Pašalić je za Radio-televiziju Srbije rekao da novinari rade po kratkim ugovorima i nemaju stalni radni odnos, a na taj način, prema njegovoj oceni izloženi su indirektnom pritisku.
„U saradnji sa novinarskim udruženjima treba da se napravi jedinstvena platforma u kojoj će se tačno definisati šta je to pritisak, šta je vređanje a šta je ono što treba da procesuiraju sudovi kao što su prekršaji i krivična dela, i na taj način tražiti odgovornost svakoga“, rekao je Pašalić.
U godišnjem izveštaju zaštitnika za 2018. godinu zabeležena su 102 napada i 72 slučaja prtisaka na novinare, što je prema oceni Pašalića ne zabrinjavajuće, već opasno.
Zaštitniku građana u 2018. godini podneto je 10.000 pritužbi, a uvedena je hitna služba u okviru koje se postupa istog dana ili u narednih nekoliko dana.
On je kazao da postoje slučajevi koje institucija zaštitnika ne može sama da reši, ali će ih uputiti u instituciju koja je nadležna i pratiti kako se rešava taj problem.
„Najviše je imovinsko-pravnih problema koji su posledica tranzicije. Penzioni problemi, ostvarivanje prava iz radnih odnosa, otpremnina kao i odredjena prava koja se odnose na dodelu stanova“, rekao je Pašalić.
Kao veliki problem istakao je to što su mnoga preduzeća otišla u stečaj ili privatizovana i na taj način su indirektno građanima uskraćena mnoga prava.
„Često nerešavanje tih nekih slučajeva ne zavisi od nas nego od institucija kojima se obraćamo. Vrlo je bitno što će novi Zakon o zaštitniku građana precizirati neke kraće rokove u kojima će institucije biti dužne da nam daju odgovor ili da postupaju kada im se obraćamo sa naznakom hitno“, kazao je on.
Filmovi o novinarima i za novinare
Kako ojačati lokalne medije i obnoviti informisanje o radu opštinskih vlasti: Britansko rešenje daje rezultate
Medijski amandmani umiru u skupštinskom mraku: Noćno zasedanje Odbora, u četiri čina
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.