Ona je, u okviru serijala Pres Ekstra, ocenila da javnost može kritički da posmatra stvarnost oko sebe, ali je pitanje da li želi da prihvati nešto što joj se neće dopasti ili će sve primiti zdravo za gotovo.
Prema njenoj proceni, do prave „epidemije i poplave laži“ dolazi preko društvenih mreža, mada i tradicionalnih medija, koji se često „pecaju“ na neproverene informacije.
Bogović je novinarki Sandri Krstanović Živković rekla da propagandisti snose najveću odgovornost za plasiranje laži.
Kako je objasnila, to su ljudi koji sebe nazivaju novinarima, a zapravo su u službi onoga što se nekada zvalo Agitprop.
Ona je ukazala da je danas profesija odnosa s javnošću preuzela ulogu agitacije i propagande, toliko kritikovanih u komunističkom vremenu.
U svetu postoji mnogo veća odgovornost, koja nekada proizlazi iz velikih zaprećenih kazni za lažne vesti, napomenula je Bogović i podsetila da u Srbiji, bez ikakvih posledica, svakoga možete nazvati bilo kakvim imenom.
Tom trendu, nekažnjavanja i neodgovornosti za javno izgovorenu reč, prema njenom viđenju, priključio se i najviši državni vrh, što situaciju čini mnogo složenijom igorom.
Protiv lažnih vesti je najbolje boriti se zakonima, regulativama i kodeksima, naglasila je Bogović, ali u Srbiji izostaje sistemska borba.
Prema njenom tumačenju, vlast protežira širenje lažnih vesti raznim oblicima sufinansiranja medija i nekažnjavanjem.
„Ako moram da biram da li je opasnije izgovoriti laž ili istinu, mislim da je u Srbiji najpametnije ćutati“, zaključila je Bogović.
Deset medijskih sporazuma za „zajedničku budućnost” sa Kinom, zemljom cenzure i progona novinara
Kako ojačati lokalne medije i obnoviti informisanje o radu opštinskih vlasti: Britansko rešenje daje rezultate
Silovanje ili cenzura: Na šta to smrdi Pepe le Tvor?
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.