Milić: Problematično postupanje tužilaštva u slučajevima napada na novinare

“U procesuiranju takvih krivičnih prijava najspornije je postupanje tužilaštva “jer je sporo i jer se brojne prijave u toj fazi postupka odbacuju”, rekao je Milić na seminaru sindikalnog ogranka za kulturu, umetnost i medije (KUM) Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost, posvećenog javnim servisima i bezbednosti medijskih radnika, koji se tokom vikenda održava na Fruškoj gori.

Ocenio je da ni u pravosuđu ni tužilaštvu “ne postoji svest o važnosti novinarskog posla”.

Milić je naveo da se bezbednost novinara štiti, pre svega, Krivičnim zakonikom, kojim se propisuju sankcije za krivično delo ugrožavanja sigurnosti, i koje bi trebalo da se goni po službenoj dužnosti, ali su veoma retki primeri takvih postupanja tužilaštva u praksi.

On je dodao da novinar može slobodno da piše samo ako su mu garantovana lična bezbednost te bezbednost radnog statusa i zarade.

“Nažalost, dešava se da se, i u stuacijama kada sudovi zaštite ta prava, sudske odluke ne poštuju”, kazao je Milić i naveo primer Radio-televizije Vojvodine (RTV), čije rukovodstvo nije ispoštovalo neke sudske presude.

On je dodao i da je trenutno u toku radni spor koji su zaposleni u RTV-u pokrenuli protiv te medijske kuće zbog nezakonitog umanjenja zarada.

Komunikološkinja i predavačica na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu Jelena Kleut ocenila je da u društvu ne postoji ni bazični dogovor o tome šta je javni interes i dodala da društvena polarizacija onemogućava da se on ustanovi.

Ona je navela i da javni medijski servisi u Srbiji, a pre svega Radio-televizija Srbije (RTS), sve više prelaze na tržišni ugao posmatranja stvari, odnosno da sprovode merenje rejtinga i ulaze u “medijski klinč sa konkurencijom”, bazirajući se na argumentima iz ekonomske sfere, iako to ne bi trebalo da rade.

Istovremeno, dodala je Jelena Kleut, RTS ne sprovodi nikakva istraživanja o kvalitetu sadržaja.

“To je potpuno pogrešan pristup, jer legitimnost javnih medijskih servisa neće doći ni od države ni od ekonomije, već jedino od građana”, kazala je ona.

Predsednik sindikalnog ogranka KUM Dragan Milanović Pilac ocenio je da javni servisi ne bi smeli da se u kreiranju programa vode kriterijumom gledanosti, jer je to suprotono njihovoj misiji.

On je kazao da sindikat Nezavisnost priprema strategiju edukovanja građana o njihovim pravima na slobodno i nepristrasno informisanje.

“Sindikat priprema strategiju kojom će pokušati da utiče na probleme apatije i nedostatka solidarnosti u društvu”, rekao je Milanović.

Filozof i religiolog Miroslav Keveždi ocenio je da bi javni medijski servisi morali da budu čuvari i branitelji javnog interesa, odnosno interesa običnih građana u odnosima sa centrima političke i ekonomske moći.

“Javni servis mora da bude gardijan (čuvar) onih nad kojima se vrši represija, a svaki put kad gardijan prelazi na stranu onog ko vrši represiju, gubi poverenje i gubi svojstvo branitelja”, kazao je Keveždi.

On je ocenio da je politička klasa u Srbiji “daleko odmaknuta od običnog sveta” i da, kao u priči o čarobnjaku iz Oza, vlast proizvodi neku stvarnost u koju većina ljudi veruje.

“Takvo društvo je nezdravo društvo. A uloga medija jeste uloga lečitelja, u takvom slučaju”, rekao je Keveždi.

Ocenio je da je informisanje u Srbiji danas “autistično i partizovano”, dok “medijski magnati” zloupotrebljavaju slobodu informisanja, kako bi odbranili svoju poziciju moći.

“Mi živimo u vremenu post istine. Tako da je borba za istinu plemenita ideja koja je na žestokom udaru. A primarna funkcija profesionalnih medija je da brane građanstvo od represije”, kazao je Keveždi.

On je dodao da represija uvek stvara neku vrstu reakcije, te da sistem cenzure prozvodi “bure baruta”, koje bi u nekom trenutku moglo da pukne.

Keveždi je ocenio da se energija otpora troši na društvenim mrežama, te da dolazi do stvaranja “medijske getoizacije”, gde se informacije razmenjuju u krugu istomišljenika, što ograničava delovanje.