Dvadeseto "Zašto?" u 2.06

U 2.06 navršilo se dvadeset godina otkako je u NATO bombardovanju ubijeno 16 radnika RTS-a. Porodice, prijatelji i kolege i dalje postavljaju pitanje "Zašto?".

Foto: Cenzolovka

Poštu stradalim radnicima kod spomenika „Zašto?“ i ove godine su odali predstavnici RTS-a, novinskih udruženja, kolege i porodice poginulih.

Nakon minuta ćutanja, u ime Radio-televizije Srbije vence su položili direktor RTS-a Dragan Bujošević i predsednik Upravnog odbora RTS-a Vladimir Vuletić, kao i porodice ubijenih radnika.

Miroslav Medić, brat ubijenog Siniše, obratio se okupljenima zapitavši – Zašto?

„Zašto niko od NATO zemalja koje su izvršile agresiju, bez odobrenja Saveta bezbednosti UN nije odgovarao za taj zločin? Zašto i kome je bilo potrebno da svoje živote u ovoj zgradi izgubi 16 nevinih ljudi? Zašto o njima niko osim porodica nije brinuo? Zašto oni koji su to morali i čija je to bila obaveza ništa nisu učinili da ih zaštite?“, upitao je Miroslav Medić.

Porodice već 20 godina pitaju i zašto tadašnji generalni direktor RTS-a Dragoljub Milanović nije postupio po naredbi 37 Savezne Vlade po kojoj je bio obavezan da ljude izmesti na rezervno mesto rada u slučaju ratnog stanja i zašto niko u saveznom ministarstvu narodne odbrane nije na to reagovao.

„Zašto niko od državnih vlasti nije ništa preduzeo da se spreči ova tragedija? Zašto gotovo niko nije pomagao porodicama da se pribave dokazi i rasvetle sve okolnosti koje su prethodile ovom zločinu“, upitao je Miroslav Medić u ime porodica stradalih.

„Duše ubijenih su i sada ovde sa nama i traže pravdu. Neće se smiriti dok se ne sazna puna istina o ovom zločinu. Žrtve i ovaj spomenik ‘Zašto?’ su opomena da se ovakav zločin više nikada ne ponovi i da se ne zaboravi zarad budućih generacija“, zaključio je Medić.

U noći između 22. i 23. aprila 1999. godine pogođena je zgrada RTS-a u Aberdarevoj ulici. U njoj su u tom trenutku bili radnici, civili koji su ostali na radnom mestu i kada su svi strani dopisnici otišli.

Živote su izgubili: Jelica Munitlak (27), šminker, Ksenija Banković(27), video-mikser, Darko Stoimenovski (25), tehničar u razmeni, Nebojša Stojanović (26), tehničar u masteru, Dragorad Dragojević (27), radnik obezbeđenja, Dragan Tasić(29), električar, Aleksandar Deletić (30), kamerman, Slaviša Stevanović (32), tehničar, Siniša Medić (32), dizajner programa, Ivan Stukalo (33), tehničar, Dejan Marković (39), radnik obezbeđenja, Milan Joksimović (47), radnik obezbeđenja,Branislav Jovanović (50), tehničar u masteru, Milovan Janković (59), precizni mehaničar, Tomislav Mitrović (61), režiser programa, i Slobodan Jontić (54), monter.

Tela Dragorada Dragojevića i Siniše Medića nikada nisu pronađena.

U zgradi u tom trenutku nisu bili urednici koji su pozivali NATO avione „da dođu i da ih čekaju na svom radnom mestu“. U Drugom dnevniku 23. aprila tek u 20. minutu objavljena je vest o pogibiji radnika RTS-a.

To je bio prvi slučaj da je medijska kuća proglašena legitimnim vojnim ciljem.

Bivši direktor RTS-a Dragoljub Milanović 2002. osuđen je na 10 godina zatvora jer nije poštovao naređenje tadašnje Savezne vlade i ljude i tehniku izmestio iz objekata u Aberdarevoj i u Hilandarskoj ulici.

U znak sećanja na poginule u Tašmajdanskom parku, kod zgrade RTS-a i spomenika „Zašto?“, porodice i prijatelji stradalih već dve decenije u 2 sata i 6 minuta odaju poštu ubijenima.

Sinoć je na platou ispred pogođene zgrade održana komemoracija pod nazivom „Tišina u Aberdarevoj“, a prethodno je otvorena dvodnevna međunarodna konferencija „Kraj nekažnjivosti za zločine nad novinarima“.

U holu RTS-a izložena je maketa budućeg Memorijalnog centra RTS-a u znak sećanja na 16 ubijenih radnika. Uz minimalne arhitektonske intervencije biće sačuvana porušena zgrada, a oko nje će biti izgrađena pristupna staza. Tim „Neoarhitekti“ osmislio je kinetičku strukturu 16 vlati trave koje će se njihati na vetru.

Na prvom programu RTS-a večeras će biti prikazan dokumentarni film o bombardovanju RTS-a „Hronika najavljene smrti“. Nakon toga sledi igrani TV film „O životu i o smrti“.