Jelena Kleut: Vlast duboko zarila šape u medije u Srbiji

„Vlast je zarila svoje šape duboko u medijsku scenu. Oni žive od kontrole koju imaju nad medijima. To je belodano i stvari treba nazvati pravim imenom“, kazala je Jelena Kleut na Međunarodnoj naučnoj konferenciji „Mediji između proklamovanog i prakse“ na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.

Ona je podsetila da je jedna od osnovnih ideja Medijske strategije iz 2011. godine bila da država „mora da izađe iz vlasništva u medijima“ i dodala da je danas situacija takva da danas imamo „više države u medijima nego pre proklamovanog izlaska“.

„Formalno, država je uglavnom izašla iz vlasništva u medijima, ali suštinski nije. A sada imamo i novi nivo ulaska države u medije, preko državne kompanije Telekom koja ulazi u vlasništvo nad medijima, što predstavlja uticaj države na medije na drugi način“, kazala je Jelena Kleut.

Ona je kritikovala akademsku zajednicu jer, kako je rekla, „ne učestvuje dovoljno u izradi medijskih ekspertiza“, već te ekspertize „znatno češće idu iz medijske zajednice ka akademskoj, umesto da bude obrnuto“.

Kleut je navela da je bila članica Radne grupe za izradu nacrta nove Medijske strategije, ali je kazala da „nije optimista kada je u pitanju primena strategije, jer će se uvek naći neko ko će da krši zakone“, kao što danas postoji „cela paralelna fantomska struktura, koja zloupotrebljava princip projektnog sufinansiranja medijskih sadržaja od javnog interesa“.

Komentarišući inicijativu da se u Srbiji formira fond za finansiranje neprofitnih medija, ona je kazala da ne treba sumnjati da bi Srpska napredna stranka i „njeni sateliti“ napravili „šumu nevladinih organizacija“, koje bi potom dobijale novac iz tog fonda, kao što sada mediji bliski vlastima dobijaju novac na konkursima za projektno sufinansiranje koje raspisuju lokalne samouprave.

Profesorica novinarstva sa Fakulteta političkih znanosti u Zagrebu Marina Mučalo kazala je da se ulaskom Hrvatske u Evropsku uniju na medijskoj sceni „ništa nije promenilo nabolje“.

Ona je navela da je veliki problem u Hrvatskoj činjenica da je protiv oko 1.300 novinara podneta krivična prijava za uvredu, klevetu i sramoćenje.

Kao poseban paradoks istakla je činjenicu da je Hrvatska radio-televizija (HRT) podnela čak 35 tužbi protiv sopstvenih uposlenika, što je oštro kritikovala i Evropska novinarska federacija (EFJ).

Marina Mučalo je navela da HRT kroz pretplatu na mesečnom nivou „prikupi 14 miliona evra“, što je, kako je kazala, „veoma respektabilna cifra s kojom bi ta medijska kuća morala izgledati daleko bolje nego što izgleda“.

Ona se založila za jačanje neprofitnih medija, kao i za otvaranje novih medija, malih start ap projekata, a pogotovo ako su i na engleskom jeziku.

Međunarodnu naučnu konferenciju „Mediji i javne politike – između proklamovanog i prakse“ organizovao je Odsek za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, uz podršku Medijskog odeljenja Misije OEBS-a u Srbiji.

Konferencija je deo projekta „Uloga medija u normalizaciji odnosa na Zapadnom Balkanu“ i održava se od 2013. godine.