Država preko Telekoma u pohodu na ostatak medijskog prostora

Jasna je, međutim, težnja vladajuće elite da preko te državne kompanije u potpunosti ovlada medijskim prostorom. Time se može objasniti sporna kupovina televizijskih kanala, od Kopernikusa, Radijus vektora, Avkoma, a uskoro i PTT kabla, ali i najave da će preko te mreže na udarnom mestu, biti nova televizija, K1, kojom bi trebalo da se parira televiziji N1, članici Junajted grupe kojoj pripada i kablovski operator SBB.

Otuda je jasnije i agresivno širenje mreže optičkih kablova naročito na lokacijama gde je već pozicioniran SBB a kada se, uz saglasnost stanara ili bez nje, uspostavi instalacija Telekomovog optičkog kabla, put do korisnika njihove mreže kablovskih televizija je otvoren i nudi se potpuno besplatan prelazak na nju, kao ovih dana u zgradi na Bulevaru Arsenija Čarnojevića 98.

U osvajanje tržišta, osim metode ponude „od vrata do vrata“, za koju su zaduženi anketari koji pitaju stanara da li je saglasan da se u zgradu uvede optički kabl jer im on omogućava veći izbor operatora, angažovani su i upravnici zgrada. Preko njih se obezbeđuje saglasnost za radove na lokacijama gde na to ne pristane većina stanara. Za eventualni dogovor su „pogodniji“ postavljeni upravnici a ne oni koji su izabrani iz redova stanara.

Da bi se bilo kakav posao započeo sa zgradom, potrebno je da na to saglasnost da skupština stanara ili, ukoliko nije konstituisana, većina vlasnika stanova. Međutim, kada se proceni da neće dobiti saglasnost u zgradi gde postoji skupština i izabrani upravnik iz redova stanara, instaliranje započinju i bez potrebnog dogovora sa tim organima. To se dogodilo u slučaju zgrade u Ulici kraljice Katarine 89, gde je izvođač radova, firma Roaming networks, zalepila na ulazu cedulju sa obaveštenjem da će u narednih pet dana obaviti radove na uvođenju optičkog kabla, „na osnovu dogovora i želje stanara“. U Telekomu tvrde da je saglasnost dalo više od polovine vlasnika stanova, ali je osoba koja se potpisala kao „Upravnik“, dopisala na istaknutoj cedulji da „nikakvih dogovora nije bilo“.

Da bi ostvario postavljeni cilj, Telekom se, i ne pitajući stanare ili skupštinu, direktno obraća upravnicima zgrada i sa njima sklapa ugovor, kao što se dogodilo u zgradi na Dunavskom keju broj 10.

– Telekom nam je preporučio uvođenje optičkog kabla u zgradu, kontaktirali su me i ja sam dao saglasnost na to uz njihovu garanciju da ništa na zgradi neće biti oštećeno. Uvođenje kabla omogućava stanarima da priđu još jednoj kablovskoj mreži, ali odluku o tome donose sami stanari. Ponudu za taj posao dobili smo direktno od Telekoma, to nije bilo kakva mala firma već državna kompanija i nije bilo razloga da ne prihvatim. Uz to, i naše saznanje je da više od 90 odsto zgrada u Beogradu već ima uvedeni optički kabl – kaže za Danas Ivan Matić, profesionalni upravnik iz firme Kosmaj i dodaje da ni on lično, niti preduzeće u kome radi, nisu imali nikakve koristi niti nadoknade iz tog posla.

U kompaniji Telekom Srbija, objašnjavaju za Danas da posvećeno rade na strateškom projektu Internet revolucija, kojim je predviđena instalacija najsavremenije optičke telekomunikacione infrastrukture na teritoriji cele Srbije koja će korisnicima omogućiti najbrži internet i najkvalitetniju televiziju.

– Tokom realizacije projekta na terenu kolege su dolazile u različite situacije i trudili su se da, poštujući proceduru, uvek pravilno informišu sve zainteresovane strane, pa tako i predstavnike skupštine stanara, o planovima ili radovima koji se sprovode. U kontaktu sa kolegama koje rade na terenu, kao i sa kolegama iz našeg kontakt centra, došli smo do saznanja da nije bilo pritužbi i korisnika ili građana koji bi odgovarali opisu koji ste nam prosledili. Molimo da nam dostavite žalbe korisnika pristigle na adresu lista Danas, kako bismo u najkraćem roku, u skladu sa procedurama, bili u mogućnosti da odgovorimo korisnicima u direktnom kontaktu – odgovorili su u Telekomu na pitanja Danasa o pritužbama na način uvođenja kablovske mreže.

Stanari koji su se žalili Danasu, nisu dali saglasnost da njihove podatke prosledimo Telekomu. U Telekomu nisu mogli da nam dostave kopije iz ugovora za pomenute dve adrese jer „bez saglasnosti obe strane, ne mogu da iznesu dokumentaciju u javnost“.

Posao za kuma

Roaming networks, jedna od firmi angažovanih u ovom poslu je ćerka firma beogradskog Koefika, čiji je vlasnik Nenad Kovač, poznatiji kao Neša Roming, a još poznatiji kao kumov kum – odnosno kao kum bivšeg direktora EMS-a i biznismena Nikole Petrovića, koji je pak kum Aleksandra Vučića. Upravo taj oreol zaštićenog biznismena i omogućava da se optika uvede u svaku zgradu koja je od interesa, što je verovatno i rukovodilo Telekom da sa Romingom sklopi ugovor kojim ga ovlašćuje da postavlja kablove i priključuje ih na mrežu državnog operatora.

Novi kanali

Da bi pojačali ponudu Telekomovog kabla, spekuliše se da se priprema otvaranje jedne nove televizije, K1 za koju se, navodno, uveliko gradi prostor za studije. Takođe, pominje se i uvođenje četiri ruska kanala, čiji je radni naziv Istok 1, Istok 2, Istok 3 i Istok 4, od kojih bi dva startovala odmah a preostala dva u drugoj fazi. Prvi kanal bio bi dokumentarni program, drugi bi plasirao vojne emisije sa ruske televizije Zvezda, a u sledećoj etapi bi bili pokrenuti ruski informativni i dečiji kanal.