Programska koordinatorka Komiteta za zaštitu novinara Gulnoza Said je objasnila raniju metodologiju po kojoj su na listi Komiteta bili samo novinari, ali ne i drugi medijski radnici.
Učesnici panela bili su saglasni da postoje razne vrste pretnji i izazova koji nisu vezani samo za fizičku bezbednost novinara, a to su loše zarade, nesigurni poslovi i masovna otpuštanja.
Bili su saglasni i da mladi novinari, osim što imaju ograničen pristup radnim mestima, teško dobijaju ugovore o radu zbog čega ne mogu da razviju svoje karijere u medijima što predstavlja pretnju i izazov u medijima danas.
Na panelu pod nazivom „I dalje mete: Aktuelne pretnje i izazovi za novinare“ govorila je novinarka crnogorskih „Vijesti“ Olivera Lakić na koju je izvršen oružani napad prošle godine.
Ona je ponovila da je tada, kao i uvek, napadnuta ispred kuće i s leđa i da jedino što zna o tom napadu da je nedavno uhapšena grupa od devet kriminalaca, o kojima kako kaže nikad nije pisala.
„Meni je policija i dalje pred vratima. Imam utisak da mi niko nije pomagao“, rekla je ona i dodala da sada sama mora da istražuje ko joj preti.
Nemanja Pantić, sin ubijenog novinara „Večernjih novosti“ Milana Pantića rekao je da u slučaju ubistva njegovog oca 18 godina počinioci nisu pronađeni, ali da postoje pomaci kada je 2012. godine, formirana Komisija za istraživanje ubistava novinara.
„Imamo naznake ko bi mogao da bude izvršilac, pa i nalogodavci“, rekao je on i dodao da je postojala opstrukcija u istrazi i da je ona usmeravana u pogrešnim pravcima.
„Ko je to radio, svesno opstruisao? Odgovornost je najviših državnih rukovodilaca u tom periodu“, rekao je Pantić.
Predsednik UNS-a Vladimir Radomirović istakao je da se UNS pridružuje inicijativi da se 16 radnika RTS-a koji su nastradali tokom NATO bombardovanja nađu na listi Komiteta za zaštitu novinara.
Rikardo Gutijerez, generalni sekretar Evropske federacije novinara u Briselu ukazao je da Evropa više nije ostrvo slobode štampe.
Moj prvi odgovor na to je da treba da povećamo solidarnost svih novinara, rekao je.
„Autocenzura raste i to zabrinjava, a zabrinjava i to da su novinari sve više zastrašeni pravosuđem jer vlade donose zakone koje vrše pritiske na novinare, prećeno im je gonjenjem“, rekao je Gutijerez.
„Prijavljujemo sve slučajeve napada Platformi Saveta Evrope. Želimo da pretnje učinimo vidljive“, rekao je on.
Govoreći o nedostatku solidarnosti među novinarima, na panelu je bilo reči i o najnovijem slučaju Džulijana Asanža i odsustvu reagovanja medijskih udruženja zbog njegovog mogućeg izručenja SAD-u.
Gutijerez je obrazložio stav Međunarodne federacije novinara koja ga nije podržala smatrajući da Asanž nije poštovao etnička pravila i da je svojim otkrićima ugrozio živote brojnih novinara i boraca za ljudska prava u Turskoj, što nije shodno novinarskom Kodeksu.
Gulioza Said iz Komiteta za zaštitu novinara istakla je da Asanž ne treba da bude izručen SAD, što zavisi od ekvadorske vlade, ako mu povuče azil.
„Zalažemo se kod vlasti SAD, da ne traže ekstradiciju i da ga ne gone jer bi onda mogle da se protiv njega mogle da se pokrenu nove optužnice“, rekla je ona.
Izveštaj sa prvog panela „Rat uživo: Izveštavanje za vreme NATO bombardovanja“ pročitajte ovde
Izveštaj sa drugog panela „Propaganda 1999-2019: Šta smo naučili?“ pročitajte ovde.
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.