Medijska kampanja protiv knjige “Šarić”

Knjiga urednika CINS-a Stevana Dojčinovića „Šarić – Kako je balkanski kokainski kartel osvojio Evropu“ izazvala je reakcije, posebno ljudi koji se pojavljuju u knjizi i medija povezanih sa njima.

Portal E-novine, blizak kontroverznom biznismenu Stanku Subotiću, čije se poslovne veze sa Darkom Šarićem otkrivaju u knjizi, objavio je tekst „Kokainske laži iz Mikijeve fioke“ u kojem iznosi niz kleveta na račun autora knjige kojima ga optužuju da je reketaš, te da je knjigu napisao u ime preminulog Milorada Rakića iz Demokratske Stranke. U većem delu tekst se bavi odbranom Stanka Subotića.

Zatim je tekst sa ovog portala u celini objavio nedeljnik Afera u kojem je direktor Gradiša Katić, nekadašnji saradnik Zemunskog klana i intimus vođe ove bande Dušana Spasojevića. Katić je u ime Zemunaca vodio list Identitet u kojem je lansirao afere protiv vlade Zorana Đinđića, a država je taj nedeljnik ugasila nakon atentata na premijera. Katić je hapšen u akciji Sablja, ali nije optužen ni za jedno krivično delo. Tekst E-novina je Katić objavio i na naslovnoj strani, uključujući i celokupnu opremu teksta. E-novine su se od ovoga kasnije ogradile u tekstu „Kidnapovanje teksta s političkom pozadinom“, tvrdeći da im je Katić „kidnapovao tekst“ mada ovo nije prvi put da Katić u kompletu objavljuje sadržaje sa portala.

U međuvremenu je novinar Novog Magazina Ratko Femić napisao komentar za Al Jazeeru pod nazivom „Pismeno umivanje Šarićevih poslova“ u kojem je opisao medijske kampanje vezane za suđenje Šariću i u kojem je, pored ostalih, ukazao i na kampanju protiv knjige „Šarić“. Nakon tog teksta sam Femić je dospeo pod udar portala E-novine u tekstu „Advokat falsifikatora“ u kojem je optužen za iste stvari kao i autor knjige – da je eksponent Demokratske Stranke.

Reagovanje Ratka Femića na navode tog teksta, objavljujemo u nastavku. Stavovi izneti u komentaru su autorovi.

Zašto je nervozan Canetov musketar?

S obzirom na to da mi je u tekstu “Advokat falsifikatora” vaš autor Marko Matić posvetio značajan prostor očekujem da mi omogućite da rečenom gospodinu odgovorim. Marko je reagovao na moj tekst “Pismeno umivanje Šarićevih poslova” objavljen na portalu Al Jezeera Balkans. Molim vas da povežete naslov sa web adresom teksta da ne bih ponavljao argumente iznete u njemu.

Matić me je na početku svog uratka optužio za odbranu lika i dela Borisa Tadića i njegovog režima. Na pada mi na pamet da se pravdam, jer ljudi koji su čitali moje tekstove znaju da je to besmislica.

Obično se novinari koji očekuju neku nagradu za svoj posao češu o skute onih koji su na pozicijama moći i koji mogu da ih nagrade za njihov prljavi trud. Marko to najbolje zna. Očekivati korist, šta mi Marko spočitava, od stranaka u nestajanju i izbledelih političara je notorna budalaština.

On otkriva da ga već duže vreme žuljaju moji “otrovni tekstovi”. Kaže da sam njima pokušao da se nametnem pojedinim centrima moći, ali ne otkriva kojim.

Priznajem, često sam kritički pisao o promašajima aktuelnog režima i ne čudi me što Marku to smeta. Čudi me da nije primetio da sam na istom mestu sličan odnos imao i prema bivšem režimu.

Matić bi trebalo da zna da mu pokušaji da omalovaži nekoga i nečiji rad slabe “argumentaciju” i da neoriginalne fraze lišene duha, poput “preambiciozan pokušaj za njega”, “u skladu sa svojim skromnim mogućnostima”, više govore o njemu i njegovom duševnom stanju. Pripisaću to Matićevom neiskustvu i mentalnom zdravlju i neću mu zameriti. Naučiće da tako otkriva ne samo svoju, već i nervozu svojih sponzora. Nervoza njegovih zaštitnika je išla dotle da je moj tekst, koji je isprovocirao Matića i naručioce njegovog teksta, preneo, pa posle nekoliko sati povukao crnogorski agregator vesti Portal24.

U tom tekstu sam se upravo bavio umreženošću medija i moćnika iz Srbije i Crne Gore na poslu medijskog umivanja poslovne povezanosti Darka Šarića, Stanka Subotića i Mila Đukanovića, ali Marko svoj posao ponovo svodi uglavnom na odbranu Subotića. Pošto se Marko pita o kakvoj ja to nervozi pričam kada kažem da je knjiga o Šariću autora Stevana Dojčinovića unervozila neke javne ličnosti i bliske im medije, eto mu najboljeg odgovora. Samo nek pogleda svoje nemaštovite uvrede na moj račun i odgovori zašto se tako naljutio i izgubio samokontrolu kao neki balavac. U tekstu koji je Matića izbacio iz takta u prvom planu je povezanost pomenutih aktera sa medijima koji ih brane i indikativna reakcija dežurnih branilaca Stanka Subotića na istraživanje koje rasvetljava njihove uloge, a ne sama Dojčinovićeva knjiga.

Marku smeta to što, kako sam kaže, osim pokušaja da se Šarić predstavi kao državni projekat Crne Gore i njenog premijera Mila Đukanovića, u knjizi nema ni pomena o vezama najviših političkih struktura u Srbiji sa Šarićevim poslovanjem. Njegova teza je da Đukanović i Subotić nemaju veze sa Šarićem iako za njihove međusobne odnose ima i indicija i dokumentovanih podataka koje Dojčinović pominje u knjizi. S druge strane, on je siguran da je bivša vlast u Srbiji bila mentor Šarićevog kartela, ali za to ne nudi nikakav dokaz sem navođenja argumenta da je Šarićevo poslovanje bilo skoncentrisano pretežno na teritoriji Srbije. Ali, Šarić je poslovao i u Crnoj Gori.

Činjenice su neumoljive – sama akcija “Balkanski ratnik” u koju je pored američke DEA bila uključena i srpska BIA izvedena je 2009, a prethodno je bilo još neuspešnih pokušaja presecanja pipaka kartela. BIA je učestvovala baš zbog toga što je Šarić kupovao firme po Srbiji.

Moguće je da je neko iz bivše garniture imao korist od Šarićevih poslova u Srbiji, ali nemamo nikakav dokaz za to, ne znamo ko je to i na koji način se okoristio o kartel. Kada Marko pronađe takav dokaz neka ga objavi i meni će biti drago na doprinosu rasvetljavanju jedne ozbiljne afere. Dakle, hajde da već jednom demontiramo taj zločinački Tadićev režim. Kako to da aktuelna svemoguća i nadasve uspešna vlast to nije uspela ni da načne za ove dve i po godine? Znam da bi i njima i njihovim telalima najviše odgovaralo da se bavimo gresima bivših kako ne bismo stigli da postavljamo pitanja o promašajima aktuelne garniture, medijskim manipulacijama, veštačkom konstruisanju afera i raznim zloupotrebama.

Evo, da se u nečemu i složim sa Markom – bilo bi mi drago da se istraže sve veze sa Šarićevim klanom, kako političke tako i poslovne i policijske, i da to jednom bude rasvetljen slučaj. Pod tim mislim i na ulogu bivšeg šefa Uprave kriminalističke policije Rodoljuba Milovića, mada je to sada skretanje pažnje sa glavnog aktera ove afere Darka Šarića.

Marko kaže da je Milović postao šef UKP 2005. za vreme Koštuničinog ministra Dragana Jočića kada su smenjivani policajci koji su radili na rasvetljavanju ubistva premijera Zorana Đinđića, ali to ne menja činjenicu da je taj policajac, uz Mileta Novakovića, bio jedan od glavnih igrača u razbijanju Zemunskog klana. Ovaj dvojac je uspeo da izvuče priznanje od Zvezdana Jovanovića da je pucao u premijera Zorana Đinđića. Oba policajca učestvovala su u nagovaranju Ljubiše Buhe da postane svedok protiv Zemunaca. O svemu tome je i Mile Novaković pisao u svojoj knjizi. Da li je pokušavao da manipuliše medijima? Verovatno da. Ali i nakon njegove smene informacije su nastavile da cure iz istraga i manipuliše se operativnim podacima policije u cilju stvaranja afera.

Marko mi je zamerio i to što sam E-novine u tom umreženom poduhvatu medijskog pranja poslovnih veza Subotića i Šarića povezao sa još nekim opskurnim glasilima poput nedeljnika Afera koga uređuje novinar Zemunskog klana Gradiša Katić. Ta šarena štampana stvar je od naslova do poslednje tačke prenela Matićev tekst koji pokušava da kompromituje Dojčinovićevo istraživanje o poslovima kartela, a naročito veze Šarića i Subotića.

Bez obzira na vaše ograđivanje od tog lista suština ostaje nepromenjena, a to je da vam je u ovom slučaju interes isti. Verujem da su i vama, kao i meni, te novine gadne, ali u ovom slučaju, po pitanju Šarića i Subotića, vaš interes i uređivačka politika su isti. To je valjda razlog što je ta Afera odlučila da prenese/kidnapuje tekst Marka Matića. Džabe što se vi ne volite, ako se vole vaši sponzori.

Inače, bivši intimus vođe Zemunskog klana rado “otima” tekstove E-novina. Sigurno znam da ovo nije bio prvi put i da se to desilo bar još jednom. Na primer, Afera je prenela vaš tekst o Olji Bećković pod naslovom “Vriska oko Utiska“. Zašto, ako je u pitanju otimačina, E-novine nisu tada odreagovale i ogradile se, nego tek kada su na društvenim mrežama ljudi počeli da primećuju da se dešava nešto zanimljivo. Verovatno ćete reći da ne čitate Aferu, ali to ne objašnjava zašto te novine prenose vaše tekstove koji idu na ruku Vučićevom režimu obračunavajući se s njegovim protivnicima i vaše analize u kojima branite Stanka Subotića.

Isto ste izveštavali i o Šarićevim optužbama na račun policije i tako učestvovali u njegovoj medijskoj odbrani zastupajući tezu koju su zastupali njegovi advokati. I vi, kao i Informer i Afera najviše ste pisali o „Papaji“, koristeći baš taj nadimak koji je izmislio sam Šarić da bi kompromitovao svog progonitelja.

Siguran sam da ste slično mišljenje kao o Aferi i Katiću imali i o glavnom uredniku Informera, službenog glasnika u boji, Draganu J. Vučićeviću, bar pre nego što ste počeli da gostujete u njegovoj emisji „Teška reč“.

I vi kao i oni snažno podržavate premijera Aleksandra Vučića. Vaše E-novine su jedini medij u Srbiji koji je kao i crnogorsko izdanje Informera, vodio bolesnu kampanju protiv predsednice NVO MANS Vanje Ćalović koja je stalni kamenčić u cipeli crnogorskog premijera Mila Đukanovića, ali i njegovog prijatelja a vašeg sponzora Stanka Subotića Caneta. To je jedini razlog što ste se obrušili na nju koja uopšte nije relevantna za političke i društvene prilike u Srbiji.

Znam da ne volite ni Informer, ali patite od istih boljki i imate iste manire. I vama i njima je veliki greh, kada to zatreba vašim zaštitnicima, to što se neko nanudističkoj plaži – zamislite čuda – sunča k’o od majke rođen. Vi ste to zamerili Vanji Ćalović, a Informer albanskom premijeru Ediju Rami. Dakle, našli ste se na istoj strani sa ološem. S kim si, takav si.

Za razliku od dokumentovanih stvari u knjizi o Šariću, Matić iznosi zaključke i tvrdi da je nešto tačno, a ne citira nikoga. Ne navodi ko mu je izvor, ali zato kada neko iznese dokumentovane veze između njegovih “bližnjih” Marko se naljuti i kaže da su to gluposti i kako eto taj koji optužuje nije sposoban da razume.

Opet kažem, shvatam situaciju, reč je o novinaru koji se predstavlja kao politički analitičar, a koga niko od kolega nije mogao da vidi na konferencijama i ostalim medijskim događajima. Ali, dobro, danas svako sebi daje za pravo da priča o profesiji, čašćava se raznim zvanjima i bude ako hoće Canetov musketar, a kamoli politički analitičar.

Matić je našao za shodno da mi objasni da u novinarstvu emocije i lični interesi moraju ostati u drugom planu. On sam sebe demantuje jer u svojim tekstovima itekako pokazuje emocije, a o ličnom interesu je izlišno govoriti. E-novine imaju stalni baner na web stranici sa intervjuima Stanka Subotića, njegovu posetu redakciji uredno objavljuju kao vest, navode da je on prijatelj redakcije. Zato ne čudi što se Matić često bavi Subotićevom odbranom i napadima na novinare koji se usude da u negativnom kontekstu pomenu njegovog mecenu.

Matićevi tekstovi su kao lakmus papir. Opet je najveći deo posvetio odbrani Stanka Subotića. Ne bih da ulazim u detalje jer mislim da to samo za sebe dovoljno govori. To je i bio povod da napišem tekst koji je iznad mere Markove tolerancije, jer mi je bilo zanimljivo da se čovek od celog istraživanja objavljenog u knjizi o Šariću uhvatio baš za veze sa Subotićem i Đukanovićem iako autor piše i o vezama sa Miroslavom Miškovićem, Bogdanom Rodićem, Zoranom Ćopicem, Miletom Jerkovićem… Da ta kampanja nije toliko očigledna možda bi Matićev tekst neko i ozbiljno shvatio. Ovako je jasno da je reč o spinovanju i amortizovanju štete (damage control) po Markove sponzore.

Marko je otišao dotle da je napisao da svedočenje Šarićevog i Subotićevog bivšeg saradnika Nebojše Jestrovića (optužen za pranje novca) pred sudom nije relevantno u delu u kom govori o povezanosti Šarića i Subotića.

Međutim, u tekstu “Zatvaranje obruča oko klana Miroslava Miskovica” E-novine citiraju Jestrovića kada priča o vezama Šarića sa Miškovićem. Kako to da E-novine Jestroviću veruju kada priča o Miškoviću, a ne veruju kada je u pitanju Subotić? Svedok je ili kredibilan ili nije. Ne može i jedno i drugo.

Sam Matić u svom tekstu od 3.aprila 2014. godine “Blic zvanično glasilo zločinačkog udruženja“ tvrdi da je Jestroviću iznuđen iskaz da tereti Subotića u zamenu za status svedoka saradnika. Međutim, Jestrović nikada nije dobio takav status, a nastavio je i van sudnice i u medjima da govori iste stvari i o Subotiću i o Miškoviću. Uostalom, ako Matić ne prilagođava činjenice trenutnim interesima kako je onda moguće da Jestrović nije kredibilan kada govori o Subotiću, a Darko Šarić, optužen za narkotrafiking i pranje novca i Jestrovićev šef je dovoljno kredibilan da bi e-novine na osnovu njegovih nepotkrepljenih tvrdnji pisali da je Milović korumpirani policajac Papaja.

Marko čak i u tome što je tužilac Saša Ivanić najcitiraniji u knjizi o Šariću vidi zaveru. Nije mu jasno zašto. Marko, pomoći ću ti – verovatno zato što je baš taj čovek vodio istrage o aktivnostima Šarićeve grupe u Srbiji. Ako te interesuje i zašto je autor citirao šefa kriminalističke policije Milana, nisam ga pitao, ali nešto mi je logično da je to zato što je razbio ogranak kartela koji je radio u tom gradu. Toliko mogu da ti pomognem.

I zašto te baš golica citiranje tužioca koga je Šarić takođe pokušao da diskredituje? Mnogo veruješ čoveku koji u odbrani protiv ozbiljnih optužbi ima pravo da priča šta hoće. Pomisliću da nisi samo eksponent i pajac koji mora od nečega da živi, već da imaš nešto i od tog Darka Šarića.