„Ako ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović izjavi da je na protestima u Beogradu bilo 5.000 ljudi, a sami ste prisustvovali tom događaju i izveštavali sa njega, onda vam je savršeno jasno da vlast ima neki razlog za kreiranje lažnih vesti„, objasnila je Dobrilović.
Prema njenoj proceni, ovaj primer predstavlja „šizofrenu situaciju“ u kojoj se nameće dilema da li verujete sebi i svojoj proceni koliko je ljudi protestovalo ili ministru unutrašnjih poslova Srbije.
Kada pričamo o medijima i informisanju, Dobrilović smatra da često zanemarujemo činjenicu da je u Srbiji 14 odsto građana „fundamentalno nepismeno„.
Zato bi, kako je napomenula, pre svega trebalo opismeniti narod da čita i da se potpiše, a tek onda možemo govoriti o medijskoj pismenosti, jer „javnost mora da budu svesna šta čita i gde se informiše„.
Ona je primetila da mnoge zemlje imaju razvijene mehanizme kojima regulišu oblast lažnih vesti, uprkos tome što je reč o svetskom fenomenu.
U Srbiji, međutim, institucije kao što je Regulatorno telo za elektronske medije u nedovoljnoj meri kažnjavaju pojave lažnih vesti, što podstiče širenje dezinformacija, napomenula je ona i konstatovala da „mi živimo lažnu stvarnost“.
Ona misli da bi građani sami morali da pronađu način da se informišu ukoliko ih nešto zanima, jer će, ako su nezainteresovani, biti „preplavljeni lažnim vestima„.
S druge strane, prema njenom stavu, velika je odgovornost i na novinarima da odbrane svoju profesiju od bilo kakvih spoljnih uticaja.
Javnost mora da shvati medijsku sliku Srbije, kako bi se vraćala onim medijima kojima veruje i koji svoj posao rade profesionalno, zaključila je Dobrilović.
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.