Mediji u Srbiji pri izveštavanju o ratnim zločinima prave velike razlike u zavisnosti od toga da li su žrtve zločina Srbi ili ljudi drugih nacionalnosti, zaključak je analize Fonda za humanitarno pravo. Taj Fond je predstavio analizu medijskog izveštavanja i izjava političkih aktera tokom suđenja za ratne zločine počinjenih na prostoru bivše Jugoslavije. Suđenja su održana od 2003. do 2013. godine.
Autorka analize Katarina Ristić kazala je da postoje velike razlike u izveštavanju u odnosu na suđenja na kojima se sudi optuženima za zločine u kojima su žrtve Srbi i one u kojima su žrtve druge etničke grupe.
Kada se piše o žrtvama trgovine organima često se koristi hrišćanska simbolika i oni se nazivaju mučenicima, a sam čin se opisuje terminima koji podsećaju na Holokaust, dok se u tekstovima o zločinima u Suvoj Reci govori kao o ratnim zločinima nad civilima, ili samo o ubistvu civila…
– Novinski tekstovi prate podelu na ‘naše’ i ‘njihove’ zločince, a odnos prema suđenju je prevashodno određen etničkim predznakom optuženog, navela je Katarina Ristić. Ona je uporedila pisanje u štampanim medijima o dva zločina počinjena na Kosovu – trgovini organima i u Suvoj Reci. O trgovini organima, gde su žrtve Srbi, objavljuje se oko 200 tekstova godišnje, dok je o slučaju Suva Reka, gde su žrtve Albanci, ukupno objavljeno 220 tekstova.
Ristić je navela da se u tekstovima o trgovini organima mogu pronaći izjave svih institucija i političkih aktera među kojima i izjave predsednika, premijera i patrijarha, dok u slučaju Suve Reke ne postoji nijedna izjava.
– To suđenje (Suva Reka) prošlo je kroz dugi, dugi muk u javnosti, navela je ona i dodala da istraživanja javnog mnjenja pokazuju da tek jedan odsto građana zna o kakvom zločinu je reč. Ona je kazala da se žrtve Suve Reke „jedva čuju“ u domaćim medijima i da se ta suđenja prate kroz izjave optuženih, dok se u slučaju trgovine organima detaljno prenose izjave žrtava.
Kada se piše o žrtvama trgovine organima često se koristi hrišćanska simbolika i oni se nazivaju mučenicima, a sam čin se opisuje terminima koji podsećaju na Holokaust, dok se u tekstovima o zločinima u Suvoj Reci govori kao o ratnim zločinima nad civilima, ili samo o ubistvu civila, kazala je Katarina Ristić. Ona je poredeći napise u Srbiji, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini kazala da se u Hrvatskoj optuženi glorifikuju i stvara osećaj pobednika, dok je u Srbiji dominantan osećaj gubitnika, a da se u Bosni i Hercegovini najviše piše o svedočenjima žrtava.
gif by http://giphy.com/gifs
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.