„Danas smo svedoci da postoje neke nove uloge, takozvanih nevladinih organizacija, koje ometaju da se naš glas čuje i moramo protiv toga da se borimo“, izjavila je direktorka JUKOM Katarina Golubović.
Svedoci smo i da se država i institucije urušavaju, bilo da se diskredituje rad odgovornih ljudi ili se urušavaju kapaciteti, pod velom štednje, dodala je ona.
„Ako u jakom naletu autoritarizma, koji je na delu ne samo u Srbiji, već i Evropi, ne zaustavimo stvaranje zarobljene države, ona će na kraju sve da pojede“, upozorio je Dragan Popović, jedan od osnivača Kuće ljudskih prava.
U Kući ljudskih prava dodeljena su priznanja za odgovorno izveštavanje i podizanje svesti o značaju poštovanja ljudskih prava u 2018. novinarkama Vremena Jovani Gligorijević i Al Džazire Jeleni Milutinović, a specijalno priznanje dodeljeno je povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljubu Šabiću.
Šabić je u Kući ljudskih prava i demokratije primio Specijalno priznanje za izvrstan rad u zaštiti ljudskih prava u Srbiji i istakao da on uskoro više neće biti poverenik, ali je izrazio uverenje da će Srbija imati instituciju Poverenika, koja će biti sposobna da štiti ljudska prava građana Srbije.
Obrazlažući priznanje, Maja Stojanović iz Građanskih inicijativa je naglasila da je on primer kako se svaki dan bori za ljudska prava.
On je ukazao da su proteklih šest meseci u njegovoj oblasti delovanja obeležile promene dva zakona i istakao da će umesto dosadašnjeg lošeg Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, novi biti „katrastrofalno loš“, a da će biti izmenjen Zakon o slobodnom pristupu informacijama, koji je proglašen najboljim na svetu, i da je sva prilika da će izmenjeni biti lošiji.
Gligorijević, koja se u serijalu svojih tekstova bavi temom borbe sa depresijom, poručila je da za mentalne bolesti ima leka i ima izlaza iz depresije.
Apelujući na solidarnost, ona je rekla: „Molim vas, nemojte ništakluk, bezobrazluk i bahatost političara mešati sa mentalnom bolešću“.
Milutinović je istakla cilj Al Džazire da učini vidljivim ljude čiji glas se ne čuje lako i predočila da je priča o mini hidrocentaralama koju je radila na Staroj planini slika odnosa prema javnom dobru u Srbiji, pošto su građani ukazali na nepravdu i kršenje ljudskih prava da najlepše planinske reke padnu pod nečiji privatni interes.
Kuću ljdskih prava čine: Građanske inicijative, Beogradski centar za ljudska prava, Komitet pravnika za ljudska prava (JUKOM), Helsinški odbor za ljudska prava i Centar za praktičnu politiku.
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.