U proteklih deset godina, širom sveta ubijena su najmanje 324 novinara, a u 85 odsto tih slučajeva niko nije osuđen. Sumorni podatak koji je izneo Komitet za zaštitu novinara povodom 2. novembra, Međunarodnog dana borbe protiv nekažnjivosti zločina nad novinarima, ohrabrujući je, poručuju iz te organizacije, za one koji žele da cenzurišu i kontrolišu medije koristeći se nasiljem.
I ne samo za njih. Kada nekažnjivost uzme maha, ona postaje nova normalnost i, samim tim, poruka kako efikasno može da reši problem svako ko novinara doživljava kao kamen u cipeli koji žulja.
Špijuni, strani plaćenici i drugi izdajnici
Ubistvo biva samo najdrastičniji oblik: u zemljama, poput Srbije, bez sudskog epiloga ostaju ne samo ubistva novinara već i fizički napadi, te sve prisutnije pretnje, i verbalne i one upućene diljem sajber-sfere.
Nekažnjivost kao praksa postaje okidač onima koji umisle da im je time aminovan obračun sa novinarima, koje vlasti ionako nazivaju, recimo, „neprijateljima naroda“, koji uporno šire lažne vesti, e ne bi li posejali seme razdora međ ljude.
Ili sa „špijunima“, „stranim plaćenicima“, „Sorosevim plaćenicima“, „domaćim izdajnicima“, nekako uvek neprijateljski nastrojenim, uvek sa tim neprimerenim, samo njima važnim pitanjima na preserima, i temama u kojima redovno sve mora da se prikaže što crnje, a sopstvena zemlja kao najgora na svetu.
U protekle 24 godine u Srbiji je ubijeno troje novinara i do sada je pokrenut sudski postupak samo za ubistvo novinara i izdavača Slavka Ćuruvije
Kad je za vlast samo mrtav novinar dobar novinar, jer veruje da će sa novinarom biti ukopana po nju velika neprijatnost o kojoj je istraživao, onda samo javnost može da tu smrt spase uzaludnosti i traljave istrage – ako do nje i dođe.
Ustali su tako građani Slovačke nakon ubistva istraživačkog novinara Jana Kucijaka, u Bugarskoj kada je silovana i ubijena Viktorija Marinova, na Malti nakon što je u eksploziji automobila smrtno stradala Dafne Karuana Galicija.
Uglavnom, svuda neposrednim izvršiocima tih ubistava sledi optuženička klupa. Za dalju istragu, do naručioca, nijedna vlast baš nije imala apetita.
Izvršioci se znaju i u slučaju jezivog ubistva saudijsko-američkog novinara Džemala Kašogija u konzulatu Saudijske Arabije u Istanbulu. Da nije bilo permanentnog pritiska međunarodne novinarske i političke javnosti, saudijske vlasti nikad ne bi priznale da Kašogi zapravo nikad nije, živ, napustio prostorije konzulata, iako su se te priče skoro dve nedelje tvrdoglavo držali.
U protekle 24 godine u Srbiji je ubijeno troje novinara i do sada je pokrenut sudski postupak samo za ubistvo novinara i izdavača Slavka Ćuruvije. Suđenje je počelo 2015. godine, 16 godina nakon ubistva, i trenutno se, barem tako tvrdi predsednica sudskog veća, postupak nalazi u završnoj fazi.
MATIĆ: POTREBAN ZAŠTIĆENI SVEDOK ZA RASVETLJAVANJE PANTIĆEVOG UBISTVA
Predsednik Komisije za istragu ubistava novinara Veran Matić kaže da je radna grupa, koju čine MUP, BIA i Više tužilaštvo u Jagodini, u rasvetljavanju Pantićevog ubistva odradila veliki deo posla, što je rezultirao otvaranjem tužilačke istrage, „tako da je postupajući tužilac prvi put u procesnom obliku uzeo izjave od većeg broja lica sa teritorije Jagodine i sela Dragova“.
Svedoci su izneli svoja saznanja i zapažanja koja su umnogome doprinela da se prikupe neophodni dokazi, navodi Matić u razgovoru za Cenzolovku, iznoseći očekivanje će to pomoći rešavanju ovog zločina.
„Možemo sa sigurnošću konstatovati da se zna motiv zbog koga je Pantić ubijen na svome pragu. Otežavajuća okolnost je, međutim, jedan okončani postupak pred tužilaštvom u vezi sa jednom privatizacijom, gde su osumnjičena lica u tom postupku abolirana od svakog budućeg procesa, a bez tog momenta daje se prednost izvršiocima da i dalje ostanu na slobodi i izbegnu krivičnu odgovornost. I pored svih problema sa kojim se susreću Komisija i radna grupa sa postupajućim tužilaštvom, potrebno je iznaći modul i u samu istragu uključiti i institut zaštićenog svedoka“, kaže Matić.
Vlada Srbije je letos proširila mandat Matićevoj komisiji i na slučajeve ubijenih i nestalih novinara tokom ratova na području Hrvatske, BiH i Kosova, a prema podacima UNS-a, u tom periodu ubijeno je ili nestalo više od 40 novinara sa prostora Srbije.
U slučaju pet kidnapovanih sprskih novinara na Kosovu, dvojice ubijenih i sedam ubijenih albanskih novinara u periodu 1998-1999, Komisija prikuplja informacija od srpskih službi, koje do sada nisu bile konsolidovane na jednom mestu, kaže Veran Matić i ističe da je na osnovu do sada prikupljenih materijala moguće u nekim slučajevima odmah nastaviti istrage, i da se u tom smislu radi na pregledu haških arhiva za ove slučajeve.
Slučaj novinara Večernjih novosti Milana Pantića, koji je ubijen 2001. godine, još je daleko od sudskog procesa. Prošle godine je Veran Matić, predsednik Komisije za istragu ubistava novinara, saopštio da je policijska istraga okončana i da su imena osumnjičenih nalogodavaca i izvršilaca koji su „sa teritorije Beograda i Jagodine“ dostavljena tužiocu.
I posle 24 godine od ubistva novinarke Duge Dade Vujasinović i dalje se obavljaju tek predistražne radnje.
Do danas se ne zna ko su bili organizatori i izvršioci napada na novinara Dejana Anastasijevića, na čiji je prozor 2007. godine postavljena bomba. Ovaj slučaj je, prema izjavi tužilaštva u aprilu, 11 godina kasnije u predistražnoj fazi.
Sudski epilozi u slučaju napada, pretnji i zastrašivanja novinara takođe su na dugom štapu. Od 31 takvog slučaja, prema podacima NUNS-a koji su dostavljeni Cenzolovci, u šest slučajeva tužilaštvo je utvrdilo da nema mesta pokretanju postupka, odnosno da nema elemenata krivičnog dela koje se goni po službenoj dužnosti.
U tužilaštvu se nalaze 23 slučaja, dok je samo jedan slučaj rešen tako što je izrečena mera obaveznog psihijatrijskog lečenja na slobodi i zabrana prilaska (pretnje upućene predsedniku NUNS-a Slaviši Lekiću u oktobru prošle godine).
Pokrenut je jedan sudski postupak – u slučaju napada na novinarke TV Pink, a, prema saznanjima NUNS-a, pokrenut je prekršajni postupak u slučaju napada na novinarku Danasa Lidiju Valtner tokom prošlogodišnje predsedničke inauguracije Aleksandra Vučića.
22 slučaja napada i pretnji ove godine
Do oktobra ove godine NUNS je registrovao 22 slučaja napada, pretnji i zastrašivanja novinara, od kojih jedan nije zvanično prijavljen. Tužilaštvo je u četiri slučaja utvrdilo da nema mesta pokretanju postupka jer nema elemenata krivičnog dela koje se goni po službenoj dužnosti, 16 slučajeva se nalazi u tužilaštvu, dok je u jednom slučaju pokrenut sudski postupak za napad na novinare TV Prva.
U nastojanju da slučajevi napada na novinare ne ostanu na nivou statistike, sedam novinarskih i medijskih udruženja u decembru 2016. godine potpisalo je sa MUP-om i Republičkim javnim tužilaštvom Sporazum o saradnji i merama za podizanje nivoa bezbednosti novinara, koji je utro put za osnivanje Stalne radne grupe za bezbednost novinara.
Kad je za vlast samo mrtav novinar dobar novinar, jer veruje da će sa novinarom biti ukopana po nju velika neprijatnost o kojoj je istraživao, onda samo javnost može da tu smrt spase uzaludnosti i traljave istrage – ako do nje i dođe
Nedavno je ta radna grupa reaktivirala svoj rad, nakon što je pet udruženja krajem prošle godine zamrzlo svoj status, kao čin protesta zbog odbijanja krivične prijave za napad na novinare tokom Vučićeve inauguracije.
„Zasad je komunikacija neuporedivo bolja nego prošle godine, i već se radi na sprovođenju Akcionog plana koji smo usvojili na nedavnom sastanku“, izjavio je za Cenzolovku Nedim Sejdinović, predsednik NDNV.
U međuvremenu je MUP, kako se i obavezao Akcionim planom, dostavio Uputstvo o postupanju policijskih službenika u slučajevima kada su izvršenim krivičnim delima ili prekršajem oštećena lica koja obavljaju poslove od javnog značaja u oblasti informisanja, pri čemu su, ističe Sejdinović, uvažene primedbe novinarskih i medijskih udruženja.
„Ono što je najvažnije jeste da je izbegnuto definisanje novinara, što je bio problem u prethodnoj verziji Uputstva“, kaže predsednik NDNV i dodaje da je dobro što se rešavaju formalne stvari, ali da je „još uvek daleko od toga da možemo da budemo zadovoljni rezultatima“.
Od tih rezultata zavisiće i ton koji će preovladati u novinarskim analizama narednog 2. novembra. A na te rezultate ipak neće toliko uticati dobra saradnja novinara, policije i tužilaštva, pa ni postupanje sudova, koliko stav vlasti o neprihvatljivosti svih oblika nasilja nad novinarima i medijima. Tada će, ako ih uopšte bude bilo, jezive naslovne strane, kinjenje novinara i anonimne pretnje ostati ipak samo izolovani incidenti, a ne, kao što su dana-danas, crtanje mete na leđima novinara. Nekažnjivo, kao i utisak da je takvo i nišanjenje u tu metu.
Medijski amandmani umiru u skupštinskom mraku: Noćno zasedanje Odbora, u četiri čina
Snaga dobre priče: O mitologiji medija
Silovanje ili cenzura: Na šta to smrdi Pepe le Tvor?
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.