje nije samo u regulisanju određenih programa, već i u svrsishodnosti zakona i tela koji uređuju medije u Srbiji.

Da li možemo da zamislimo bolji način funkcionisanja elektronskih medija u Srbiji?