„Imamo predsednika koji laže“

Brajan Morisi je diplomac Fakulteta za novinarstvo na Univerzitetu Kolumbija. Bio je urednik digitalnih izdanja mnogih medija, a često je svoje znanje delio na konferencijama širom SAD i Evrope. U Srbiji boravi povodom konferencije „Didžital dej“, na kojoj je održao predavanje o gubitku poverenja u medije.

Smatra da su, kada su se pojavili digitalni mediji, svi bili optimisti i verovali da će oni biti bolji jer imaju manje troškove distribucije. Međutim, kaže da su vremenom izgubili poverenje, što je ugrozilo i njihovo poslovanje i dovelo do otpuštanja novinara. Oglašavanje su u najvećoj meri preuzeli „Fejsbuk“, „Gugl“ i „Amazon“, koji imaju podatke o korisnicima i nemoguće je sa njima se takmičiti. U intervjuu za portal RTS-a, Morisi je govorio o načinima da se prevaziđe kriza.

Koji je razlog što su digitalni mediji izgubili poverenje publike?

Verujem da imaju pogrešne biznis modele. Mnoge stvari koje su mediji uradili poljuljale su poverenje oglašivača ili publike. U digitalnim medijima previše nade polagano je u oglašivače.

Može li se izmeriti poverenje u određeni medij?

Moguće je anketirati ljude, istražiti poverenje u brend. Različita je situacija od medija do medija. Zbog toga ja npr. volim da organizujemo događaje. Ako vam publika veruje dovoljno da se pojavi i vidi vas uživo, ako vam veruje da će dobiti sadržaj koji ste im obećali, mislim da je to dobar znak.

Verujete li da veća publika znači i veće poverenje?

Ne. Ne verujem da je to uopšte povezano. Može da bude i obrnuto. Moguće je uspostaviti poverenje sa publikom i ako ste mali. Tako uspostavite pravu zajednicu s ljudima. Mnogi mediji danas fokusiraju se na mejl i direktnu komunikaciju s publikom. Ako imate npr. milione pregleda video-materijala na Fejsbuku, to nije čak ni vaša publika. To je Fejsbukova publika.

Verujete da isključivo reklame ne mogu da finansiraju kvalitetno novinarstvo. Kako onda kvalitet u novinarstvu može da preživi?

To zavisi od prirode tržišta. Na određenim tržištima ima više ljudi koji su voljni da plate. Ako uspete da privolite publiku da plaća za sadržaj, to je daleko najbolji model. Ali verujem da i pored toga postoje načini da zaradite novac bez marketinga. Možete da se trudite npr. da procenat zarade od marketinga smanjite na 50 odsto umesto 80 odsto.

Kakvo je vaše predviđanje za budućnost? Da li će mediji uspeti da pridobiju veće poverenje?

Zapravo, mislim da hoće. Trenutno prolazimo kroz čudan period. Mnogi koriste medije za svoje specifične svrhe. Nadam se da na kraju to neće pobediti. U kontekstu SAD, imamo predsednika koji laže. On kaže da mediji lažu, ali se na kraju ispostavi da mediji zaključuju dobro, a da on laže. Verujem da, ako se mediji budu držali činjenica, da će povratiti poverenje.

Koji je vaš recept za preživljavanje medija?

Teško je imati model koji je vođen oglašavanjem, zato što imate publiku i imate mušterije, oglašivače. Njihovi interesi često nisu u saglasju. Zato kažem da je najbolji model da vam publika budu mušterije. To je ono čemu treba težiti.

Koja je pozicija digitalnih medija u poređenju sa tradicionalnim, kada je reč o poverenju?

I to zavisi od brenda. Postoje mnogi tradicionalni mediji koji imaju veće poverenje nego digitalni. Ali uveren sam da ne morate da postojite više od 100 godina da biste uspostavili poverenje sa publikom. Pitanje je da li imate pravi sadržaj da isporučite.