Teodora Smoljan: Dok god država podržava sistem centralizacije nacionalnih saveta, manjinski mediji će biti pod njihovim uticajem

Kako biste ocenili medijske slobode u medijima na jezicima nacionalnih manjina?

– Medijske slobode su ugrožene na globalnom nivou, naročito ako uzmemo u obzir da je samo ove godine ubijeno više od 60 novinara u svetu. Veoma sam zabrinuta zbog ugrožavanja slobode izražavanja, pritisaka i političkih uticaja koji su sve prisutniji u medijima, možda u manjoj meri kada je reč o medijima na jezicima nacionalnih manjina. Konkretno, kada govorimo o rumunskoj nacionalnoj manjini moram priznati da kod nas to nije slučaj, bar za sada. Mada, treba naglasiti, da smo mi, štampani mediji koji zavisimo od čitalaca jer se naš proizvod plasira samo putem pretplate, skloni autocenzuri, jer pritisaka ima sa svih strana. Naravno, to ne znači da nismo profesionalni, da ne poštujemo etički kodeks novinara i da nismo nepristrasni. Bez slobode medija, ne možemo govoriti o kvalitetnom izveštavanju. U Srbiji je, generalno, medijsko tržište u teškoj situaciji. Sve više novina i televizija su prodate strukturama vlasti, poverenje čitalaca u medije se smanjuje, novine su tabloidne, a sve više novinara juri za senzacionalizmom. Sve sam ubeđenija da manjinski mediji u Srbiji, trenutno, možda imaju i najkvalitetniji sadržaj (i kada je reč o Televiziji Vojvodine i kada govorimo o štampanim medijima). Mada, budući da smo i mi deo celokupnog sistema informisanja, uvek postoje pritisci i određena ograničenja.

Da li i u kojoj meri, po Vašem mišljenju, postoje uticaji na uređivačku politiku manjinskih medija? Ukoliko da, ko sve utiče na novinare i urednike u ovim medijima?

– Sigurno da postoje, i to je neminovno izgleda, pogotovo u današnje vreme. Kolege iz nekih drugih manjinskih zajednica su se žalili, u više navrata, da im se u uređivačku politiku mešaju nacionalni saveti. Nacionalni savet rumunske nacionalne manjine, do sada, nije uticao na uređivačku politiku NIU ,,Libertatea“, ali s obzirom na to da je na nedavnim izborima pobedila lista koju podržava vladajuća stranka, najverovatnije ćemo i mi deliti sudbinu sa našim kolegama. Kao osnivači novinskih kuća manjina, nacionalni saveti su ti koji određuju menadžment, samim tim, imaju mogućnost da kontrolišu i indirektno učestvuju u uređivačkoj politici. Dok god država bude podržavala sistem centralizacije nacionalnih saveta, manjinski mediji će biti pod njihovim uticajem. Predstoji nam velika borba za opstanak. I onako nas je sve manje, nadam se da ćemo profesionalnim izveštavanjem i stručnim kadrovima uspeti da savladamo i ove prepreke.

Po Vašem mišljenju, ali i iskustvu, ima li cenzure u manjinskim medijima?

– U mojoj dvanaestogodišnjoj novinarskoj karijeri nije bilo cenzure. Kao što sam ranije rekla, u određenim situacijama, kada su neke osetljive teme, skloni smo autocenzuri. I to mogu reći iz svog ugla. Da li postoji cenzura u ostalim manijnskim medijima, to ne mogu da tvrdim.

Što se tiče naše kuće, mi se kontinuirano trudimo da u našem nedeljniku budu zastupljena sva dešavanja, iz svih oblasti, prvenstveno kada je reč o dešavanjima iz rumunske nacionalne zajednice. Objektivnost je jedna od glavnih postulata naše medijske kuće, uz slobodu izražavanja i nezavisnost. Za svih ovih sedam decenija postojanja, mnoge generacije novinara, urednika i poštovalaca pisane reči borile su se da bi to postigle, a tako glasi i slogan našeg nedeljnika „Libertatea – novine u kojima je tvoje mišljenje  uvaženo”.

Koji su najčešći problemi sa kojima se suočavaju novinari, kada je reč o slobodi informisanja?

– Nedostatak saradnje određenih funkcionera i ljudi sa različitih pozicija, kao i strah novinara da im je ugroženo mesto u javnom životu. Kao i svi štampani mediji, mislim da se i manjinski mediji bore sa digitalizacijom, kako da odgovorimo na te zahteve, a da pritom zadržimo balansiran i objektivan pogled na događaje iz naše sredine.

Kako ocenjujete ekonomski položaj manjinskih medija?

– Veoma komplikovan. S jedne strane obećanja da se manjinama pruža veliki deo sredstava, od kojih najveći deo ide za medije, a s druge, sve je to nedovoljno imajući u vidu broj manjina (22 nacionalne manjinske zajednice). To znači da suma koju svako dobija i nije velika da bismo uspeli da ostvarimo sve naše aktivnosti. Nemogućnost zaposlenja u državnim firmama, gde spadamo i mi, i smanjenje plata su naša realnost. Situacija je sve gora.

Koliko ekonomski položaj ovih medija i način finansiranja utiče na medijske slobode?

– Može itekako da utiče, mada nije odlučujući. Ne možemo očekivati neko čudo kada živimo u siromašnoj državi gde je ekonomska stabilnost jedan od prioritetnih problema. Manjine i manjinski mediji su uvek bili sekundarni, oni su samo deo javnog prostora Srbije, pa se moraju prilagoditi uslovima.

Kako ocenjujete medijsko zakonodavstvo kada je reč o radu medija na jezicima nacionalnih manjina? Treba li i šta promeniti?

– Uvek može bolje. Promene su uvek dobrodošle ukoliko se u praksi ne dobijaju očekivani rezultati. Po Vašim saznanjima konkurišu li mediji nacionalnih manjina na medijskim konkursima?

– Konkurišu, naravno. I naša institucija, svake godine, konkuriše na raznim medijskim konkursima. Više puta smo dobijali sredstava, ali se dešavalo i da nam određeni projekti ne budu odobreni. Mada, ponekad odlučujuću reč ima subjektivno mišljenje članova komisije, a ne kvalitet i tema projekta.

Koliki uticaj nacionalni saveti imaju na izbor tema projekata kojima konkurišu mediji na jezicima manjina?

– Kada je reč o odabiru tema projekata Nacionalni savet rumunske nacionalne manjine nije se mešao, ali ipak, Savet kao osnivač Novinsko izdavačke-ustanove ,,Libertatea” je taj koji indirektno odobrava ili odbija projekte. Nacionalni saveti na kraju daju mišljenje o svakom projektu koji finansira država.

Sam koncept nacionalnih saveta u teoriji je predstavljao dobar projekat. Bilo je velikih očekivanja od strane predstavnika odbora za kulturu, informisanje, obrazovanje i službena upotreba jezika i pisma, ali u praksi se ispostavilo skroz suprotno. Za ovih nekoliko godina postojanja nacionalnih saveta, u gotovo svim manjinskim zajednicama došlo je do razdora među ljudima, sve češćim svađama i stvaranju više frakcija.

Mogu li mediji na jezicima manjina da posluju po tržišnim uslovima?

– U datim okolnostima, jako teško. Poznato je da se manjinski mediji susreću sa puno problema, od prostora, do dotrajalih tehničkih sredstava, kao i do nedostatka stručnih mladih kadrova. Mislim da je to trenutno najveći problem. Zabrana zapošljavanja nas mnogo sputava u poslu, jer ne možemo primiti kadrove na neodređeno vreme. Oni koji su zainteresovani posle određenog vremena gube entuzijazam i strpljenje čekajući ugovor koji im može pružiti sigurnost, pa pronalaze plaćenije poslove.

Imaju li mediji na jezicima manjina publiku među pripadnicima drugih manjina?  

– Multikulturalni dijalog u sredini kao što je Vojvodina je neophodan. Svesni te činjenice sve veći broj redakcija se fokusira da svoj sadržaj, bar delimično, bude dostupan što široj publici, prevodeći tekstove i na srpski i/ ili engleski jezik. Ukoliko je to neizvodljivo u štampanim medijima zbog finansijskih prepreka, rešenje su portali tih novina i dvojezični ili trojezični tekstovi. Na portalima često i pripadnici drugih manjina mogu da se informišu o događajima iz svog okruženja. Prepreke i tu postoje, jer prevod i lektura tekstova iziskuju i dodatne troškove i dodatno vreme.