Novinarstvo kao uslužna delatnost: Promocija državnih organa za lepe pare, ali da to čitaoci ne znaju

Uprava za kapitalna ulaganja AP Vojvodine odlučila je da u 2018. godini plati medijima kako bi promovisali i predstavili projekte ovog pokrajinskog tela.

Za uslugu „informisanja i obaveštavanja javnosti u cilju promovisanja i predstavljanja projekata Uprave“ na internet portalima, iz budžeta je izdvojeno 2,3 miliona dinara sa PDV-om. Tako će novac građana odlaziti na plaćanje tekstova koji će promovisati projekte Uprave, iako praktično za taj posao već plaćaju članove Odseka za odnose sa javnošću.

Razlog za sprovođenje ove javne nabavke je, kako se navodi, „nesmetano obavljanje i unapređenje redovnog poslovanja Uprave“. Takođe, sumu od 2,3 miliona dinara Uprava je dobila istraživanjem tržišta putem internet stranica i slanjem upitnika potencijalnim ponuđačima.

Usluge izrade promotivnog materijala 

Kako se navodi u samoj dokumentaciji, tražila se kompanija koja će ispuniti zahteve Uprave –izvršenje „usluga izrade promotivnog materijala u vidu tekstualnog sadržaja i fotografija, i to na 36 tema, a koje teme će biti blagovremeno usaglašavane između ugovornih strana, u skladu sa potrebama naručioca, sve u cilju informisanja i obaveštavanja građana u pogledu realizacije kapitalnih projekata Pokrajinske vlade Vojvodine, preko Uprave za kapitalna ulaganja APV i razvoja lokalnih samouprava kroz kapitalne projekte“.

Otkad je zaključen ugovor, na sajtu Blica je objavljeno nekoliko tekstova o kapitalnim projektima Uprave, iako nigde nije naznačeno da li je sam tekst objavljen u sklopu zajedničkog posla, što bi moralo da bude učinjeno. Ono što je prenosio Blic, prenosili su i drugi mediji, iako nisu zaključivali ugovore sa pokrajinskim telom

Objavljivanje dokumenata iz ove javne nabavke traje već gotovo pola godine. Uprava je najpre zaključila okvirne sporazume sa „Medijskom mrežom“, koja je izdavač Srpskog telegrafa i onlajn izdanja Repulika.rs, kao i sa kompanijom „Ringier Axel Springer“, koja stoji iza novina i portala Blic. Sama odluka da napravi okvirni sporazum omogućila je Upravi da zaključuje zasebne ugovore sa dobavljačima tokom trajanja okvirnog sporazuma.

Pojedinačni ugovor iz okvirnog sporazuma zaključen je 17. jula, iako je dokument o tome na sajtu javnih nabavki objavljen tek 13. novembra, a na sajtu Uprave i ne postoji. Na osnovu ovog dokumenta može se videti da je Uprava zaključila ugovor sa „Ringijerom“, koji objavljivanje jednog teksta naplaćuje 63.000 dinara (uz PDV). To je približno ceni od 500 evra, koliko košta objavljivanje jednog PR teksta u onlajn izdanju Blica.

Otkad je zaključen ugovor, na sajtu Blica je objavljeno nekoliko tekstova o kapitalnim projektima Uprave, iako nigde nije naznačeno da li je sam tekst objavljen u sklopu zajedničkog posla, što bi moralo da bude učinjeno.

Ono što je prenosio Blic, prenosili su i drugi mediji, iako nisu zaključivali ugovore sa pokrajinskim telom. Između ostalog, postoji mogućnost i da zbog vremenskog ograničenja ugovora Uprava ne bude imala zahteve za objavljivanje svih 36 tema, što bi značilo da sva sredstva iz džepa građana namenjena za ovu svrhu ipak ne bi bila utrošena.

[povezaneprice]

Odgovori iz Uprave za kapitalna ulaganja na pitanja da li su tekstovi koji su predmet ugovora već objavljeni, koliko njih je do sada objavljeno, ali i zbog čega se uopšte sklapaju ugovori sa medijima ako postoje PR službe i Uprave i Pokrajinske vlade, nisu nam stigli ni posle gotovo dve nedelje čekanja.

Jasan klijentelistički odnos 

Sklapanjem ovakvih ugovora izjava novinara Viktora Ivančića da je žurnalizam danas najvećim delom postao uslužna delatnost dobija svoju potpunu potvrdu u praksi. Iako dilovi između medija i raznih organa nisu nepoznanica, transparentnost postupka koji je vodila Uprava za kapitalna ulaganja AP Vojvodine gotovo da je za pohvalu.

Medijska ekspertkinja Smiljana Milinkov, koja je istraživala klijentelizam u ovdašnjim medijima, kaže za Cenzolovku da je u ovom primeru reč o vrlo jasnom klijentelističkom odnosu, „budući da je sa jedne strane naručilac i finansijer, a sa druge su oni koji su plaćeni za određenu uslugu“.

„Neko bi rekao, pa u čemu je problem, niko nije prisiljen, sve je transparentno, svi su zadovoljni. Ogroman je problem. Nije naručen set novih kancelarijskih stolica, već novinarski tekstovi. Reč je o medijskom izveštavanju i bez obzira na to što se u navedenom slučaju radi o komercijalnom mediju, Zakon o javnom informisanju i medijima je vrlo jasan, javni interes je imperativ za sve medije. Takođe, finansijer je pokrajinska uprava, koja, umesto da uspostavlja i poštuje mehanizme borbe protiv klijentelističke medijske prakse, koristi poziciju političke moći i sredstva građana Vojvodine troši u svrhu samopromocije i učvršćivanja te iste pozicije“, objašnjava Smiljana Milinkov.

Uprava za kapitalna ulaganja najpre je zaključila okvirne sporazume sa „Medijskom mrežom“, koja je izdavač Srpskog telegrafa i onlajn izdanja Repulika.rs, kao i sa kompanijom „Ringier Axel Springer“, koja stoji iza novina i portala Blic

Ona dodaje da su u ovom slučaju podaci transparentni, što je dobro, ali se otvara i pitanje svrhe. Kako kaže, Uprava se „zaštitila“ – obavili su sve što su bili dužni da obave, postupak je bio javan. I sam medij bi se ogradio ukoliko bi u medijskom sadržaju naznačio da je reč o kampanji u okviru ugovora sa Upravom ili da je u pitanju reklamni tekst, smatra naša sagovornica.

„To bi značilo da su naveli da su dobili novac, i čitaocima je onda jasan povod zbog čega se prenosi određena informacija. Ukoliko nije jasno navedeno da je reč o reklamnom tekstu, radi se o vrlo svesnom kršenju profesionalne etike, što je nedopustivo i vrlo je štetno po javni interes. Pitanje je uopšte svrhe izdvajanja sredstava za dodatnu promociju, jer postoji PR služba Uprave za kapitalna ulaganja koju građani već plaćaju. Ukoliko neka državna ustanova ili institucija radi kvalitetno, progresivno, u javnom interesu, pošteno, ukratko, onako kako treba, onde ne postoji ni razlog da mediji ne izveštavaju. Ukoliko nije taj slučaj, dužnost medija je da građane informiše o tom problem. E tu se onda otvara pitanje zašto postoji potreba da se mediji ‘potplate’ za pozitivnu priču“, zaključuje Smiljana Milinkov za Cenzolovku.

Nakon što su u 2017. godini objavljeni podaci o indeksu klijentelizma u medijima, jedna od preporuka bila je upravo da marketinški kapital koji se iz javnih preduzeća, javnih institucija i političkih stranaka plasira u medije i marketinške agencije mora biti vidljiv kontrolnim mehanizmima, a podaci o navedenom, u realnom vremenu da budu dostupni javnosti. Podsetimo i da Srbija ima negativan indeks klijentelizma u medijima od -0,50.

Ovaj tekst nastao je u okviru projekta „Javni novac za javni interes“, koji sprovode BIRN, NUNS i SĆF, a finansira Evropska unija. Stavovi izrečeni u ovom tekstu predstavljaju stavove autora i ne odslikavaju stavove EU.