Rekcija političara na pisanja Ilustrovane politike je doduše bilo, ali za širenje govora mržnje za sada izgleda niko neće odgovarati. I Smajlovićka i Veran Matić,predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara, vide ovo kao pritisak pred presude za ubistvo Slavka Ćuruvije, novinara koji je ubijen 1999. godine, slučaj koji do danas nije potpuno rasvetljen.
Ljiljana Smajlović, novinar i bivši urednik u dnevnom listu Politika, za Glas Amerike kaže da se oseća „neprijatno i nesigurno“:
„Nije mi jasno kako se sve ovo ponovo dešava. Ovo podseća na onaj period pre ubistva Slavka Ćuruvije. Oni koji ovo pišu su svesni simbolike i neko svesno igra na to“, kaže Smajlović i dodaje da njena situacija ne može da se poredi sa Ćuruvijinom.
Udruženje novinara Srbije (UNS) osudilo je tvrdnju Gorana Kozića iznetu u Ilustrovanoj politici da je upravo zahvaljujući uticaju novinarke Smajlović na Vašington post, bombardovanje Srbije 1999. godine trajalo mnogo duže nego što je planirano.
„UNS podseća da je Slavko Ćuruvija ubijen pošto je u Ekspres politici 1999. godine lažno optužen da je tražio bombardovanje Srbije, a da posle skoro 20 godina Goran Kozić u nedeljniku ‘Ilustrovana politika’, koji je u vlasništvu države, lažno, bez dokaza, optužuje Smajlović za produženje bombardovanja SRJ i ističe da za tvrdnje da je Ćuruviju ubio tadašnji režim nema dokaza“, navodi se u saopštenju.
To novinarsko udruženje je ocenilo da je od te tvrdnje samo korak do zaključka da su Ćuruvija i Smajlović zaslužili nasilnu smrt.
I Veran Matić, predsednik komisije, napise u Ilustrovanoj politici vidi kao „pripremu terena da se dese oslobađajuće presude za ubistvo Ćuruvije“.
„Mislim da je ovo apsolutni nastavak onog teksta iz Ekspresa pre ubistva Ćuruvije. Takođe, mislim da je ovo napad na Smajilović, ali ne samo na nju. Ovo su snažno koncentrisani napadi ne novinare i na cele redakcije“, kaže Matić.
Suđenje četvorici nekadašnjih pripadnika Državne bezbednosti optuženim za učešće u ubistvu vlasnika „Dnevnog telegrafa“ Slavka Ćuruvije, ušlo je u završnu fazu u oktobru.
Za ubistvo Ćuruvije optuženi su nekadašnji šef Državne bezbednosti Radomir Marković, tadašnji šef beogradskog centra DB-a Milan Radonjić i pripadnik tog centra Ratko Romić, kao i Miroslav Kurak, kome se zbog bekstva sudi u odsustvu. Marković u zatvoru služi kaznu od 40 godina zatvora, a Kurak je u bekstvu i za njim je raspisana međunarodna poternica.
Radonjić i Romić su od jula 2017. u kućnom pritvoru uz elektronski nadzor, nakon što su prethodne tri i po godine proveli u pritvoru Okružnog zatvora u Beogradu. Radonjić i Marković se terete za podstrkivanje na teško ubistvo, a Romić i Kurak za teško ubistvo u saizvršilaštvu.
Matić navodi i da je „činjenica da su dvojica optuženih pušteni da se brane sa slobode, a samim tim i utiču na svedoke“.
Upoređivanje novinskih tekstova iz devedestih godina i ovih iz Ilustrovane danas može da navede na zaključak i da je sudstvo, zajedno sa medijima u vrlo teškom položaju. A prema mišljenju novinara i medijskih udruženja, mnogo toga što se danas dešava deluje kao povratak na otvoreno zastrašivanje i ugrožavanje bezbednosti, kako novinara, tako i onih koji deluju u sudstvu.
„Ovo se može tumačiti da neko želi da ostavi utisak na sudije. Ja se nadam da je ovo samo farsa i da pokušavaju da zaštite nekoga“, kaže Smajlović.
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.