Portal u komentaru čiji je autor novinar Mateo Trevisan, piše da u Srbji „nedostaje konkretan proboj koji bi zemlju oslobodio duhova prošlosti“.
Autor ocenjuje da je konsolidaciju partijskog medijskog sistema koji kontroliše vladajuća SNS u velikoj meri omogućio neuspešan proces privatizacije, a da takav medijski sistem podrazumeva različite oblike nedozvoljenih pritisaka koji potiču od državnih zvaničnika, političara i drugih moćnika.
EUobserver piše da je i Evropska komisija u svom najnovijem izveštaju, koji je obuhvatio period od oktobra 2016. do februara 2018. godine, veoma jasno osudila pretnje, ugrožavanje i nasilje nad novinarima u Srbiji.
Navodeći da je krajem oktobra 2018. koalicija pet srpskih medijskih asocijacija prenela međunarodnoj zajednici zabrinutost zbog situacije u medijima, portal piše da je prema oceni tih udruženja porast pritisaka i nasilja direktno povezan sa jačanjem vlasti predsednika Aleksandra Vučića, koji je, kako se podseća, bio ministar informisanja u vreme Slobodana Miloševića.
Portal prenosi da izveštaj nezavisnih medijskih udruženja ukazuje da se u Srbiji javna sredstva netransparentno i proizvoljno dodeljuju provladinim medijima, da se nepoznati kandidati koji nemaju veze sa medijima često biraju u najuticajnije komisije, i da se pojedini najuticajniji izdavači i dalje ilegalno finansiraju na nivou vlade.
„Fizički napadi na novinare samo su vrh ledenog brega. Alarmantno kršenje osnovnih načela slobode medija posebno je vidljivo u rastućem broju verbalnih pretnji, sve više slučajeva kontrole, administrativnog šikaniranja, napada na imovinu i pritisaka kroz sudske postupke i kršenja novinarskog etičkog kodeksa“, piše EUobserver.
Autor komentara kao primer nezakonitog finansiranja navodi agenciju Tanjug koja i dalje radi iako je još 2015. godine odlučeno da bude zatvorena, a koja je u međuvremenu postala „propagandno oruđe“ u vlasništvu države, iako je država zvanično odlučila da se povuče iz medija.
Istovremeno, administrativnim pritiskom, pristrasnim inspekcijama i drakonskim kaznama ugrožava se, uglavnom na lokalnom nivou, opstanak i nezavisnost medijskih kuća koje su poznate po svom kritičnom stavu, a primer su nedeljnik Vranjske, Kikindske novine i internet novine Južne vesti, piše portal.
Kao dodatni razlog za brigu, u komentaru se ističe i „vrlo upitna nezavisnost zvaničnog tela koje treba da garantuje slobodu izražavanja, Regulatornog tela za elektronske medije (REM)“ koje, kako se navodi, ne koristi svoje pravo da kažnjava kršenje zakona i ne objavljuje dokumente koji treba da obezbede transparentnost njegovog rada.
Pored toga, u Srbiji još nije na vidiku rešenje ubistava novinara Slavka Ćuruvije, Dade Vujasinović i Milana Pantića, piše u komentaru.
U tekstu se konstatuje da u svetlu evropske integracije Srbije, jedan od najznačajnijih nesklada imeđu retorike i akcije postoji u oblasti medijskih sloboda.
„Zato se, uprkos obimnom procesu transformacije iniciranom posle pada Slobodana Miloševića, čini da se Srbija, u stvarnosti, nije dovoljno distancirala od ere državnih medija“, ocenje se u komentaru.
Saragusti: Niko sada nije bezbedan. Zločini su jezivi. Novinari su ubijeni dok obavljaju svoj posao
Snaga dobre priče: O mitologiji medija
Silovanje ili cenzura: Na šta to smrdi Pepe le Tvor?
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.