Mediji i vlast: Dijalog o dijalogu

Posle godinu dana od prvog sastanka premijerke Ane Branabić sa predstavnicima nevladinog sektora, novinarskih i medijskih udruženja i asocijacija, okupljenih u Grupu za slobodu medija, i dalje je otvoreno pitanje stvarnih rezultata ovog dijaloga. Ocene učesnika kreću se od stavova da situacija u medijima nikada nije bilo gora, do uveravanja, pre svega predstavnika vlasti, da novinari nikada nisu bili slobodniji.

Ana Brnabić smatra da postoji nepoverenje u rezultate dijaloga Vlade i predstavnika medija ali i u same namere Vlade. Premijerki se čini da je najosetljivija tačka različito mišljenje o tome da li u Srbiji postoje medijske slobode ili ne, kako se te slobode obezbeđuju i manifestuju i da li je stanje u medijima danas lošije nego što je bilo pre.

”Ja mislim da su mediji u Srbiji slobodni, jer možete i da čujete i da pročitate kritičke stavove i niko se ne libi da kritikuje rad vlade ili mene kao premijerke, što je u skladu sa načelima demokratskog, slobodnog, društva, kaže za Istinomer Brnabić.

Slaviša Lekić, predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) tvrdi, međutim, da novinari u Srbiji i dalje rade u “neprijateljskom okruženju”.

“U takvoj atmosferi nemoguće je raditi i opstati. Taj ambijent kreirala je ova vlast i ona snosi svu odgovornost za to”, ističe u razgovoru za Istinomer Lekić.

Prema rečima Nedima Sejdinovića, predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV), “stanje se suštinski pogoršava”.

“Kada pogledate samo spisak napada političara na medije u proteklih šest meseci, uhvati vas jeza”, naglašava za Istinomer Sejdinović.

Popravljanje imidža ili iskrena namera

Suzana Vasiljević, članica Koordinacione grupe Vlade za saradnju sa medijima i savetnica za medije Aleksandra Vučića, za Istinomer objašnjava da je najvažnije da je dijalog vlasti i medija počeo i da postoji volja da se razgovara o svim problemima sa kojima se danas suočavaju novinari.

“Tih problema ima mnogo i ne postoje od juče. Neka od tih pitanja, kao što su status Politike i Novosti, finansiranje medija na lokalu, nalaze se na spisku problema poslednjih desetak godina”, naglašava Vasiljević podsećajući da su predstavnici međunarodnih organizacija, Evropske komisije, OEBS-a, Fondacije Konrad Adenauer, predstavnik norveške ambasade, pozvani da u tom dijalogu učestvuju i pomognu svojim znanjem i iskustvom, kako bi izradili najbolje moguće zakone bazirane na praksi EU.

Premijerka Brnabić je mišljenja da je važno da postoji volja da se problemi rešavaju, te da “niko ne tvrdi da je situacija u medijima odlična i da je u interesu i vlade i građana da se radi na dostizanju najviših standarda”.

Ona, medjutim, odbacuje ocene da su razgovori predstavnika vlade i medija u funkciji poboljšanja međunarodnog imidža Srbije i da su reakcija na sve češće kritike koje dolaze iz EU, Saveta Evrope ili međunarodnih organizacija poput Reportera bez granica.

”Ne bih se složila sa takvim ocenama”, izričita je Brnabić koja dodaje da je “veoma važno uspostavljanje dijaloga, da su važni redovni sastanci”, uključujući i nekoliko susreta koje je kao predsednica vlade imala sa medijskim i novinarskimveš udruženjima.

“Situacija na medijskoj sceni, za mene kao premijerku i za ovu Vladu, nikako nije samo jedan od preduslova koje treba da “štikliramo” i ispunimo – već je to pitanje važno za celo naše društvo, za sve građane”, kaže Ana Brnabić.

Premijerka se slaže sa ocenama da je “država zadužena da kreira ambijent” ali dodaje da je “najbolje da na kreiranju ambijenta rade obe strane čak i onda kada se ne slažu”.

”Ako želimo istinske promene, one ne mogu doći iz komforne pozicije potpunog slaganja, već baš iz pozicije kada sučeljavamo stavove i kroz dijalog dolazimo do optimalnog rešenja”, mišljenja je Ana Brnabić.

Dijalog u funkciji izveštaja Evropske komisije

Na uveravanja Vlade Srbije da zaista želi da unapredi stanje na medijskoj sceni argumenti na drugoj strani su da je dijalog vlasti i predstavnika medijske zajednice zapravo “smokvin list“ koji treba da prikrije sve veće pritske na medije i novinare.

“Samo naivcima nije jasno da naprasno razumevanje potreba medijske zajednice nije posledica poplave empatije koja je zatekla vlast, nego je naprosto reč o pragmatičnim razlozima”, stav je Slaviše Lekića.

Prema njegovom tumačenju, “agenda vlade je da do kraja decembra, a najkasnije u prvoj polovini januara sledeće godine, postigne kakav-takav pomak u dijalogu sa medijiskom zajednicom, jer bi se to reflektovalo na redovni godišnji izveštaj Evropske komisije o napredovanju Srbije”.

Predsednik NUNS-a, međutim, smatra da je dijalog sa donosiocima odluka ipak nužnost. On veruje da rešenja moraju da se traže upravo u razgovoru sa “onima koji krše medijske zakone, ugrožavaju vladavinu prava i proizvode haos u sferi javnog informisanja“.

Suzana Vasiljević ocenjuje da stavove da vlast želi da zloupotrebi dijalog sa medijskom zajednicom zastupaju “oni kojima ne odgovara da se situacija u medijima sredi”.

“Cilj dijaloga države sa medijima i izrade medijske strategije nije da država poboljša svoj imidž, već uslove rada medija u Srbiji. Zato je potrebno učešće svih zainteresovanih strana. Da li je situacija sjajna? Nije. Da li je bila sjajna pre toga? Nije, naravno”, zaključuje Vasiljević za Istinomer.

Savetnica predsednika Republike upozorava da neki od najglasnijih zagovornika teorije da situacija u medijima nikada nije bila gora zaboravljaju da se ona ovim poslom u državnim institucijama bavi već 14 godina i da se seća da sve vreme pričamo o istim temama. Prema njenim rečima, “razlika je u tome što ranije problemima nije smelo javno da se priča, jer su se ljudi plašili otkaza i kazni, dok se danas o svemu govori javno, bez straha od posledica”.

Bez tužbe protiv Koraksa

“Vidite, kada je Koraks 2005. godine oteran iz Vremena, nijedno novinarsko udruženje se nije pobunilo protiv toga. Nisu smeli da pitaju zašto, a kamoli da pišu nekoj od međunarodnih institucija i da se žale. Danas, to je tema u svim medijima, pišu se pisma međunarodnim novinarskim udruženjima, Evropskom parlamentu“, objašnjava Suzana Vasiljević mada su i Dragoljub Žarković, urednik Vremena, i Koraks svojevremeno demantovali navode da je poznati karikaturista “oteran” iz ovog nedeljnika.

Savetnica za medije predsednika Republike, u prilog svojoj tezi, navodi i primer iz 2011. godine kada je, kako ona ističe, “otpušten tadašnji glavni i odgovorni urednik lista Alo,a niko nije smeo od toga da napravi temu”.

Ona podseća i da je u Srbiji 2009. godine, kako kaže, osuđena – humoreska. Pravosnažnom presudom glavni urednik Čačanskih novina Stojan Marković, po tužbi političara Velimira Ilića, osuđen je da plati novčanu kaznu od 180.000 dinara za objavljenu humoresku “Zanemoćali mandarin“. Vasiljević tvrdi da je gora od kazne bila “tišina javnosti – stručne i intelektualne, pa i medijske kojom je propraćena ta apsurdna i ekspresno doneta presuda suda u Kragujevcu”.

Suzani Vasiljević je, međutim, verovatno promaklo da je NUNS upravo o ovom slučaju organizaovao okrugli sto u Medija centru, uz učešće pravnika, novinara i predstavnika nevladinog sektora. Možda nije bilo adekvatnih reakcija, ali ni potpune tišine.

“Kada je pre desetak dana, nespretnom izjavom nekih poslanika, “isprovociran” karikaturista Predrag Koraksić Koraks nacrtao karikaturu i objavio je na naslovnoj strani lista Danas, celokupna javnost i većina novinarska udruženja ustali su u odbranu prava, kako karikaturiste na slobodu umetničkog izražavanja, tako i medija da to objave. Nikome nije palo na pamet da karikaturistu, ili medij koji je tu karikaturu objavio, tuže”, decidna je Vasiljević uz napomenu da se ne radi o zameni teza ili pokušaju da odgovornost za stanje u medijima prebaci na neku prethodnu vlast, već samo način da objasni evoluciju odnosa medija i vlasti.

“To je za mene veliki napredak u dijalogu, to je za mene istorijski iskorak u odnosu na prošla vremena u Srbiji. Mi danas, u ovom dijalogu, ispravljamo greške napravljene pre 10-15 godina. Trudićemo se da radimo na tome da ‘objasnimo’ nosiocima javnih funkcija da moraju da imaju više razumevanja za slobodan umetnički izraz i poštuju medijsku slobodu da to prenesu”, naglašava Suzana Vasiljević uz nadu da će, s druge strane, medijska udruženja pozvati novinare da poštuju novinarski kodeks.

“Mislim da su problemi isti, samo se na drugačiji način o njima razgovara”, naglašava Suzana Vasiljević i dodaje da “ako svako uradi svoj deo posla, to će biti najvažniji rezultat ovog dijaloga”.

Ko ima više koristi

Najjednostavniji odgovor na dilemu ko ima više koristi od dijaloga – vlast ili novinari- mogao bi se dobiti kroz praktične efekte dijaloga predstavnika Vlade i novinarskih udruženja, odnosno, šta je konkretno medijska zajednica, a šta Vlada Srbije dobila ovim pregovorima.

No, i tu se ocene razlikuju.

Po rečima Ane Brnabić formiranjem Koordinacione grupe Vlade za saradnju sa medijima i Tima za dijalog koji čine predstavnici medijskih i novinarskih udruženja, po prvi put uspostavljen je institucionalni mehanizam koji omogućava kontinuirani dijalog. Sada se, kaže, predstavnici vodećih medijskih i novinarskih udruženja redovno sastaju sa predstavnicima izvršne vlasti i otvoreno razgovaraju o temama i pitanjima koje su važne medijima i novinarima i koje treba da unaprede medijsku scenu u Srbiji, dodaje Brnabić.

“To je važan korak koji smo napravili. Zahvaljujući tome, počeli smo zajedno da radimo na rešavanju onih zahteva koje su deo članova Tima za dijalog označili kao prioritetne i uputili ih Vladi“, naglašava Brnabić i dodaje da je konkretno rešeno pitanje naplate PDV-a za finansiranje projekata u oblasti javnog informisanja na lokalu.

Naime, podseća premijerka, dešavalo se da pojedine lokalne samouprave naplaćuju PDV na medijske projekte na lokalu koje one finansiraju. Zajednički stav je bio da treba tu praksu učiniti jedinstvenom u svim lokalnim samoupravama i, to smo i uradili.

“Poslali smo instrukciju svim lokalnim samoupravama i sada, zajedno sa medijskim i novinarskim udruženjima pratimo primenu na lokalu. Tamo gde se dogodi odstupanje, reagujemo i to brzo“, objašnjava Brnabić.

Korak po korak

Sistem projektnog sufinasiranja medijskih sadržaja bio je jedna od najvažnijih tačaka razgovora između Koordinacione grupe Vlade za saradnju sa medijima i Tima za dijalog. Medijska zajednica imala je brojne primedbe na konkurse i kršenje zakona pri dodeli sredstava.

Predsednica Vlade ističe da je, u skladu sa inicijativom medijskih i novinarskih udruženja, već započet rad na Izmeni i dopuni Pravilnika o sufinansiranju projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja i da su sva medijska i novinarska udruženja uključena, čak i ona koja ne učestvuju u dijalogu sa Vladom.

“Želeli smo da svi koji se jave sa predlozima imaju priliku da te predloge dostave, dakle proces je inkluzivan, što je jako važno. Ove nedelje održan je prvi sastanak na kojem su razmatrani pristigli predlozi. Nakon toga, radiće se na Uputstvu koje treba da reguliše podatke da bi bili javno dostupni u registru medija. Idemo korak po korak u rešavanju zahteva“, dodaje predsednica Vlade.

Suzana Vasiljević navodi i zahtev da državni organi postupaju po rešenjima Poverenika za informacije od javnog značaja i novinarima dostave podatke koje su zahtevali po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Po tom zahtevu je, kaže ona, takođe, postupano i od Upravne inspekcije zatraženo da pripremi podatke za 601 rešenje u posmatranom periodu od 2015 – 2017. godine.

Za Slavišu Lekića, sa druge strane, konkretni efekti su – mizerni. On osim oslobađanja od plaćanja PDV-a, u uspehe dijaloga računa razjašnjavanje situacije o pokušaju zloupotrebe raznih inspekcija u slučaju “Južnih vesti”.

“Je li ovo premalo? Jeste. Može li više i bolje? Mora. Mi smo u obnovljeni proces izrade medijske strategije i ovaj dijalog sa Vladom ušli sa verom da možemo zajedno da doprinesemo unapređenju medijske scene i kroz izradu strateškog dokumenta, što medijska strategija jeste, ali i paralelno rešavanje gorućih tekućih problema. Za razliku od rada na izradi medijske strategiji, rešavanje konkretnih problema prati nerazumevanje, trzavice, zazor i kako vreme odmiče, sve sam skeptičniji”, upozorava Lekić.

Ni Nedim Sejdinović nije zadovoljan učinkom pregovora sa predstavnicima vlasti.

“Za sada jedini opipljivi efekti su rešavanje problema PDV-a na medijske projekte i poziv Vučića svojim stranačkim kolegama da „zakopaju sekire“ prema neposlušnim medijima i novinarima. Odista veoma malo u odnosu na strašne probleme sa kojima se novinari I mediji svakodnevno susreću. Nažalost, sve ostaje na rečima, a vreme neumitno teče i ne donosi ništa dobro na medijskoj sceni”, stav je Sejdinovića.

Održivost dijaloga

U atmosferi koju karakterišu očigledne razlike u oceni dometa međusobnih razgovora, postavlja se logično pitanje koliko je ovaj dijalog održiv.

Slaviša Lekić podseća da je Koordinacionom telu uručen set od sedam konkretnih problema koji zahtevaju urgentnu intervenciju i da je rok za rešavanje tih problema kraj godine. On je mišljenja da su ta pitanja lako rešiva i da će biti test “kvaliteta” političke volje Vlade Srbije da reši problem na medijskoj sceni.

“Na prvom mestu zahtevali smo da predstavnici vlasti hitno prestanu da prozivaju, vređaju, omalovažavaju i diskriminišu novinare, medije, novinarska i medijska udruženja i proglašavaju ih za neprijatelje društva, “strane agente“ i “izdajnike“. Ovih dana je Aleksandar Vučić predsednik Srbije i SNS-a takav zahtev uputio poslanicima i ministrima iz svoje stranke. Brzo ćemo videti je li taj apel iskren ili je deo šljašteće prednovogodišnje verbalne rasvete”, ubeđen je Lekić.

Na drugoj strani, upozorava predsednik NUNS-a, poslednje informacije o radu na promeni Pravilnika o sufinansiranju medijskih projekata, što je, takođe, jedan od zahteva, ne samo da ne idu u prilog “političke volje” da se stvari “ispeglaju” već govore da će biti ponuđena rešenja koja su još gora nego što su bila.

“Ako nema razumevanja za ono što se da lako rešiti, iniciraću povlačenje iz dijaloga sa Vladom i pre oročenog datuma”, dodaje Lekić.

Nedim Sejdinović smatra da se stanje, kada se pogleda samo spisak napada političara na medije proteklih šest meseci , pogoršava.

“Mi smo do kraja decembra oročili naše vrlo konkretne i ne preterano komplikovane zahteve. Ukoliko oni budu ispunjeni, mi ćemo dobiti signal da ima smisla nastaviti dijalog. U suprotnom, i pored naše velike volje da razgovaramo, dijalog će postati potpuno besmislen i povući ćemo se iz njega”, eksplicitan je predsednik NDNV.

Suzana Vasiljević kaže da uvek postoji mogućnost da dođe do prekida dijaloga i podseća da je su u vreme Vlade Mirka Cvetkovića, u radnoj grupi za izradu medijske strategije novinarska udruženja imala jednog člana.

“Danas ih imaju devetoro. Sada predstavnici vlasti sede sa njima za istim stolom i raspravljaju o konkretnim problemima, čine sve što mogu kako bi situacija na medijskoj sceni bila bolja. Znam da su i oni suočeni, kako sa različitim stavovima članova svojih udruženja, tako i raznim političkim zahtevima i pritiscima, i znam da im nije lako, ali isto tako znam da nijedna vlada do sada nije imala veću želju da te probleme reši. Ukoliko to njima nije dovoljno, ukoliko ne mogu da se odupru različitim pritiscima ili ne žele da učestvuju u izradi zakona koji se odnose na njihova prava i slobode, niko ih neće siliti da ostanu deo procesa. U tom slučaju, nadam se da će u nekoj od budućih vlada imati boljeg sagovornika”, naglašava Vasiljević.

Brnabić: Strategija do kraja godine

”Kada je reč o dijalogu, želim da vas podsetim da zajednički radimo i na izradi nove medijske strategije. Podsetiću vas da smo pre započinjanja dijaloga, imali situaciju da je taj posao bio obustavljen, jer se većina novinarskih i medijskih udruženja povukla iz tadašnje radne grupe. Time je proces izgubio legitimitet i upravo na zahtev medijskih i novinarskih udruženja odlučila sam da formiram novu vladinu radnu grupu. Time sam želela da pošaljem jasan politički signal da nam je saradnja važna i da smo odlučni da na novoj medijskoj strategiji radimo zajedno, uz jedan novi fokus i zajednički angažman svih učesnika procesa. Očekujem da do kraja godine imamo prvi nacrt medijske strategije koji će biti poslat u javnu raspravu ”, kaže premijerka Ana Brnabić.