Prpa: Skrivena država funkcioniše

U prvostepenoj presudi za ubistvo Slavka Ćuruvije izostali su nalogodavac, okolnosti i motiv zašto je on ubijen i u čemu je njegova krivica, izjavila je danas FoNetu istoričarka Branka Prpa, koja je pre 20 godina živela sa vlasnikom Dnevnog telegrafa i Evropljanina i bila sa njim u trenutku ubistva, kada je i sama napadnuta.

Prpa je ukazala da neposredni izvršilac nije osuđen, jer je ona identifikovala drugog čoveka, a ne Miroslava Kuraka, kako je navedeno u optužnici.

Prema njenim rečima, izostanak nalogodavca je nepodnošljiva činjenica u svim sudskim procesima i u svim istragama koje se odnose na dosadašnja politička ubistva.

U ovom slučaju, kao i u drugim, u presudama postoje samo pripadnici državne bezbednosti, pa „ispada da nema drugih nivoa vlasti, osim njih, i da oni to rade u slobodnom vremenu, da ubijaju ljude koji su značajni za jedno društvo i državu, pa i samog premijera“, predočila je Prpa.

Kako je upozorila, nemogućnost da se otkriju nalogodavci i politička pozadina svih dosadašnjih političkih ubistava govori da „skrivena država“ i dalje funkcioniše.

Prpa navodi da posle 5.oktobra nisu demontirane službe koje su ključne poluge za političko nasilje.

Korišćenje resursa države, čija je osnovna funkcija da štiti svoje građane i njihovu imovinu, prema oceni Prpe, pretvorilo se u državu koja „ubija svoje građane“.

Građani su, kako je primetila, postali tranparentni, jer se prate, prisluškuju i posmatraju kamerama, dok je vlast, koja po svojoj prirodi mora biti transparentna, „manje transparentna nego ikada u istoriji“.

Prpa zato smatra da „imamo užasan problem“, koji je sistemski, temeljan i politički.

„Sa ovakvim načinom kažnjavanja, odnosno sa ovakvim sudskim presudama, ubistva će se nastaviti“, predvidela je Prpa, „jer onaj koji takvo ubistvo planira i službi naloži da ga izvede – ne odgovara“.

Najmanje što Prpa očekuje jeste da Apelacioni sud potvrdi prvostepenu presudu, dok otkrivanje nalogodavca ubistva Ćuruvije svrstava u „domen zabavne emisije“.

„Ako kažemo da su odgovorni oni koji su vršili vlast, znamo poimence ko je sve vršio vlast u to vreme,“ napominje Prpa i podseća da je Ćuruvija proganjan tokom cele 1998. godine.

U to vreme, kako kaže, „crveno-crna koalicija“ donela je Zakon o javnom informisanju, po kojem su njegove novine, on i novinari, sukcesivno kažnjavani, a epilog toga je bilo ubistvo.

„Ta otvorena pitanja apsolutno pokazuju kako smo mi kao građani nemoćni prema vlasti, kako nećemo da postavljamo neugodna pitanja i tako sami vređamo sopstvenu inteligenciju“, smatra Prpa, koja se pita „dokle ćemo to raditi“.

Tročlano sudsko veće Odeljenja Specijalnog suda za organizovani kriminal, presudilo je većinom glasova da su Radomir Marković, Milan Radonjić, Ratko Romić i Miroslav Kurak krivi za ubistvo Ćuruvije 11.aprila 1999. godine u hodniku ispred dvorišne zgrade u kojoj je stanovao u Svetogorskoj ulici u Beogradu.

Marković, kao tadašnji načelnik Resora državne bezbednosti (RDB), i Radonjić, u to vreme načelnik beogradskog centra RDB, dobili su po 30 godina zatvora.

Romić je, kao glavni inspektor Druge uprave RDB u vreme Ćuruvijinog ubistva, osuđen na 20 godina zatvora, koliko i tadašnji pripadnik rezervnog sastava RDB Miroslav Kurak, koji je u bekstvu, pa je osuđen u odustvu.