Neargumentovani napadi na RTS povodom godišnjice bombardovanja

Dvadesetogodišnjica ubistva 16 naših kolega od strane NATO-a i dokumentarni film "Hronika najavljene smrti" koji smo emitovali pre nekoliko dana, umesto da podstaknu poštovanje prema žrtvama i njihovim prodicama, iskorišćeni su u delu javnosti za političke zloupotrebe u koje se indirektno uvlači i naša kuća. Na društvenim mrežama ovih dana sugeriše se, pre svega od strane pojedinih, što sadašnjih, što bivših političara, da RTS skriva punu istinu o tom tragičnom događaju i zločinu. Pa čak i da prikrivamo snimke internih kamera u noći bombardovanja.

Dvadeset godina kasnije činilo se da nad zločinom u Aberdarevoj i dalje lebdi mnogo istih pitanja kao i na spomeniku našim kolegama u Tašmajdanskom parku. Mnogo puta ovih dana neka od tih pitanja bila su postavljenja u različitim prilikama – zašto je uopšte RTS proglašen za ligitiman vojni cilj, zašto tadašnje rukovodstvo naše kuće nije izmestilo ljude na bezbednije položaje uprkos takvim neredbama, zašto u Haškom sudu niko nije odgovarao za ovaj zločin…

Za deo učesnika u tviter raspravama, uglavnom političara, dvadeset godina kasnije, u prvi plan, međutim, probija ono što je odavno utvrđeno kao nesumnjiva činjenica – ko je sve preživeo tadašnje bombardovanje. Odnosno, da li je tadašnji ministar informisanja, a sadašnji predsednik države Aleksandar Vučić navodno sklonio svoju majku, novinarku RTS-a Angelinu Vučić, na sigurno pre nego što su bombe pale na RTS.

Ne ulazeći u to zašto su pojedini učesnici ovih tviter rasprava svesno zaplivali u laži, podsećamo da se u filmu „Hronika najavljene smrti“ istina o stradanju i mukama naših kolega u noći bombardovanja vidi sasvim jasno.

„Inače Angelina to veče nije ni trebalo da radi, zvali su je da nekoga zameni ko nije mogao da dođe. U jedan ja sam pitala – Angelina hoćete vi da odete u režiju? Ona je otišla, posle toga sam ja u dva sata išla na emitovanje“, navela je u filmu novinarka RTS-a Marija Mitrović.

„Širenjem laži da je Angelina Vučić bila van zgrade, te večeri, da je sin koji je tada bio ministar informisanja izvukao na vreme, samo se skida odgovornost sa ljudi koji su naredili ovo ubistvo 16 radnika RTS-a. To su Američka vlada i NATO. Meni je pogotovo strašno što smo u vašem dokumentarcu pre neko veče čuli od Brenta Sadlera iz Si-En-En-a da je Si-En-En imao informaciju da će biti gađana zgrada RTS-a i da o tome niko iz Si-En-En-a nije izvestio javnost. Dakle time se Si-En-En svrstao u državne činovnike, državne službenike američke a ne novinare. Jer da je Si-En-En objavio informaciju, možda bi ti životi bili spaseni“, kaže kaže Vladimir Radomirović, predsednik UNS-a.

I nekadašnji novinar naše kuće Željko Pantelić, napisao je na tviteru da je sedeo preko puta Angeline Vučić u noći bombardovanja RTS-a. Svedoči i lektorka koja je te večeri sa njom izašla iz zgrade.

„Angelina Vučić i Miloš Marković su spremali emisiju za tri sata. Pošto je zgrada bombardovana, pošto smo zasuti prašinom, mi smo krenuli da nekako izađemo iz nje. Zajedno smo pokušavali da nađemo izlaz i našli smo ga onog trenutka kada je nas našao gospodin iz obezbeđenja“, kaže lektorka Jelena Dubajić Pantić.

RTS se ni ubuduće neće baviti bitkama na tviteru, pogotovo onima u kojima činjenice nisu važne. Ali imamo obavezu da od laži sačuvamo našu kuću i ljude koji su u njoj radili a nisu se ničim ogrešili o profesiju i svoje kolege.

Pre svega imamo obavezu da sačuvamo uspomenu na naše kolege ubijene na radnom mestu i ne dozvolimo da se ta uspomena na bilo koji način prlja dnevnopolitičkim potrebama.

Video prilog RTS-a pogledajte OVDE.