Lakoverni građanin može da pomisli kako je patriotski obračunati se sa novinarom za koga je čuo da je izdajnik

Verbalne uvrede, pretnje, zastrašivanje, gotovo su svakodnevica novinara i novinarki u Srbiji. Žrtva medijskog linča u sedam epizoda, od strane prorežimskih lokalnih medija, ove godine bio je i Nenad Živković, novinar sa iskustvom od preko tri decenije, a sada novinar portala Pančevo Si Ti.

Nakon govora na protestu „1 od 5 miliona“ u Pančevu 22. februara, gde je prozvao veliki broj gradskih funkcionera, stigao je i odgovor sa režimske, privatne televizije RTV Pančevo, i portala epancevo.rs. U sedam emitovanih priloga, gotovo dan za danom, Nenad Živković nazivan je smradom, lažnim borcem za mir, kafanskim besposličarem, lažovčinom, poltronom, državnim neprijateljem, eksponentom ustaša, špijunom, izdajicom, dangubom, licemerom, lažnim novinarom, lažnim borcem za mir, opozicionarom, zagovornikom nasilja…

O tome zašto su ovakve kvalifikacije rizične za bezbednost novinara iako ne predstavljaju direktnu pretnju, zbog čega je propaganda opasna i kako radi svoj posao nakon medijske hajke protiv njega, ali i nakon tužbe od strane visokog funkcionera Srpske napredne stranke Branka Malovića, za Cenzolovku govori Nenad Živković.

Cenzolovka: Sa ove vremenske distance kako gledate na seriju priloga o vama koji su se pojavili na Radio-televiziji Pančevo i portalu epancevo.rs? Koja kvalifikacija vas je najviše pogodila?

Živković: Nije me ništa pogodilo u načelu, nego u pojedinostima. Zaista nisam ni očekivao da će moj govor izazvati takvu reakciju u lokalnoj naprednjačkoj javnosti, ali tu lavinu je pokrenulo to što sam ih udario tamo gde su najtanji i najslabiji – u sujetu.

U ovakvim okolnostima aktivizam je neophodan. Mislim da nemamo pravo da u ovako napetim društvenim okolnostima budemo neutralni. U današnjem društvu ono što smo nekad nazivali angažovano novinarstvo treba da evoluira u aktivističko novinarstvo

Pobrojao sam primere njihove očigledne nesposobnosti za vođenje javnih poslova, i jedne loše namere za javni interes i opšte dobro, a iz njihove perspektive – njihove dobre namere za njihove novčanike.

Od svih kvalifikacija koje ne stoje najneumesnija je ona da sam eksponent ustaša. Zaista je neverovatno da me proglase za takvog čoveka nakon 30 godina mog antiratnog i pacifističkog prodemokratskog aktivizma, tokom kojeg sam neprestano afirmisao nenasilje i vrednosti građanskog društva. I neupućeni, lakoverni, neobrazovani i lakomisleni ljudi teško bi poverovali u tako nešto, a kamoli neko ko je pratio moj rad.

Cenzolovka: Kako ste shvatili optužbu da ste saradnik neprijatelja?

Živković: Naš takozvani kolega TV Mića sve vreme priča da sam ja taj koji etiketira i proziva, pri čemu se ne prihvata ozbiljan i argumentovan dijalog. Na moje ukazivanje na očigledne propuste u javnom angažmanu gradskih funkcionera, koji za cilj imaju zloupotrebu javnih sredstava, odgovaraju etiketiranjem, što svedoči da su oni koji prave podele u društvu vladajuća struktura, a ne nezavisni novinari.

Ja sam spreman da javno izađem na TV duel bez pripreme, sa celim Gradskim većem, ali naravno da oni nisu na to spremni, jer ne znaju da razmišljaju svojom glavom, jer nemaju nikakvih ideja, ne umeju da upravljaju ovim gradom i državom. Jedino što znaju jeste da izvršavaju naređenja poverenika za Južnobanatski okrug SNS-a, našeg druga Branka Malovića.

Cenzolovka: Zbog vaših tekstova u formi satire, kako kažete, Malović vas je tužio dva puta, što ste shvatili kao pritisak na slobodno novinarstvo. Takva vrsta tekstova danas očigledno nije dozvoljena.

Živković: Jedan tekst jeste jedna vrsta podsmeha i satire, a došli smo u situaciju da se tužimo zbog paraknjiževnog žanra. Taj tekst je izmišljen i treba da posluži kao poruka i upozorenje.

Nedopustivo je ono što su uradili RTV Pančevo i epancevo.rs – diskvalifikacija i diskreditacija neistomišljenika – stvarajući tako atmosferu hajke i linča

U ovakvom duhovno osiromašenom društvu, jedna vrsta podsmevanja javnim funkcionerima očigledno zaslužuje sudsku tužbu. Žao mi je što je naš drug Branko povukao tužbe zato što je propustio da javnost prisustvuje jednom delu kampanje koja je usmerena na gušenje medijskih sloboda i slobode izražavanje u Srbiji.

Nemam ništa protiv da razmenjujemo tekstove pisane sočnim jezikom ukoliko oni ne izlaze iz domena argumentovanog i satiričnog okvira. Nedopustivo je ono što su uradili RTV Pančevo i epancevo.rs – diskvalifikacija i diskreditacija neistomišljenika – stvarajući tako atmosferu hajke i linča.

Cenzolovka: Da li ste imali problema nakon tih priloga? Da li ste zabrinuti za svoju bezbednost?

Živković: Posledice takvog medijskog izveštavanja kreću se od dezinformisanja javnosti do toga da kolegi u Grockoj izgori kuća. Ima toliko primera u Srbiji u kojima su novinari izloženi daleko većem nivou opresije nego što sam bio ja.

Ima bezbroj drugih načina kojima se slobodnomisleći novinari guše ucenjivanjem, potkupljivanjem i pretnjama, crtaju im se mete, zbog čega vlast trpi kritike evropskih partnera.

Ne osećam se neposredno ugroženim, ali ne isključujem mogućnost da neupućeni, lakoverni građanin pomisli da je patriotski čin obračunati sa na ulici sa novinarom za kojeg je čuo na Radio-televiziji Pančevo da je izdajnik, što rezultira stvaranjem atmosfere nesigurnosti. To se, sva sreća, nije dogodilo.

Nije ovo prvi put da se suočavam sa pritiscima centara moći, samo ovaj put se to dešava u znatno rašrafljenijem društvu nego što je to bio slučaj do sada. To je loše za zdravlje društva, za javni diskurs, za slobodu izražavanja. Takvo društvo nema budućnost, jer se guši prostor u kojem mogu da varniče ideje.

Cenzolovka: Kakve su bile reakcije građana nakon tih objava? Shvataju li vaši sugrađani dimenziju problema u medijskoj sferi?

Živković: Nisam doživeo društveni bojkot, da prijatelji i poznanici neće da mi se jave. Svi su me podržali. Primetno je da je ta hajka izazvala novu dozu ogorčenosti na gradsku vlast. Mislim da ljudi shvataju da ne postoji prostor i prilika – u lokalnoj skupštini, u medijima, na javnim skupovima – da se vodi dijalog.

Dokle god se ne budu poštovale demokratske procedure, dok vlast ne bude u institucijama, nema reči ni o zdravom društvu, ni o demokratiji, ni o dijalogu.

Cenzolovka: Zbog čega nema tog dijaloga? Kako doživljavate njegov izostanak na lokalu?

Živković: Mi se trudimo da pozivamo na razgovor. Na sve događaje koje organizuje Građanska akcija, udruženje Omnibus, Pančevo Si Ti, pozivamo sve medije, ali režimski izostaju. To dovodi do zaključka da su to čisto propagandni servisi vladajuće stranke, a ne javni servis koji treba da radi u javnom interesu, koji, uzgred, finansiraju građani Pančeva. Ne odazivaju se čak ni na predavanja udruženja Poseti Pančevo, na kojima se govori o starom Pančevu, što jeste u javnom interesu. Mi živimo u gradu u kojem postoje zabranjeni ljudi – oni ne mogu da uđu u institucije koje pripadaju svima nama jer imaju otvoreno suprotstavljeni stav prema SNS-u zbog toga što izostaju rezultati na podizanju kvaliteta života građana Pančeva.

Cenzolovka: Vaš odgovor na napade bio je alarmiranje javnosti. Poslali ste obaveštenja na više stotina mejlova, a obavestili ste i međunarodne institucije, ambasade država zapadne Evrope. Kakva je bila njihova reakcija?   

Živković: Niko od njih nije reagovao neposredno nakon što sam ih obavestio da sam izložen histeričnoj medijskoj kampanji. Oglasila se američka ambasada tvitom da je zabrinuta zbog širenja netrpeljivosti prema aktivistima nevladinih organizacija i nezavisnim novinarima, ali bez spominjanja imena. Mislim da ta vrsta sugestije i nije javna, nego da to ide internim kanalima. U aprilu sam prisustvovao velikoj međunarodnoj konferenciji, koju je organizovala centrala OEBS-a u Beču, na temu pritisaka i pretnji novinarima. Imali smo priliku da čujemo iskustva kolega sa Balkana i iz Istočne Evrope, koja takođe nisu nimalo laka.

Cenzolovka: Da li je ta vrsta otvorenosti i obaveštavanja javnosti o pritiscima jedan od načina da se takvi napadi zaustave?

Od svih kvalifikacija koje ne stoje najneumesnija je ona da sam eksponent ustaša. Zaista je neverovatno da me proglase za takvog čoveka nakon 30 godina mog antiratnog i pacifističkog prodemokratskog aktivizma

Živković: Mislim da što više javno govorimo i upoznajemo ljude sa slučajevima pritisaka i progona novinara, da smo time bezbedniji. Pozivam sve kolege da svoje probleme podele sa najširom javnosti jer su na taj način zaštićeniji. Medijsku hajku protiv mene prijavili smo i nadležnim regulatornim telima REM-u i Savetu za štampu, koji su izrekli meru upozorenje, odnosno opomenu. Verujem da se oni koji su me napali nisu nadali toliko brzom i sveobuhvatnom odgovoru. S treće strane, ne isključujem mogućnost da su međunarodni faktori rekli svoje, ali ispod radara javnosti.

Cenzolovka: Pobornik ste aktivističkog novinarstva. Da li je aktivizam spojiv sa novinarstvom?

Živković: U ovakvim okolnostima aktivizam je neophodan. Mislim da nemamo pravo da u ovako napetim društvenim okolnostima budemo neutralni. U današnjem društvu ono što smo nekad nazivali angažovano novinarstvo treba da evoluira u aktivističko novinarstvo. Ono podrazumeva aktivnu ulogu u ostvarivanju vrednosti građanskog društva, demokratije, tolerancije, prava na različitost.

Na primer, naš sajt pažljivo prati Združenu akciju Krov na glavom, tako da ne samo da najavljujemo njihove akcije već ih naši novinari prate i kao građani koji se ne slažu sa prinudnim iseljavanjem ljudi i kao aktivisti. Takođe, zajedno sa nevladinim organizacijama organizujemo debate o gorućim pitanjima.

Cenzolovka: Očekujete li da se kampanja protiv vas nastavi?

Živković: Ne očekujem, možda kada budem sledeći put uradio nešto slično kao 22. februara. Kampanja se, osim na televiziji i na portalu, vodila i na društvenim mrežama. Dozvolili su sebi da moj privatni profil na Fejsbuku zaspu komentarima, gde su visoki funkcioneri najrazličitijim diskvalifikacijama hteli da me uvuku u raspravu, u kojoj bi nastavili da spinuju i blate. Nisu uspeli u tome jer nisam odgovarao na provokacije.

U konsultaciji sam sa svojim pravnim timom i blizu ideje da se sa autorima priloga i tekstova Miroslavom Milakovim i Aleksandrom Čuićem ponovo susretnem pred sudskom vlašću, kako bismo u nezavisnim institucijama odmerili grubost faulova koje neodgovorni medijski radnici dozvoljavaju sebi u javnoj komunikaciji.