Užas!

Dva maloletnika od 10 i 11 godina pretukla su jednog osamdesetjednogodišnjaka! Prišli su mu na ulici, tražili novac i nezadovoljni onim što je imao i dao, napali ga i pretukli. Užas!

Ovo je danas vest kojom se  (uz samo malo manje šokantnu vest da su dva mlađa punoletnika bejzbol palicama pretukla dekana Fakulteta političkih nauka), bave gotovo svi mediji. I „nude“ informacije koje prosto provociraju neka pitanja.

Dakle:

„Događaj se desio pre dvadeset dana.“

Zašto je bilo potrebno toliko vremena pa da postane „vest“?

„Dečaci i pre ovog imaju preko 300 izvršenih teških krivičnih dela.“

Kako je ovo uopšte moguće?

„O deci vodi računa Centar za socijalni rad“.

Da li ovo „vodi računa“ zvuči  ciničnije ili tragikomičnije?

„Dečaci su  Romi.“

Zašto je ovaj podatak uopšte potreban?

Žrtva ovog tužnog događaja je Raša Popov, književnik i TV novinar, ironijom sudbine najpoznatiji kao dečiji TV novinar. Činjenica da se radi o prilično poznatoj ličnosti verovatno je „nekakvo “ objašnjenje zašto javnost za sve ovo saznaje, makar i sa zakašnjenjem od 20 dana. Pa valjda zahvaljujući tome „usput“ saznajemo ili se podsećamo na još jednu užasnu stvar. Dva dečaka iz ove priče su nedavno opljačkali i pretukli još jednog starog (nepoznatog) čoveka. On je od posledica prebijanja preminuo!

I bez ove priče imamo, nažalost, i previše razloga za suočavanje sa doslovno zastrašujućim podacima o  maloletničkom kriminalu. Priča je samo još jedno podsećanje ne činjenicu da je kriminalitet maloletnika, uključujći i onaj najteži, u konstantnom porastu, a posebno je zabrinjavajuće što to važi za maloletnike mlađe od 14 godina, dakle, po zakonu krivično potpuno neodgovorne.  Što je očigledno i definitivno tema koja zaslužuje neuporedivo kompleksniji tretman od onog koji ima.