Subotica: Bedemi vlasti sve viši, volja novinara sve slabija

Lokalni mediji, smatraju sagovornici Cenzolovke, nemaju snage da se uzdignu iznad poslušničke kulture koja im donosi zadovoljenje interesa, ali ne i zadovoljenje interesa građana u čije ime bi trebalo da rade.

Novinarka lista Politika Aleksandra Isakov iz Subotice za Cenzolovku kaže da komunikaciju sa lokalnom samoupravom doživljava kao nikad težu.

„Mislim da bi moglo da se govori o postepenom, ali stalnom i kontinuiranom sužavanju prostora za dolaženje do informacija. To utiče kako na rad novinara, tako i na kvalitet informacija kojima raspolažu građani“, smatra ona.

Prema njenim rečima, novinari se svakodnevno suočavaju sa novim ograničenjima, i prisiljeni su da traže nove načine i puteve da od javnih službi dobiju informacije.

Sve se svelo na servilnost, odnosno na političko razračunavanje sa neistomišljenicima, ukoliko je vlasnik medija neko ko ne pripada vladajućoj političkoj struji (Davor Marko)

„Utisak je da se na prste jedne ruke mogu nabrojati državne i gradske javne službe čiji rukovodioci mogu da daju izjave bez traženja prethodne saglasnosti nekog višeg nivoa vlasti, da li ministarstva ili gradske uprave. Nije potrebno ni pominjati kakve to teškoće stvara u dnevnom informisanju“, kazala je Aleksandra Isakov.

Medijski ekspert i bivši novinar u nekoliko lokalnih medija u Subotici Davor Marko rekao je da je situacija u medijima danas još gora nego ranije, a takvo mišljenje deli i novinar Hrvatske riječi i nekadašnji novinar Radio Subotice Zlatko Romić.

„Bedemi lokalne samouprave su u odnosu prema javnosti još čvršći i viši, a volja novinara da dođu do činjenica još je slabija“, smatra Romić.

Kao jedan od najboljih primera za tu tvrdnju naveo je slučaj kada je gradonačelnik Subotice Bogdan Laban, zbog pretnji čupanjem grkljana koje je uputio svom stranačkom kolegi Vladimiru Polovini, sazvao konferenciju za novinare na kojoj im je saopšteno da neće odgovarati na njihova pitanja.

„Svi do jednoga su trebali napustiti konferenciju i pre njenog početka, jer ih je gradonačelnik tim gestom ne samo ponizio nego i pretvorio u njegove kolektivne zapisničare koji glume novinare“, kazao je Romić.

Medija centar: Na sva pitanja odgovaramo u roku

U gradskom Medija centru se ne slažu sa ovakvim tvrdnjama. Za Cenzolovku kažu da odgovaraju na sva pitanja novinara i građana – zato što je „objektivno informisanje građana u obostranom interesu“.

Na pitanje da li je tačno da novinari najčešće ne dobijaju odgovore na poslata pitanja ukoliko se ne pozivaju na Zakon o dostupnosti informacija od javnog značaja, ili da često dobijaju polovične odgovore, iz gradskog Medija centra su odgovorili da su nadležni u lokalnoj samoupravi dostupni i na raspolaganju za sva novinarska pitanja.

Građani nisu u celoj ovoj šaradi nevini, jer, kao i mediji, u većini svesno pristaju na laž i uvredu zdravog razuma, pri čemu dobar deo njih takav „intelektualni materijal“ prihvata i, malo-pomalo, usvaja kao svoj stav (Zlatko Romić)

„To potvrđuje i podatak da je u proteklom periodu odgovoreno na sva pitanja u traženom roku, što je svakako doprinelo pravovremenom informisanju građana“, kažu u MC.

„U lokalnoj samoupravi se ne pravi razlika između pitanja za koja se novinari pozivaju na Zakon o dostupnosti informacija od javnog značaja ili onih koje mediji svakodnevno dostavljaju gradskoj upravi. Ukoliko novinar smatra da je dobijeni odgovor nepotpun, uglavnom zatraži dopunu ili pojašnjenje. Gradska uprava u najkraćem mogućem roku dostavlja odgovore na sva dodatna pitanja“, navedeno je u odgovoru pres službe.

Iz gradskog Medija centra su podsetili da se lokalna samouprava odazvala pozivu Slavko Ćuruvija fondacije na debate koje su održane sredinom jula 2017. godine u Subotici i da je tom prilikom predstavnik lokalne samouprave izneo i obrazložio neslaganje sa ocenom da je lokalna samouprava potpuno zatvorena za medije, što je i ušlo u zaključke sa pomenutih debata.

Novinari: Odgovori uopšteni i nevezani za pitanja

Lokalni novinari, međutim, tvrde suprotno.

Informacije iz oblasti rada lokalne samouprave moguće je, u većini slučajeva, dobiti samo ukoliko se pitanja pismeno dostave Medija centru, rekla je Aleksandra Isakov i dodala da su odgovori koji se na taj način prosleđuju, ukoliko se uopšte dobiju, uglavnom potpuno lišeni „supstance“ sadržaja koji može da posluži kao informacija, i po pravilu stižu tek nakon nekoliko dana.

Mislim da bi moglo da se govori o postepenom, ali stalnom i kontinuiranom sužavanju prostora za dolaženje do informacija. To utiče kako na rad novinara, tako i na kvalitet informacija kojima raspolažu građani (Aleksandra Isakov)

„Dogodilo se i da umesto odgovora na pitanja koja sam poslala, nakon nekoliko dana dobijem odgovor koji je već prosleđen drugoj medijskoj kući, i u kojem se daju opšte naznake, potpuno nevezane za pitanja koja sam postavila. Odgovori su po pravilu bez potpisa osobe koja ih je dala, samo uz bezlično navođenje službe iz koje su prosleđeni. U takvoj situaciji, često je jedini način da se dobiju potpune informacije upućivanje zahteva po Zakonu o dostupnosti informacija od javnog značaja, mada čak ni to ne znači da će biti dobijena tražena informacija“, kazala je Aleksandra Isakov.

Iskustva Zlatka Romića sa lokalnom samoupravom nikada nisu bila posebno dobra, ali, kako je rekao, nisu nikada bila ni nikakva kao sada.

„Obraćao sam im se do pre dve godine s pitanjima koja su se odnosila na lokalne probleme, a rezultati su bili sve samo ne dobri. Konkretno, ili sam dobijao polovične odgovore ili odgovore koji se ne tiču postavljenog pitanja nego načelnih pravnih akata, ili ih jednostavno nisam dobijao. Cela komunikacija se odvijala dopisivanjem preko mejla, jer im, ne znam zbog čega (možda zbog tema), nije odgovarao razgovor uživo i mogućnost da se tom prilikom sagovorniku postave i potpitanja, iako sam u svakom dopisu upravo to naglašavao kao potrebu“, rekao je Romić.

Aleksandra Isakov je podsetila da su odavno ukinuti redovni brifinzi, nedeljni susreti novinara sa gradonačelnikom, zbog čega je novinarima još teže da dođu do informacija od javnog značaja.

„Novinari više ne mogu da prisustvuju sednicama Gradskog veća, a nema nijednog sastanka, skupa, razgovora koji vode i organizuju predstavnici lokalne samouprave a da novinari mogu da im prisustvuju. Najviše što može sa takvih sastanaka da se čuje jesu kratke izjave, često date i pre početka razgovora“, rekla je ona.

Davor Marko smatra da su danas retki primeri aktivnih i hrabrih lokalnih medija u Srbiji koji profesionalno izveštavaju, a otvoreno i argumentovano kritikuju rad lokalne samouprave.

„Sve se svelo na servilnost, odnosno na političko razračunavanje sa neistomišljenicima, ukoliko je vlasnik medija neko ko ne pripada vladajućoj političkoj struji“, rekao je Marko.

On smatra da u Subotici nikada nije bilo primera istraživačkog i kritičkog novinarstva spram lokalne samouprave, uz časne izuzetke, a to su uglavnom novinari – pojedinci.

[povezaneprice]

„Subotica je mali grad, i ljudi, novinari, političari, biznismeni gradili su lične odnose i oni su uvek uticali na kvalitet novinarstva i način na koji se izveštavalo o politici i političarima“, kazao je Marko.

Sociolog Branislav Filipović smatra da su lokalni mediji, poput većine, izrazito instrumentalizovani zbog loše ekonomske situacije u kojoj se nalaze.

„U začaranom krugu siromaštva koje vlada Srbijom, lokalni mediji nemaju snage da se uzdignu iznad poslušničke kulture koja im donosi zadovoljenje interesa“, kazao je Filipović.

Građani dezinformisani, svesno pristaju na laž

Zlatko Romić je rekao da građane u celoj ovoj priči niko ništa i ne pita, od javnog servisa pa do najmanje čitanog lokalnog sajta ili novina – građani su, jednostavno, dezinformisani, ako iz ove kategorije (informisanosti) izuzmemo vesti o isključenjima struje ili vode, o polascima i odlascima autobusa i vremensku prognozu.

„U svemu ostalom građanima se, umesto ozbiljno pripremljene informacije, proverene i prožvakane, nudi ogoljena propaganda koja za cilj ima stvarnost prikazati lepšom nego što jeste, s jasnim isticanjem ko je za to zaslužan“, kazao Romić.

Prema njegovom mišljenju, građani nisu u celoj ovoj šaradi nevini, jer, kao i mediji, u većini svesno pristaju na laž i uvredu zdravog razuma, pri čemu dobar deo njih takav „intelektualni materijal“ prihvata i, malo-pomalo, usvaja kao svoj stav.

Aleksandra Isakov smatra da se na taj način gubi demokratska „kondicija“ svih učesnika u tom procesu: i građana koji sve manje koriste svoje pravo na informacije iz javne sfere, i nosilaca javnih funkcija nespremnih da daju podatke iz svojih oblasti, ali i novinara koji rade u malim sredinama a čiji mediji ne podržavaju uporno i dosledno traganje za važnim informacijama.

„Za loše stanje u medijima nisu krivi samo političari, niti mediji, pa ni civilni sektor, nego svi zajedno“, rekao je Filipović i dodao da su za takvu situaciju odgovorni i građani čija borba za slobodu uključuje, pre svega, i borbu za slobodne medije.