Panika u parku vesti

I kao da je sve apsolutno normalno, kao da smo u vremenu u kojem ovdašnji žurnalizam doseže svoje profesionalne vrhove, uočavam – iz različitih pobuda i sa različitim očekivanjima isprovociranu – čudnu strku i frku, posebno u televizijskim kućama, u njihovim, zapravo, informativnim segmentima, sasvim da budem precizan.

Panika u parku vesti – da cinično izmenim, a potom parafraziram naslov onog sjajnog filma Džerija Šacberga.

Neki od emitera (RTS i Pink) ganjaju dalje, ali zato intenzivnije, već dokazane i od vlasti, posebno od njene personifikacije, očekivane i priželjkivane programske aktivnosti. Koje? Pa, onu, konkretno, iz opisa radnih zadataka ogledalca Snežanine maćehe. Kapiramo se, zar ne?

Druge dve televizije (B92 i Prva) – zapravo, sve više je to samo jedna – bi da, što brže i delotvornije, pobegnu od poslednjih ostataka svojih informativnih programa

U bajci se, doduše, pripoveda da je ta gospa kontaktirala sa ogledalcem jednom dnevno, uglavnom u ranim jutarnjim časovima, dočim kancelar Vučić to čini po formuli 24/7/52.

Druge dve televizije (B92 i Prva) – zapravo, sve više je to samo jedna – bi da, što brže i delotvornije, pobegnu od poslednjih ostataka svojih informativnih programa, te svakim danom sve više postaju televizije za ispunjavanje želja (i pozdrava) širokim narodnim masama.

B92 (ko zna zašto se još tako zove) se preselila u ogromni novi studio, hangar u stvari, u kojem, zbog kabaste scenografije, prezenteri moraju više da vode računa o scenskim kretnjama negoli o tekstovima zakucanim na „idiotima“. Neko je tamo u menadžmentu, uredništvu ili u marketingu, smislio slogan-samohvalu, kako im centralne vesti traju ceo sat, „jedine u regionu“. Idiii… Ako bi se držali tog šiljokuranskog vrednovanja kvaliteta, po principu „čiji-je-veći“, onda su oni Vučelićevi „Dnevnici“ iz devedesetih prošlog veka vrhunac novinarskog znanja i veštine. Još konkretnije i aktuelno primerenije: po tom bi aršinu nedavno od redakcije gledalištu upućen srednji prst bio bolji od „Kažiprsta“. Da li je?

Novi studio, nova šema u kojoj su tri emisije vesti udenute – poput „divljeg mesa“- u niz humorističkih serija, obrni-okreni tamo je u istinskoj ekspanziji jedino „Buuuleeeevaaar“!

Treći, taze novi emiter (N1) – kao da mu nije jasno gde se i u kom se vremenu nalazi – punim gasom kreće u nove programske, isključivo, informativne poduhvate. Strane gazde, čvrsto naslonjene na CNN, globalni nju-mastodont, pokušavaju da na ovim prostorima (Srbija, BiH i Hrvatska) aplikuju ozbiljnu informativnu televiziju. Ključna reč je – region. O istom, na tri načina. Pa ko nije gadljiv na nekada obavezno televizijsko gradivo (zajednički nedeljni „Dnevnici“, „Nedeljno popodne“, emisije iz kulture, ili filmski i sportski program…) imaće se čemu nadati. Selekcija novinara je vrlo dobra. To se posebno odnosi na one koji se javljaju sa terena. Nekima od njih se smeše ozbiljne reporterske karijere. Uostalom, i na svom programu mogu sada da se uvere kako to rade Amanpurova, Andersonova, Kvest…

„So far, so gud“…