On je, u okviru serijala Pres Ekstra, podsetio na nedavno priznanje bivšeg novinara Špigla Klaus Relocijusa, koji je godinama objavljivao izmišljaene intervjue, a pri tom je dobitnik nagrade CNN za novinara godine. Kao primer u Srbiji, Stanković je pomenuo slučaj „Račak“, u kada su srpske snage optužene za ubistvo kosovskih Albanaca, što je, prema mišljenju mnogih, bio povod za NATO bombardovanje.
On smatra da političari koriste lažne vesti kako bi najpre izazvali pometnju i zbunjenost kod ljudi ili zamaskirali pravu istinu o nekom događaju. „Srbija živi u vremenu laži, obmana, manipulacija i spinova“, ukazao je Stanković i dodao da to nije samo odgovornost političara i ljudi iz medija, već i pojedinaca koji ih šire na društvenim mrežama. Prema njegovom stavu, javnost je zbunjena i često ne zna kako da reaguje, što pokazuje i primer novinara Milana Jovanovića „Jovanović je optužio predsednika opštine Grocka, da je nalogodavac za spaljivanje njegove kuće, a policija i tužilaštvo do sada nisu reagovali“, objasnio je Stanković.
Uz konstataciju da ovakve vesti izazazivaju dilemu da li su istinite ili ne, on je predočio da u takvoj situaciji građani gube poverenje u mejnstrim medije, što se najbolje vidi na primeru protesta. Stanković istiće da je važno shvatiti svrhu okupljanja građana, da bi bili jasni razlozi zašto mnogi državni i provladini mediji ne izveštavaju o takvim događajima, ili, kao RTS, daju vrlo kratku i nedovoljnu informaciju o tome. Ne pomažu tu kazne, ne pomaže tu uvođenje dežurnog cenzora u redakcije. Najbolji put je satavljanje na stub srama svih onih koji nemaju odgovornost za objavljenu laž, zaključio je Stanković.
Medijski amandmani umiru u skupštinskom mraku: Noćno zasedanje Odbora, u četiri čina
Deset medijskih sporazuma za „zajedničku budućnost” sa Kinom, zemljom cenzure i progona novinara
Snaga dobre priče: O mitologiji medija
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.