Željko Bodržić: Novinar koji je dobio spor protiv države

Mi se nalazimo pod režimom koji u mnogome podseća na onaj iz devedesetih godina prošlog veka, samo što sad nema rata i pucanja. To je razlog da se zbijemo i ojačamo udruženje uprkos svim podmetanjima svih ovih godina“, ocenjuje Željko Bodržić, novoizabrani predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije.

On se nada da će doći vreme kada će svi koji šire lažne vesti i brukaju profesiju biti iz nje izbačeni i lustrirani. „U svemu kaskamo, ali ono što situaciju čini još gorom je vlast koja ne želi da ima nezavisne novinare, već poslušnike koji rade u njenom interes“, tvrdi Bodrožić.

A u kakvom su položaju mediji bili devedesetih godina Bodržić odlično zna, jer je zbog svojih tekstova više puta krajem devedesetih i početkom dvehiljaditih osuđivan u sudovima Srbije i drakonski novčano kažnjavan, ali se na te presude žalio međunarodnim organizacijama i sudovima. On je prvi novinar u našoj zemlji koji je dobio spor protiv države pred Komitetom Ujedinjenih nacija za ljudska prava u Njujorku, kao i dva spora pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu.

Novinarstvom se bavi od 1991. godine, a tokom devedesetih godina radio je u više lokalnih medija (TV KI, Ki-press, Kikindske novosti, RTV VK), a oktobra 1998. godine sa grupom mlađih novinara iz Kikinde i okoline pokreće nedeljnik „Kikindske“, novine na srpskom i mađarskom jeziku. 1998. godine sa grupom mlađih novinara iz Kikinde i okoline pokrenuo sam nedeljnik „Kikindske“, novine na srpskom i mađarskom jeziku.

Objavljivao je tekstove u dnevnim novinama Naša Borba, Blicu, Dnevniku, Danas, nedeljnicima Vreme, Bulevar i Novi magazin, mesečnicima Republika i „Status, ali i na internet portalima „Peščanik“ i „E-novine“. Za svoj novinarski rad 2001. godine dobio je NUNS-ovu novinarsku nagradu za etiku i hrabrost „Dušan Bogavac“. Član je NUNS-a od 1998. godine. Bio je član Izvršnog odbora NUNS-a u tri mandata, a od 2014. godine je i potpredsednik udruženja. Član je i Nezavisnog društva novinara Vojvodine, a predvodi i Udruženje antifašista Kikinde.

Bio je portparol i jedan od organizatora građanskih protesta 1996/97. i 2000. godine u Kikindi, ali i portparol u Građanskom savezu Srbije. Nakon nestanka GSS jedan period proveo je i u LDP.

Oženjen je Ljiljanom Rodić Bodrožić, s kojom ima troje dece – Filipa, Davida i Borisa.