Otklon prema lažnim vestima

Termin fejk njuz, ili lažne vesti, popularizovao je američki predsednik Donlad Tramp, koji ima manir da sve što mu ne ide na ruku od medijskih napisa, automatski okarakteriše kao laž, rekla je Jeremić, u okviru serijala Pres Ekstra.

Prema njenim rečima, taj termin se do te mere proširio da je čak i ugledni svetski rečnik tu sintagmu protekle 2017. godine proglasio za termin godine, sa naglaskom da je u upotrebi bio 365 puta više nego godinu ranije.

Jeremić smatra da se danas sve može proširiti kao lažna vest, čemu posebno doprinose društvene mreže.

Ona ističe da je vrlo aktivna na društvenim mrežama, pa se i izveštila da prepozna do koje mere to može ići.

Osnovna uloga novinara nije samo da prosledi informaciju, već da proveri njenu istinitost iz više izvora, rekla je Jeremić.

„Svaki klinac može da izmontira nešto“ da izgleda verodostojno, ocenila je ona i napomenula da na društvenim mrežama vlada masovna histerija, pa je to lako proširiti velikom brzinom.

Zato verujem da je važna uloga novinara koji moraju da budu vrlo oprezni pre nego što nešto učine javnim, jer mu time daju legitimitet, istakla je Jeremić.

Nju brinu najave da bi posebna radna tela mogla da se bave borbom protiv lažnih vesti i tome se protivi, jer strepi od zloupotreba.

Kako što smo se do sada borili protiv lažnih vesti, tako ćemo i ubuduće. Ne kazem da nećemo biti njihova žrtva, ali novinarska profesija je tu da se bavi vestima, a kao krajnje instance i Savet za štampu i pravosudni organi, naglasila je Jeremić.

Ona je predočila da mnogi povezuju lažne vesti sa tablodima, ali da nije Srbija izmislila tabloidno novinarstvo i način na koji ono funkcioniše. Ono podrazumeva izvesnu provokaciju i senzacionalizam, da li kroz naslov, fotografije ili temu kojom se bavi, ali ne potcenjujemo svoje čitaoce i verujemo da idu i dalje od naslova, naglasila je Jeremić.

Za dnevni list u kojem radi ona tvrdi da se bavi ozbiljnim temama, kao što su borba protiv nasilja u porodici, vršnjačko nasilje, dok je za akciju „Stop nasilju“ i nagrađivan.

To je jedan od primera kako tabloidno novinarstvo može da pokrene važne društvene teme i da tiraž takve teme učini vidljivim, ocenila je Jeremić.

Ona se pozvala i na primere „uglednih“ dnevnih listova, nedeljnika i mesečnika koji sebi dozvoljavaju mnogo primitivniji način komunikacije sa čitaocima koji ne priliči novinarskoj profesiji.

Jeremić do sada nije bila žrtva lažnih vesti, jer je bila oprezna i podseća na primer kada je iz Finske izveštavala o susretu američkog predsednika Trampa i predsednika Rusije Vladimira Putina.

Niko drugi od kolega iz Srbije nije bio, ali su oni, po naslovnicima koje smo mogli da vidimo, prenosili da je bilo reči o Srbiji. Mi koji smo tamo bili jedini, to nismo imali na naslovnici, jer smo se na licu mesta uverili da to nije bila istina, da nije bilo reči o Srbiji, ukazala je Jeremić.

Važno je proveriti, jer koliko god lepo zvučalo i mi želeli da se to dogodilo, ponovila je Jeremić i zaključila da je mnogo opasnije da se to servira javnosti.